LjUBIČASTA PEGAVOST IZDANKA MALINE
PREVENCIJOM PROTIV BOLESTI
Srbija je treća zemlja u svetu po proizvodnji malina. Odabir rasada, pravilno uzgajanje, mere prevencije, samo su neki od uslova za kvalitetan rod. Vremenski uslovi sa velikom količinom padavina i oscilacijom temperatura pogoduju razvoju bolesti. Malinu preventivno treba štiti od bolesti sušenja izdanka poput ljubičaste pegavosti, leptosferija, antraknoze, sive pegavosti lista, kao i suve truleži ploda i štetočina u koje spadaju grinje, malinina mušica, malinina buba, cvetojed, biljne vaši. Do infekcije može doći u fenofazi jasnog izdvajanja zatvorenih pupoljaka krajem aprila, ali se prvi simptomi bolesti u našim uslovima uočavaju krajem juna i u julu mesecu na lišću mladih, jednogodišnjih izdanaka.
- Prvi simptomi ljubičaste pegavosti izdanka maline javljaju se u obliku sitnih mrkih pega sa mrkožutim obodom na ivicama lišća odakle se šire ka glavnom lisnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova „V“. Obolelo lišće je često nepravilnog oblika i prevremeno opada. Zaraza se sa lišća, preko lisne drške, širi na noduse. Na zahvaćenim izdancima se javljaju tamne, kestenaste pege, koje se šire oko pazušnih pupoljaka i duž internodija. Često se pege sa susednih nodusa spajaju, pa bude zahvaćen ceo izdanak. Kasnije, u toku jeseni pege se slabo primećuju jer se na lastarima formira stara kora. U toku zime se na lastarima javljaju srebrnaste pege (izbeljivanje izdanaka), na kojima gljiva prezimljava. Na zaraženim lastarima u proleće najčešće ne kreću pupoljci ““ kaže dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Da ne bi došlo do prenošenja bolesti sadnice treba nabavljati iz proverenih rasadnika gde se izdanci vade svake godine, tako da prilikom prolećnog rasta izdanaka nema starih. Kako se bolest održava u starim izdancima, gde se stvara ogromna masa spora, zaražene lastare je neophodno ukloniti odmah nakon berbe, kako ne bi prezimeli i raširili zarazu. Rezidbom je potrebno obezbediti odgovarajući razmak između izdanaka, čime se omogućava slobodan protok vazduha, apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave bolesti.
- U preventivnoj zaštiti koriste se bakarni preparati „Blauvit tečni“, „Cuprozin 35-NjP“ faze intenzivnog rasta izdanaka, pa do početka cvetanja u intervalima od 8 do 12 dana, u zavisnosti od infekcionog potencijala i uslova za ostvarivanje zaraze. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka sumporno-krečnom čorbom koja se pravi od pet delova negašenog kreča, pola dela kuhinjske soli i četvrt dela sumpora u prahu. Sve to se dobro izmeša, kreč ugasi vodom i ostavi dan-dva da bi se povećala lepljivost. To je potrebno obaviti u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 milimetara). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina („Ljuadris“) neposredno pred cvetanje i dve nedelje pre berbe, mešavine piraklostrobina i boskalida („Signum“) dve nedelje pre berbe, ili fenheksamida („Teldor“). Preparate naizmenično rotirati zbog rizika od razvoja rezistentnosti, odnosno otpornosti.
- Prvi simptomi ljubičaste pegavosti izdanka maline javljaju se u obliku sitnih mrkih pega sa mrkožutim obodom na ivicama lišća odakle se šire ka glavnom lisnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku slova „V“. Obolelo lišće je često nepravilnog oblika i prevremeno opada. Zaraza se sa lišća, preko lisne drške, širi na noduse. Na zahvaćenim izdancima se javljaju tamne, kestenaste pege, koje se šire oko pazušnih pupoljaka i duž internodija. Često se pege sa susednih nodusa spajaju, pa bude zahvaćen ceo izdanak. Kasnije, u toku jeseni pege se slabo primećuju jer se na lastarima formira stara kora. U toku zime se na lastarima javljaju srebrnaste pege (izbeljivanje izdanaka), na kojima gljiva prezimljava. Na zaraženim lastarima u proleće najčešće ne kreću pupoljci ““ kaže dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Da ne bi došlo do prenošenja bolesti sadnice treba nabavljati iz proverenih rasadnika gde se izdanci vade svake godine, tako da prilikom prolećnog rasta izdanaka nema starih. Kako se bolest održava u starim izdancima, gde se stvara ogromna masa spora, zaražene lastare je neophodno ukloniti odmah nakon berbe, kako ne bi prezimeli i raširili zarazu. Rezidbom je potrebno obezbediti odgovarajući razmak između izdanaka, čime se omogućava slobodan protok vazduha, apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave bolesti.
- U preventivnoj zaštiti koriste se bakarni preparati „Blauvit tečni“, „Cuprozin 35-NjP“ faze intenzivnog rasta izdanaka, pa do početka cvetanja u intervalima od 8 do 12 dana, u zavisnosti od infekcionog potencijala i uslova za ostvarivanje zaraze. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka sumporno-krečnom čorbom koja se pravi od pet delova negašenog kreča, pola dela kuhinjske soli i četvrt dela sumpora u prahu. Sve to se dobro izmeša, kreč ugasi vodom i ostavi dan-dva da bi se povećala lepljivost. To je potrebno obaviti u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 milimetara). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina („Ljuadris“) neposredno pred cvetanje i dve nedelje pre berbe, mešavine piraklostrobina i boskalida („Signum“) dve nedelje pre berbe, ili fenheksamida („Teldor“). Preparate naizmenično rotirati zbog rizika od razvoja rezistentnosti, odnosno otpornosti.
O. G.
Najnoviji broj
25. april 2024.
