Berza

  • aero 905 ▲ 1,00%
  • ineu 35.900 ▲ 2,57%
  • niis 681 ▼ -0,58%
  • nssj 600 ▲ 9,09%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(16. jul 2015.)
MAČVANSKI STOČARI STRAHUJU OD DOLASKA NEMAČKOG GIGANTA U PROIZVODNjI SVINjA

DA NE POSTANU NADNIČARI

Veliki potencijali u proizvodnji hrane večita tema. Cene, plasman i naplata poljoprivrednicima najveći problemi
Malo koji političar, bar u mačvanskom kraju, obraćajući se građanima u često “vatrenim“ govorima, tražeći njihovu podršku, najčešće u predizbornim kampanjama ili proslavama značajnih, istorijskih datuma, nije propustio priliku da kao komparativnu prednost ovog kraja naglasi velike mogućnosti u proizvodnji hrane. Naravno da im to služi kao značajna politička poštapalica u borbi za pridobijanje glasova ljudi, odnosno značajnu podršku u važnim trenutcima njihovog političkog napredovanja. Kasnije se na ta obećanja, tvrde naši sagovornici obično zaboravlja. Proizvođači svinja ostaju usamljeni i probleme rešavaju svako na svoj način. Probleme im usložnjavaju uvoznici koji se trude da ostvare enormne zarade na uvozu mesa, često sumnjivog kvaliteta.
Jedna anegdota kod izbora Slobodana Đakovića, počivšeg predsednika opštine Bogatić, još uvek se prepričava u ovom kraju. Naime kad su nekadašnjeg predsednika ove lokalne samouprave, koji je na izborima odneo tesnu pobedu nad rivalom pitali, kako će sada biti, odgovorio je, nošen na leđima svojih pristalica da će njemu sigurno biti lepo!
Podsećajući na početak ove priče treba reći da su pedantni statističari izračunali da u Srbiji ima 915 hiljada domaćinstava, koja obrađuju zemlju. Samo u opštini Bogatić, tipično poljoprivrednoj ih je oko 10 hiljada. Preovlađuje “sitan“ posed, kao uostalom i većem delu Srbije. Opet statistika iz najnovijeg popisa govori da u proseku domaćinstva obrađuju oko tri hektara plodnog zemljišta. Mačvanski poljoprivrednici raspolažu s velikim kapacitetima. Pominju između ostalog obore za gajenje svinja i kažu da su spremni na požrtvovan i uporan rad. Kao ograničavajući faktor ističu mršavost ili gotovo nikakvu isplativost posla, a priznaju da ni obori nisu poslednja reč tehnologije.
- Ljudi su vredni i radni. Bez obzira na sve nedostatke koji se brzo mogu otkloniti, najveći problemi su nestabilna cena, plasman i naplata, a s druge strane sve suprotno, naše obaveze redovno pristižu i treba ih servisirati. Samo se pitam od čega, kaže zabrinuto Radosav Gajić iz Bogatića, dodajući da će ove godine morati da zaore hektar kupusa u koji je uložio dosta rada i novca, jer mu se u ovom trenutku tako bolje isplati. Ni on niti njegovi zemljaci nisu oduševljeni dolaskom Tenisa( nemački gigant u proizvodnji svinja) u Srbiju.
I ovde ima sela koja su tovila stotine hiljada svinja godišnje. Najuporniji su ostali ali ima dosta praznih obora. Često smo prepušteni sami sebi i to je imalo dalekosežne loše posledice koje bi se opet mogle nadoknaditi. Greške su u ovoj oblasti rada skupe, naglašava iskusni poljoprivrednik Živorad Martinović iz Bogatića, koji je svojevremeno u svojim oborima hranio pedesetak kvalitetnih tovljenika i uvek ulagao u budućnost. Nažalost, mnogi su odustali od rizičnog i nestabilnog posla, koji im je često donosio gubitak. Sređivanje teškog stanja u stočarstvu dovođenjem strane, velike kompanije u proizvodnji svinja mnogi vide kao veliku opasnost po domaćeg proizvođača i da ne postanu nadničari kod svojih imanja.
