Инфо

Берза

  • aero 1.699 ▼ -0,06%
  • dinnpb 3.425 ▼ -1,67%
  • dnos 1.257 ▼ -5,49%
  • enhl 735 ⚫ 0,00%
  • gfom 220 ▲ 48,65%
  • ikrb 40 ▲ 21,21%
  • kmbn 2.057 ▼ -2,05%
  • kmbnpb 681 ▲ 0,15%
  • kopb 4.800 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.040 ▲ 0,05%
  • niis 686 ▼ -1,01%
  • pdcl 10.360 ▼ -0,10%
  • rso17154 101,94 ▲ 1,16%
  • sjks 2.300 ▲ 0,04%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(17. септембар 2015.)
ЖИВОТ БЕЗ ДОМОВИНЕ

РОМИ, ДЕЦА НЕБА

За време Чивијаде, када је Шабац био обучен у ватромет боја својственим карневалу, присуствовали смо несвакидашњој, потресној вечери у сали КУД „Абрашевић“. Промоција књиге Бајрама Халитија „Недодирљиви не умиру“, била је повод за причу о злом удесу Рома, о миграцији из Индије, где су њихови корени, о животу у расејању, без отаџбине, о дискриминацији и ужасу Холокауста. Говорили су Радован Илић, директор „Беокњиге“, новинар Џафер Бајрами и аутор.
Према Илићевим речима, сарадња са Бајрамом Халитијем, која је почела издавањем капиталног Српско-ромско-енглеског речника, била је „посебна част због прилике да Беокњига буде део историјског тренутка за ромску популацију и језик“. Сарадња је настављена и продубљена издавањем драме „Роми у паклу Јасеновца“, у којој аутор, кроз судбину черге која нестаје у јасеновачком логору, проговара о страдањима Рома у Другом светском рату. „Недодирљиви не умиру“ је трећа Халитијева књига која је изашла у издању „Беокњиге.“
- Иако ми је тематика потпуно непозната, прочитао сам рукопис у једном даху. Нисам знао да ли сам одгледао филм или прочитао драму, имао сам утисак да сам био део радње, а не пуки читалац. Одабравши стил филмског сценарија, Халити је извукао есенцију самог заплета. Иако би у форми романа имао далеко већи простор за књижевно изражавање, пажња читалаца би била подељена, а суштина поруке остала прикривена, што је аутор, очигледно, желео да избегне, рекао је Илић.
Удес народа зле коби
Од првог објављеног дела „Роми, народ зле коби“, где се, у форми есеја, посветио тематици која је обележила његов живот и рад- судбини и друштвеном и културолошком положају Рома код нас и у свету, до „Недодирљивих“, иза Халитија је 20 наслова различитих жанрова, који су део исте мисије, „ да ромски народ буде равноправан са свим осталим народима на планети“. Одабрао је да се бори пером, као књижевник, новинар, публициста и генерални секретар Светске организације Рома.
- Мој опус је нераскидиво везан за ромски народ, било да је реч о поезији, драми, речницима, филозофским свескама или историји. Све што радим, у функцији је обогаћивања културне баштине Рома, њиховог образовања и идентитета. Настојим да градим мостове разумевања између Рома и других нација, да разоткривам предрасуде и укидам кастински систем који је званично укинуо Махатма Ганди 1950. године. Жеља ми је да се ова драма појави и у Индији, да добије своју филмску или телевизијску верзију, која би могла да помогне да дође до коначног институционалног признања статуса Рома као становништва индијског порекла у расејању. У драми предочавам људе са дна, најугроженији слој ромске популације, последње међу последњима, где развитак тече у супротном смеру, налик на развитак болести чији су дијагностичари засад једино они који се баве социологијом беде, рекао је Халити.
Драма прати пут Ромкиње из Србије, из Гњилана, која се враћа Индију, своју постојбину, где бива увучена у низ догађаја који јој одређују судбину и стварају од ње хероину „којој ниједна жртва није превелика“.. Фрустрације и дефетизам који код Рома постоје, производ су дискриминације и њиховог „третирања као ниже социјалне категорије од стране других нација са којима деле живот и простор, који их посматрају као народ без корена, као парије, а то у великој мери одређује индивидуалне карактере и животне филозофије засноване на потреби да се опстане и преживи у таквој средини“. Будући да и у Индији бива суочена са истим односом околине према њој, јунакиња драме устаје у одбрану сопственог и ромског идентитета.
- Ми Роми, нисмо у азилу у Европи и свету, свуда смо само избеглице, рекао је новинар Џафер Бајрами, који је родом из Урошевца, а живи у Немачкој и ради на ромској телевизији - Европа нам даје смех, школовање и запослење, али и сузу на лицу.
Страдање Рома у Холокаусту
Велики простор ове вечери посвећен је страдању Рома у Другом светском рату, „ромоциду“, како је Халити рекао.
- У Холокаусту је страдало 6.5 милиона Јевреја, али мало ко зна да је страдало и 3,5 милиона Рома. Како говори Кристијан Бернадак у књизи „Заборављени Холокауст“, ромски Холокауст је избрисан из колективног памћења. Данас многи оспоравају геноцид над Јеврејима, Ромима и Србима, али, постоје многобројна сведочења о том злочину. Поменућу др Милана Булојевића – „Усташки злочини геноцида“, књиге Кристијана Бернадака, Смиље Аврамов, Антуна Милетића... Не можемо оспоравати тај злочин, иако никада нису прављени спискови када је ромска национална заједница депортована у логоре Трећег рајха, рекао је аутор.
Халити је посебно говорио о логору у Јасеновцу, „српском Аушвицу“ у ком је трагична судбина задесила и многобројне припаднике ромске заједнице.
- Званична цифра је 700.000, али, с обзиром да су Роми у Јасеновац депоровани камионима, а да су многи спискови нестали када је логор ослобођен, тешко је бити прецизан. Цифра коју помињу др Рајко Ђурић и Драгољуб Ацковић је између 80 и 100.000, а др Милан Булојевић говори о 120.000 убијених Рома. У Јасеновцу је на најзверскији начин убијено око 27.000 најмлађих, од који је 12.000 српске, 7.500 ромске и 3.000 јеврејске деце. О логору у Јасеновцу морамо да говоримо, патријарх Павле нас је учио да треба опраштати, али, не треба заборавити.
Вече које је на гитари испратио професор Јован Јаковљевић, модератор Жарко Павловић, завршио је апелом Јула Бринера:
- Стално заговарам јединство своје браће и сестара Рома, у нашој жељи да добијемо једнака права. Сетимо се да будемо добри грађани држава у којима живимо, задржавајући културно наслеђе и порекло које треба да нам буде признато, јер је то племенито порекло. Напред, Роми!
Ромско питање је демографско питање. Не постоји ниједно људско право које је у сукобу са животним интересом ромског народа као целине. Ромско питање је питање афирмације и ослобађања националног идентитета, цивилизацијско питање које је можда најважније на европском тлу данас. У тражењу смисла постојања, неопходно је да видимо човека у историји, у нацоналној - човекову судбину, да иза националних идеологија, сагледамо и сасвим личне мотиве у стварању историје, иза патриотских реторика да видимо човеково лице, чујемо његово срце, наслутимо његову душу. Не би требало да живимо у страху једни од других, него да размењујемо идеје и идеале, дајемо и добијамо дарове љубави, да нас разлике у језику и обичајима не спречавају у најприснијем саобраћају између срца и срца, да народи из различитих земаља, са различитим језицима и историјама, исповедају оно што чини највише јединство људи и најдубљу везу љубави.
(Бајрам Халити)
М.Филиповић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa