ŽIVOT BEZ DOMOVINE
ROMI, DECA NEBA
Za vreme Čivijade, kada je Šabac bio obučen u vatromet boja svojstvenim karnevalu, prisustvovali smo nesvakidašnjoj, potresnoj večeri u sali KUD „Abrašević“. Promocija knjige Bajrama Halitija „Nedodirljivi ne umiru“, bila je povod za priču o zlom udesu Roma, o migraciji iz Indije, gde su njihovi koreni, o životu u rasejanju, bez otadžbine, o diskriminaciji i užasu Holokausta. Govorili su Radovan Ilić, direktor „Beoknjige“, novinar Džafer Bajrami i autor.
Prema Ilićevim rečima, saradnja sa Bajramom Halitijem, koja je počela izdavanjem kapitalnog Srpsko-romsko-engleskog rečnika, bila je „posebna čast zbog prilike da Beoknjiga bude deo istorijskog trenutka za romsku populaciju i jezik“. Saradnja je nastavljena i produbljena izdavanjem drame „Romi u paklu Jasenovca“, u kojoj autor, kroz sudbinu čerge koja nestaje u jasenovačkom logoru, progovara o stradanjima Roma u Drugom svetskom ratu. „Nedodirljivi ne umiru“ je treća Halitijeva knjiga koja je izašla u izdanju „Beoknjige.“
- Iako mi je tematika potpuno nepoznata, pročitao sam rukopis u jednom dahu. Nisam znao da li sam odgledao film ili pročitao dramu, imao sam utisak da sam bio deo radnje, a ne puki čitalac. Odabravši stil filmskog scenarija, Haliti je izvukao esenciju samog zapleta. Iako bi u formi romana imao daleko veći prostor za književno izražavanje, pažnja čitalaca bi bila podeljena, a suština poruke ostala prikrivena, što je autor, očigledno, želeo da izbegne, rekao je Ilić.
Udes naroda zle kobi
Od prvog objavljenog dela „Romi, narod zle kobi“, gde se, u formi eseja, posvetio tematici koja je obeležila njegov život i rad- sudbini i društvenom i kulturološkom položaju Roma kod nas i u svetu, do „Nedodirljivih“, iza Halitija je 20 naslova različitih žanrova, koji su deo iste misije, „ da romski narod bude ravnopravan sa svim ostalim narodima na planeti“. Odabrao je da se bori perom, kao književnik, novinar, publicista i generalni sekretar Svetske organizacije Roma.
- Moj opus je neraskidivo vezan za romski narod, bilo da je reč o poeziji, drami, rečnicima, filozofskim sveskama ili istoriji. Sve što radim, u funkciji je obogaćivanja kulturne baštine Roma, njihovog obrazovanja i identiteta. Nastojim da gradim mostove razumevanja između Roma i drugih nacija, da razotkrivam predrasude i ukidam kastinski sistem koji je zvanično ukinuo Mahatma Gandi 1950. godine. Želja mi je da se ova drama pojavi i u Indiji, da dobije svoju filmsku ili televizijsku verziju, koja bi mogla da pomogne da dođe do konačnog institucionalnog priznanja statusa Roma kao stanovništva indijskog porekla u rasejanju. U drami predočavam ljude sa dna, najugroženiji sloj romske populacije, poslednje među poslednjima, gde razvitak teče u suprotnom smeru, nalik na razvitak bolesti čiji su dijagnostičari zasad jedino oni koji se bave sociologijom bede, rekao je Haliti.
Drama prati put Romkinje iz Srbije, iz Gnjilana, koja se vraća Indiju, svoju postojbinu, gde biva uvučena u niz događaja koji joj određuju sudbinu i stvaraju od nje heroinu „kojoj nijedna žrtva nije prevelika“.. Frustracije i defetizam koji kod Roma postoje, proizvod su diskriminacije i njihovog „tretiranja kao niže socijalne kategorije od strane drugih nacija sa kojima dele život i prostor, koji ih posmatraju kao narod bez korena, kao parije, a to u velikoj meri određuje individualne karaktere i životne filozofije zasnovane na potrebi da se opstane i preživi u takvoj sredini“. Budući da i u Indiji biva suočena sa istim odnosom okoline prema njoj, junakinja drame ustaje u odbranu sopstvenog i romskog identiteta.
- Mi Romi, nismo u azilu u Evropi i svetu, svuda smo samo izbeglice, rekao je novinar Džafer Bajrami, koji je rodom iz Uroševca, a živi u Nemačkoj i radi na romskoj televiziji - Evropa nam daje smeh, školovanje i zaposlenje, ali i suzu na licu.
Stradanje Roma u Holokaustu
Veliki prostor ove večeri posvećen je stradanju Roma u Drugom svetskom ratu, „romocidu“, kako je Haliti rekao.
- U Holokaustu je stradalo 6.5 miliona Jevreja, ali malo ko zna da je stradalo i 3,5 miliona Roma. Kako govori Kristijan Bernadak u knjizi „Zaboravljeni Holokaust“, romski Holokaust je izbrisan iz kolektivnog pamćenja. Danas mnogi osporavaju genocid nad Jevrejima, Romima i Srbima, ali, postoje mnogobrojna svedočenja o tom zločinu. Pomenuću dr Milana Bulojevića – „Ustaški zločini genocida“, knjige Kristijana Bernadaka, Smilje Avramov, Antuna Miletića... Ne možemo osporavati taj zločin, iako nikada nisu pravljeni spiskovi kada je romska nacionalna zajednica deportovana u logore Trećeg rajha, rekao je autor.
Haliti je posebno govorio o logoru u Jasenovcu, „srpskom Aušvicu“ u kom je tragična sudbina zadesila i mnogobrojne pripadnike romske zajednice.
- Zvanična cifra je 700.000, ali, s obzirom da su Romi u Jasenovac deporovani kamionima, a da su mnogi spiskovi nestali kada je logor oslobođen, teško je biti precizan. Cifra koju pominju dr Rajko Đurić i Dragoljub Acković je između 80 i 100.000, a dr Milan Bulojević govori o 120.000 ubijenih Roma. U Jasenovcu je na najzverskiji način ubijeno oko 27.000 najmlađih, od koji je 12.000 srpske, 7.500 romske i 3.000 jevrejske dece. O logoru u Jasenovcu moramo da govorimo, patrijarh Pavle nas je učio da treba opraštati, ali, ne treba zaboraviti.
Veče koje je na gitari ispratio profesor Jovan Jakovljević, moderator Žarko Pavlović, završio je apelom Jula Brinera:
- Stalno zagovaram jedinstvo svoje braće i sestara Roma, u našoj želji da dobijemo jednaka prava. Setimo se da budemo dobri građani država u kojima živimo, zadržavajući kulturno nasleđe i poreklo koje treba da nam bude priznato, jer je to plemenito poreklo. Napred, Romi!
Romsko pitanje je demografsko pitanje. Ne postoji nijedno ljudsko pravo koje je u sukobu sa životnim interesom romskog naroda kao celine. Romsko pitanje je pitanje afirmacije i oslobađanja nacionalnog identiteta, civilizacijsko pitanje koje je možda najvažnije na evropskom tlu danas. U traženju smisla postojanja, neophodno je da vidimo čoveka u istoriji, u naconalnoj - čovekovu sudbinu, da iza nacionalnih ideologija, sagledamo i sasvim lične motive u stvaranju istorije, iza patriotskih retorika da vidimo čovekovo lice, čujemo njegovo srce, naslutimo njegovu dušu. Ne bi trebalo da živimo u strahu jedni od drugih, nego da razmenjujemo ideje i ideale, dajemo i dobijamo darove ljubavi, da nas razlike u jeziku i običajima ne sprečavaju u najprisnijem saobraćaju između srca i srca, da narodi iz različitih zemalja, sa različitim jezicima i istorijama, ispovedaju ono što čini najviše jedinstvo ljudi i najdublju vezu ljubavi.
(Bajram Haliti)
Prema Ilićevim rečima, saradnja sa Bajramom Halitijem, koja je počela izdavanjem kapitalnog Srpsko-romsko-engleskog rečnika, bila je „posebna čast zbog prilike da Beoknjiga bude deo istorijskog trenutka za romsku populaciju i jezik“. Saradnja je nastavljena i produbljena izdavanjem drame „Romi u paklu Jasenovca“, u kojoj autor, kroz sudbinu čerge koja nestaje u jasenovačkom logoru, progovara o stradanjima Roma u Drugom svetskom ratu. „Nedodirljivi ne umiru“ je treća Halitijeva knjiga koja je izašla u izdanju „Beoknjige.“
- Iako mi je tematika potpuno nepoznata, pročitao sam rukopis u jednom dahu. Nisam znao da li sam odgledao film ili pročitao dramu, imao sam utisak da sam bio deo radnje, a ne puki čitalac. Odabravši stil filmskog scenarija, Haliti je izvukao esenciju samog zapleta. Iako bi u formi romana imao daleko veći prostor za književno izražavanje, pažnja čitalaca bi bila podeljena, a suština poruke ostala prikrivena, što je autor, očigledno, želeo da izbegne, rekao je Ilić.
Udes naroda zle kobi
Od prvog objavljenog dela „Romi, narod zle kobi“, gde se, u formi eseja, posvetio tematici koja je obeležila njegov život i rad- sudbini i društvenom i kulturološkom položaju Roma kod nas i u svetu, do „Nedodirljivih“, iza Halitija je 20 naslova različitih žanrova, koji su deo iste misije, „ da romski narod bude ravnopravan sa svim ostalim narodima na planeti“. Odabrao je da se bori perom, kao književnik, novinar, publicista i generalni sekretar Svetske organizacije Roma.
- Moj opus je neraskidivo vezan za romski narod, bilo da je reč o poeziji, drami, rečnicima, filozofskim sveskama ili istoriji. Sve što radim, u funkciji je obogaćivanja kulturne baštine Roma, njihovog obrazovanja i identiteta. Nastojim da gradim mostove razumevanja između Roma i drugih nacija, da razotkrivam predrasude i ukidam kastinski sistem koji je zvanično ukinuo Mahatma Gandi 1950. godine. Želja mi je da se ova drama pojavi i u Indiji, da dobije svoju filmsku ili televizijsku verziju, koja bi mogla da pomogne da dođe do konačnog institucionalnog priznanja statusa Roma kao stanovništva indijskog porekla u rasejanju. U drami predočavam ljude sa dna, najugroženiji sloj romske populacije, poslednje među poslednjima, gde razvitak teče u suprotnom smeru, nalik na razvitak bolesti čiji su dijagnostičari zasad jedino oni koji se bave sociologijom bede, rekao je Haliti.
Drama prati put Romkinje iz Srbije, iz Gnjilana, koja se vraća Indiju, svoju postojbinu, gde biva uvučena u niz događaja koji joj određuju sudbinu i stvaraju od nje heroinu „kojoj nijedna žrtva nije prevelika“.. Frustracije i defetizam koji kod Roma postoje, proizvod su diskriminacije i njihovog „tretiranja kao niže socijalne kategorije od strane drugih nacija sa kojima dele život i prostor, koji ih posmatraju kao narod bez korena, kao parije, a to u velikoj meri određuje individualne karaktere i životne filozofije zasnovane na potrebi da se opstane i preživi u takvoj sredini“. Budući da i u Indiji biva suočena sa istim odnosom okoline prema njoj, junakinja drame ustaje u odbranu sopstvenog i romskog identiteta.
- Mi Romi, nismo u azilu u Evropi i svetu, svuda smo samo izbeglice, rekao je novinar Džafer Bajrami, koji je rodom iz Uroševca, a živi u Nemačkoj i radi na romskoj televiziji - Evropa nam daje smeh, školovanje i zaposlenje, ali i suzu na licu.
Stradanje Roma u Holokaustu
Veliki prostor ove večeri posvećen je stradanju Roma u Drugom svetskom ratu, „romocidu“, kako je Haliti rekao.
- U Holokaustu je stradalo 6.5 miliona Jevreja, ali malo ko zna da je stradalo i 3,5 miliona Roma. Kako govori Kristijan Bernadak u knjizi „Zaboravljeni Holokaust“, romski Holokaust je izbrisan iz kolektivnog pamćenja. Danas mnogi osporavaju genocid nad Jevrejima, Romima i Srbima, ali, postoje mnogobrojna svedočenja o tom zločinu. Pomenuću dr Milana Bulojevića – „Ustaški zločini genocida“, knjige Kristijana Bernadaka, Smilje Avramov, Antuna Miletića... Ne možemo osporavati taj zločin, iako nikada nisu pravljeni spiskovi kada je romska nacionalna zajednica deportovana u logore Trećeg rajha, rekao je autor.
Haliti je posebno govorio o logoru u Jasenovcu, „srpskom Aušvicu“ u kom je tragična sudbina zadesila i mnogobrojne pripadnike romske zajednice.
- Zvanična cifra je 700.000, ali, s obzirom da su Romi u Jasenovac deporovani kamionima, a da su mnogi spiskovi nestali kada je logor oslobođen, teško je biti precizan. Cifra koju pominju dr Rajko Đurić i Dragoljub Acković je između 80 i 100.000, a dr Milan Bulojević govori o 120.000 ubijenih Roma. U Jasenovcu je na najzverskiji način ubijeno oko 27.000 najmlađih, od koji je 12.000 srpske, 7.500 romske i 3.000 jevrejske dece. O logoru u Jasenovcu moramo da govorimo, patrijarh Pavle nas je učio da treba opraštati, ali, ne treba zaboraviti.
Veče koje je na gitari ispratio profesor Jovan Jakovljević, moderator Žarko Pavlović, završio je apelom Jula Brinera:
- Stalno zagovaram jedinstvo svoje braće i sestara Roma, u našoj želji da dobijemo jednaka prava. Setimo se da budemo dobri građani država u kojima živimo, zadržavajući kulturno nasleđe i poreklo koje treba da nam bude priznato, jer je to plemenito poreklo. Napred, Romi!
Romsko pitanje je demografsko pitanje. Ne postoji nijedno ljudsko pravo koje je u sukobu sa životnim interesom romskog naroda kao celine. Romsko pitanje je pitanje afirmacije i oslobađanja nacionalnog identiteta, civilizacijsko pitanje koje je možda najvažnije na evropskom tlu danas. U traženju smisla postojanja, neophodno je da vidimo čoveka u istoriji, u naconalnoj - čovekovu sudbinu, da iza nacionalnih ideologija, sagledamo i sasvim lične motive u stvaranju istorije, iza patriotskih retorika da vidimo čovekovo lice, čujemo njegovo srce, naslutimo njegovu dušu. Ne bi trebalo da živimo u strahu jedni od drugih, nego da razmenjujemo ideje i ideale, dajemo i dobijamo darove ljubavi, da nas razlike u jeziku i običajima ne sprečavaju u najprisnijem saobraćaju između srca i srca, da narodi iz različitih zemalja, sa različitim jezicima i istorijama, ispovedaju ono što čini najviše jedinstvo ljudi i najdublju vezu ljubavi.
(Bajram Haliti)
M.Filipović
Najnoviji broj
11. april 2024.