Od čega će živeti naši ljudi koji se isključivo bave poljoprivredom? U poljoprivredi i gajenju svinja sve češće traže izlaz u nezavidnoj materijalnoj situaciji koja ih je zadesila, posebno posle posrnuća industrije. Znamo da u Mačvi preovlađuje manji posed. Najnovija teška situacija sa mlekom i mlečnim proizvodima kod nas je drastičan primer nemara i nebrige za našeg proizvođača koji je prinuđen da svoj stočni zapat uništi, jer pored poražavajuće cene nema kome da ga proda, a mere Vlade bar kod nas sporo stižu, kaže Dragan Drmanović iz Bogatića, šef otkupne stanice mleka u ovoj varošici.
Pri pomenu uređenije proizvodnje svinja oličene i u nemačkom gigantu, on i drugi stočari sumnjičavo vrte glavom. Plaše se da to neće potpuno ugušiti proizvodnju na malim seoskim gazdinstvima, koja su godinama bila okosnica razvoja ovog kraja ali i cele države. Ističu da su oni bez obzira na sve druge poteškoće i danas spremni na zalaganje i uporan rad. Samo da im se adekvatno plati, kako bi od toga mogli živeti, izdržavati porodicu, plaćati obaveze državi...
U protivnom, mnogi sa kojima smo razgovarali kažu da bi i na selu moglo doći do pojave velikog broja socijalnih slučajeva, čije postojanje bi bilo pre svega ružna slika, a i mnogo bi koštalo. S druge strane je sve izraženiji problem starenja i nestajanja sela.
ZAŠTITITI DOMAĆE TRŽIŠTE
Slobodan Nikolić je član gradskog veća zadužen za saradnju sa Rusijom, a po pitanju srpskog tržišta svinjskog mesa, kao ključnu stvar vidi zainteresovanost Vlade Srbije da zaštiti domaće tržište svinjskog mesa.
- U prilog tome dugo je na snazi odluka da možemo u Srbiji koristiti svinjsko meso staro do godinu dana, dok je to u zemljama EU do šest meseci. Zato se i dešava vrlo često da pet dana pre isteka roka u zemljama EU, to meso kupe naši uvoznici po znatno nižoj ceni. To za posledicu ima obaranje cene mesa na srpskom tržištu, a najveću štetu trpe “sitni“ proizvođači, kojih je i najviše. Takođe i potrošači trpe štetu jer tako uvezeno meso je znatno nekvalitetnije od domaćeg. Vlada Srbije, ako bi htela da pomogne potrebno je da odredi subvencije, najmanje kakve su u Hrvatskoj. Kako sada stoje stvari zamrznuto svinjsko meso iz Srbije može da stigne u Rusiju samo brodovima, a ne kamionima. Vlada treba kod svojih prijatelja u EU da traži ukidanje zabrane prolaska našeg mesa drumskim putem, kroz zemlje EU jer je svinjska kuga praktično iskorenjena, kaže Nikolić.
OHRABRENjE
Iz resornog Ministarstva poljoprivrede, ministarka, prof. dr. Snežana Bogosavljević Bošković na 41. saboru takmičara zemljoradnika Srema kaže između ostalog da će Ministarstvo sve učiniti da pomogne razvoj stočarstva u Srbiji.
- U tom pravcu će efikasnije delovati kod dodele subvencija i podsticajnih sredstava. Posebno, to će se uskoro videti kod isplata premija za mleko, a potom i sve druge podsticaje u poljoprivredi, kaže ministarka.
Tokom ove godine planira češće susrete sa poljoprivrednicima, kako bi im pomogli da se prijave i koriste sredstva iz pristupnih fondova Evropske Unije, koji će biti i uz našu poljoprivredu, koja uz više ulaganja ima velike prednosti da postane vodeća u Evropi.
Lj.Đ.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa