DAJANA LAZAREVIĆ, STUDENTKINjA FILOLOŠKOG FAKULTETA, OBJAVILA SVOJ PRVI ROMAN
MAGLOVITI PUT TALENATA
Posle veoma uspešno započetog pisanja poezije u vreme dok je bila učenica Šabačke gimnazije, brojnih nagrada, objavljivanja pesama u književnim časopisima i zbornicima poezije, nedavno je, nakon dvogodišnje pripreme, uspešno zaplovila i u svet proze
Jureći, kako sama kaže, „originalnost, neobičnost, ideal ljubavi, koji je danas zaboravljen“, Šapčanka Dajana Lazarević, student četvrte godine Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uspela je da na samo sebi svojstven način stvori pravo malo prozno delo o ljudima sa nesvakidašnjim talentima.
Priča smeštena u Institut na Staroj planini prati glavnu junakinju Tatjanu Laković koja je u potrazi za životnim odgovorima i sopstvenim indentitetom zaogrnutim maglovitim mogućnostima sopstvene ličnosti. Zato i ne čudi što je mlada autorka svoje prvo delo nazvala „Magloviti put talenata – Tijana (prvi deo)“. Problematizujući pojam stranca do krajne granice kroz ovu neobičnu priču ispunjenu parapsihološkim mogućnostima junaka poput korišćenja astralne projekcije, teleportacije, vidovitosti, bele i crne magije, i slično, ostaje verna svojoj prvobitnoj ideji u kojoj su ljudi ipak samo ljudi. Smrtni, dobri ili zli, talentovani ili ne, zahvaljujući autorki poseduju čar realnosti, promišljanja o životu, ljubavi i smrti, silama svetlosti i tame. „Nisam želela da im oduzmem ljudskost“, napominje Dajana u predgovoru svoga romana.
I upravo ta ljudskost, koja lako može da se izgubi pod naletom mračnih sila, zavisti, nemogućnosti da se do cilja i ostvarenja sopstvenih želja stigne na jedini, ispravan način, ovaj roman čine posebnim. Uvodeći motiv odnosa između profesora i učenika, Nikolaja Kalinovskog i Tatjane Laković, koji su svoju srodnost duše pronašli međusobno se sanjajući i telepatski prenoseći svoje misli, donosi priču o nepremostivosti godina, časti iznad života, ljubavi kao nedostižnog ideala, držanja sopstvenih principa i pravila.
Sanjajući proleće, koje je za glavnu junakinju asocijacija na prvu ljubav, istovremeno sanja savršeni svet u kome bi svi bili složni, jednaki i srećni. Upravo kao i autorka ove priče koja kaže: „Pitajte nekog mladića ili devojku šta zna o časti. Ja sam pitala. Nisam se razočarala, jer nisam ni očekivala da će znati nešto o tome! Čast, poverenje, čekanje, prava ljubav – tako mali, zaista mali broj ljudi zna šta stvarno znači! Eto, za mene kažu da sam staromodna. Ne bunim se. Ne želim da budem „u trendu“!“
Upravo svojim proznim prvencem Dajana Lazarević dokazuje da su mogućnosti, kada su u pitanju mladi pisci, velike. Dovoljno je samo zaroniti u sebe, sopstveno biće, i krenuti maglovitim putem talenata koji i nije tako maglovit kada se zna šta se hoće. Odgovor je uvek negde tamo iako na kraju ovog prvog dela stoji: „Odgovora nije bilo. Čak ni huka vetra. Samo miris jabuke u cvatu, koji je dolazio sa svih strana i mutio joj razum. Zatvorila je oči. Osećala je kako njene grudi i kosa cvetaju cvetom jabuke. Ruke su joj listale, prsti cvetali. Kad bi zatvorila oči, uvek bi videla proleće. I videla bi njega. Njegovo nežno lice ju je čekalo sa druge strane razuma. On je uvek bio tu, za nju. Njemu je mogla sve da kaže. I on je slušao i tešio je. Pleo je bele cvetove u njenu dugu kosu. Pružao joj je sjajnu, crvenu jabuku...“
Dajana Lazarević rođena je 12. marta 1993. godine u Šapcu. Po završetku Šabačke gimnazije upisuje se na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu gde je trenutno četvrta godina. Objavila je tri zbirke pesama: „Kroz prostor i vreme“, 2011, „Staze zvezdanog beskraja“, 2012. i „Stranac“, 2014. Roman prvenac „Magloviti put talenata“ objavljen 2015. u izdanju KIZ Centar iz Beograda. Od 2012. godine zastupljena je u književnim štampanim i elektronskim časopisima, zbornicima poezije. Višestruko nagrađivana za svoju poeziju koju piše na srpskom, engleskom, ruskom i beloruskom jeziku. Tokom 2015. godine prevela je bajke sa ruskog na srpski jezik, kao i pesme sa beloruskog na srpski jezik u časopisu „Avlija“.
Priča smeštena u Institut na Staroj planini prati glavnu junakinju Tatjanu Laković koja je u potrazi za životnim odgovorima i sopstvenim indentitetom zaogrnutim maglovitim mogućnostima sopstvene ličnosti. Zato i ne čudi što je mlada autorka svoje prvo delo nazvala „Magloviti put talenata – Tijana (prvi deo)“. Problematizujući pojam stranca do krajne granice kroz ovu neobičnu priču ispunjenu parapsihološkim mogućnostima junaka poput korišćenja astralne projekcije, teleportacije, vidovitosti, bele i crne magije, i slično, ostaje verna svojoj prvobitnoj ideji u kojoj su ljudi ipak samo ljudi. Smrtni, dobri ili zli, talentovani ili ne, zahvaljujući autorki poseduju čar realnosti, promišljanja o životu, ljubavi i smrti, silama svetlosti i tame. „Nisam želela da im oduzmem ljudskost“, napominje Dajana u predgovoru svoga romana.
I upravo ta ljudskost, koja lako može da se izgubi pod naletom mračnih sila, zavisti, nemogućnosti da se do cilja i ostvarenja sopstvenih želja stigne na jedini, ispravan način, ovaj roman čine posebnim. Uvodeći motiv odnosa između profesora i učenika, Nikolaja Kalinovskog i Tatjane Laković, koji su svoju srodnost duše pronašli međusobno se sanjajući i telepatski prenoseći svoje misli, donosi priču o nepremostivosti godina, časti iznad života, ljubavi kao nedostižnog ideala, držanja sopstvenih principa i pravila.
Sanjajući proleće, koje je za glavnu junakinju asocijacija na prvu ljubav, istovremeno sanja savršeni svet u kome bi svi bili složni, jednaki i srećni. Upravo kao i autorka ove priče koja kaže: „Pitajte nekog mladića ili devojku šta zna o časti. Ja sam pitala. Nisam se razočarala, jer nisam ni očekivala da će znati nešto o tome! Čast, poverenje, čekanje, prava ljubav – tako mali, zaista mali broj ljudi zna šta stvarno znači! Eto, za mene kažu da sam staromodna. Ne bunim se. Ne želim da budem „u trendu“!“
Upravo svojim proznim prvencem Dajana Lazarević dokazuje da su mogućnosti, kada su u pitanju mladi pisci, velike. Dovoljno je samo zaroniti u sebe, sopstveno biće, i krenuti maglovitim putem talenata koji i nije tako maglovit kada se zna šta se hoće. Odgovor je uvek negde tamo iako na kraju ovog prvog dela stoji: „Odgovora nije bilo. Čak ni huka vetra. Samo miris jabuke u cvatu, koji je dolazio sa svih strana i mutio joj razum. Zatvorila je oči. Osećala je kako njene grudi i kosa cvetaju cvetom jabuke. Ruke su joj listale, prsti cvetali. Kad bi zatvorila oči, uvek bi videla proleće. I videla bi njega. Njegovo nežno lice ju je čekalo sa druge strane razuma. On je uvek bio tu, za nju. Njemu je mogla sve da kaže. I on je slušao i tešio je. Pleo je bele cvetove u njenu dugu kosu. Pružao joj je sjajnu, crvenu jabuku...“
Dajana Lazarević rođena je 12. marta 1993. godine u Šapcu. Po završetku Šabačke gimnazije upisuje se na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu gde je trenutno četvrta godina. Objavila je tri zbirke pesama: „Kroz prostor i vreme“, 2011, „Staze zvezdanog beskraja“, 2012. i „Stranac“, 2014. Roman prvenac „Magloviti put talenata“ objavljen 2015. u izdanju KIZ Centar iz Beograda. Od 2012. godine zastupljena je u književnim štampanim i elektronskim časopisima, zbornicima poezije. Višestruko nagrađivana za svoju poeziju koju piše na srpskom, engleskom, ruskom i beloruskom jeziku. Tokom 2015. godine prevela je bajke sa ruskog na srpski jezik, kao i pesme sa beloruskog na srpski jezik u časopisu „Avlija“.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
11. april 2024.
