Инфо

Берза

  • aero 1.689 ▼ -0,06%
  • alfa 33.600 ▲ 0,28%
  • dinnpb 3.406 ▼ -2,41%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.001 ▲ 0,02%
  • lsta 399 ▼ -0,25%
  • niis 679 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(16. јул 2015.)
МАЧВАНСКИ СТОЧАРИ СТРАХУЈУ ОД ДОЛАСКА НЕМАЧКОГ ГИГАНТА У ПРОИЗВОДЊИ СВИЊА

ДА НЕ ПОСТАНУ НАДНИЧАРИ

Велики потенцијали у производњи хране вечита тема. Цене, пласман и наплата пољопривредницима највећи проблеми
Мало који политичар, бар у мачванском крају, обраћајући се грађанима у често “ватреним“ говорима, тражећи њихову подршку, најчешће у предизборним кампањама или прославама значајних, историјских датума, није пропустио прилику да као компаративну предност овог краја нагласи велике могућности у производњи хране. Наравно да им то служи као значајна политичка поштапалица у борби за придобијање гласова људи, односно значајну подршку у важним тренутцима њиховог политичког напредовања. Касније се на та обећања, тврде наши саговорници обично заборавља. Произвођачи свиња остају усамљени и проблеме решавају свако на свој начин. Проблеме им усложњавају увозници који се труде да остваре енормне зараде на увозу меса, често сумњивог квалитета.
Једна анегдота код избора Слободана Ђаковића, почившег председника општине Богатић, још увек се препричава у овом крају. Наиме кад су некадашњег председника ове локалне самоуправе, који је на изборима однео тесну победу над ривалом питали, како ће сада бити, одговорио је, ношен на леђима својих присталица да ће њему сигурно бити лепо!
Подсећајући на почетак ове приче треба рећи да су педантни статистичари израчунали да у Србији има 915 хиљада домаћинстава, која обрађују земљу. Само у општини Богатић, типично пољопривредној их је око 10 хиљада. Преовлађује “ситан“ посед, као уосталом и већем делу Србије. Опет статистика из најновијег пописа говори да у просеку домаћинства обрађују око три хектара плодног земљишта. Мачвански пољопривредници располажу с великим капацитетима. Помињу између осталог оборе за гајење свиња и кажу да су спремни на пожртвован и упоран рад. Као ограничавајући фактор истичу мршавост или готово никакву исплативост посла, а признају да ни обори нису последња реч технологије.
- Људи су вредни и радни. Без обзира на све недостатке који се брзо могу отклонити, највећи проблеми су нестабилна цена, пласман и наплата, а с друге стране све супротно, наше обавезе редовно пристижу и треба их сервисирати. Само се питам од чега, каже забринуто Радосав Гајић из Богатића, додајући да ће ове године морати да заоре хектар купуса у који је уложио доста рада и новца, јер му се у овом тренутку тако боље исплати. Ни он нити његови земљаци нису одушевљени доласком Тениса( немачки гигант у производњи свиња) у Србију.
И овде има села која су товила стотине хиљада свиња годишње. Најупорнији су остали али има доста празних обора. Често смо препуштени сами себи и то је имало далекосежне лоше последице које би се опет могле надокнадити. Грешке су у овој области рада скупе, наглашава искусни пољопривредник Живорад Мартиновић из Богатића, који је својевремено у својим оборима хранио педесетак квалитетних товљеника и увек улагао у будућност. Нажалост, многи су одустали од ризичног и нестабилног посла, који им је често доносио губитак. Сређивање тешког стања у сточарству довођењем стране, велике компаније у производњи свиња многи виде као велику опасност по домаћег произвођача и да не постану надничари код својих имања.
Од чега ће живети наши људи који се искључиво баве пољопривредом? У пољопривреди и гајењу свиња све чешће траже излаз у незавидној материјалној ситуацији која их је задесила, посебно после посрнућа индустрије. Знамо да у Мачви преовлађује мањи посед. Најновија тешка ситуација са млеком и млечним производима код нас је драстичан пример немара и небриге за нашег произвођача који је принуђен да свој сточни запат уништи, јер поред поражавајуће цене нема коме да га прода, а мере Владе бар код нас споро стижу, каже Драган Дрмановић из Богатића, шеф откупне станице млека у овој варошици.
При помену уређеније производње свиња оличене и у немачком гиганту, он и други сточари сумњичаво врте главом. Плаше се да то неће потпуно угушити производњу на малим сеоским газдинствима, која су годинама била окосница развоја овог краја али и целе државе. Истичу да су они без обзира на све друге потешкоће и данас спремни на залагање и упоран рад. Само да им се адекватно плати, како би од тога могли живети, издржавати породицу, плаћати обавезе држави...
У противном, многи са којима смо разговарали кажу да би и на селу могло доћи до појаве великог броја социјалних случајева, чије постојање би било пре свега ружна слика, а и много би коштало. С друге стране је све израженији проблем старења и нестајања села.
ЗАШТИТИТИ ДОМАЋЕ ТРЖИШТЕ
Слободан Николић је члан градског већа задужен за сарадњу са Русијом, а по питању српског тржишта свињског меса, као кључну ствар види заинтересованост Владе Србије да заштити домаће тржиште свињског меса.
- У прилог томе дуго је на снази одлука да можемо у Србији користити свињско месо старо до годину дана, док је то у земљама ЕУ до шест месеци. Зато се и дешава врло често да пет дана пре истека рока у земљама ЕУ, то месо купе наши увозници по знатно нижој цени. То за последицу има обарање цене меса на српском тржишту, а највећу штету трпе “ситни“ произвођачи, којих је и највише. Такође и потрошачи трпе штету јер тако увезено месо је знатно неквалитетније од домаћег. Влада Србије, ако би хтела да помогне потребно је да одреди субвенције, најмање какве су у Хрватској. Како сада стоје ствари замрзнуто свињско месо из Србије може да стигне у Русију само бродовима, а не камионима. Влада треба код својих пријатеља у ЕУ да тражи укидање забране проласка нашег меса друмским путем, кроз земље ЕУ јер је свињска куга практично искорењена, каже Николић.
ОХРАБРЕЊЕ
Из ресорног Министарства пољопривреде, министарка, проф. др. Снежана Богосављевић Бошковић на 41. сабору такмичара земљорадника Срема каже између осталог да ће Министарство све учинити да помогне развој сточарства у Србији.
- У том правцу ће ефикасније деловати код доделе субвенција и подстицајних средстава. Посебно, то ће се ускоро видети код исплата премија за млеко, а потом и све друге подстицаје у пољопривреди, каже министарка.
Током ове године планира чешће сусрете са пољопривредницима, како би им помогли да се пријаве и користе средства из приступних фондова Европске Уније, који ће бити и уз нашу пољопривреду, која уз више улагања има велике предности да постане водећа у Европи.
Љ.Ђ.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa