ZORAN JANKOVIĆ KOBEJN, STRIP CRTAČ
MI SMO FRIKOVI
„Otkad znam za sebe strip je bio jedina moja ljubav. Njemu sam podredio sve ostalo u životu“, kaže jedan od osnivača šabačkog Strip udruženja „Biberče“
Dok su njegovi vršnjaci jurili posle škole da se igraju Šapčanin Zoran Janković Kobejn vreme je provodio među stripovima italijanske i američke produkcije. Od njih su ga mogli odvojiti samo treninzi plivanja, a kasnije i karatea. Koliko mu je strip prirastao srcu govori i činjenica da je zbog ljubavi prema crtanju posle dve godine provedene u srednjoj građevinskoj školi upisao Školu za umetničke zanate.
- Tokom školovanja imao sam želju samo da crtam stripove. Moja odluka da pređem u Školu za umetničke zanate i to na obrazovni profil juvelir bila je nekako sudbinski predodređena. Kako je crtanje bila moja velika ljubav razmišljao sam da se upišem na Akademiju ali tadašnje priče da je to teško postići su me pokolebale. Tako sam se odlučio za moju drugu ljubav - filologiju i na Filološkom fakultetu u Beogradu upisao ruski jezik i književnost. Dobro mi je išlo, a onda sam i to napustio. U Šapcu sam potom upisao menadžment na Višoj. Ostala mi dva ispita. Suđeno mi je ipak bilo da se posvetim onom što najviše volim - kaže Zoran.
Počeci nisu bili nimalo laki. Teško je bilo probiti se u svetu strip crtača. Izvesno vreme lutao je na putu ka svom cilju. Još dok je bio na praksi u jednoj zlatari primetili su njegov dar za crtanje tako da je izrađivao crteže za ikonice. Za jednog kožara radio je lovačke motive, kasnije i logo za jednu firmu.
- Mi smo frikovi tako da uglavnom radimo stripove. Međutim, i sami znate da to kod nas nije isplativo, tako da sam imao i određene, da kažem, izlete. Radio sam crno-bele ilustracije za zbirku dečjih pesmica „Čabac na Savi“ Višeslava Mitrovića Brace, člana Udruženja „Kruga 10“. Ako bi uporedili sa crtanjem stripa prilično je lakše jer tamo radite po scenariju u kome je zapisan svaki kadar kako treba da se uradi. Doduše i tu je na crtaču da nađe ugao, da uradi dizajn likova, ali više-manje opisano šta tačno treba da bude na slici. Manje si slobodan nego u ilustracijama.
Tušem i olovkom stvara svetove u kojima značajno mesto zauzima fantastika kada je u pitanju autorski rad koji je, po njegovim rečima, u današnje vreme neisplativ. Zato je usledila desetogodišnja pauza tokom koje se crtanjem bavio samo za svoju dušu. Od prošle godine usledio je povratak na strip scenu.
- Igrom slučaja saznao sam za jedan sajt na kome sam našao prvi poslić. Trenutno radim jedan serijal za samostalnog američkog izdavača. Dobio sam scenario za prvu epizodu. U planu su i dva nastavka.
Za jednu strip tablu Zoranu je potrebno tri do četiri dana. Kada bi morao da kaže tačnu cifru koliko ih je do sada uradio ne bi znao.
- Nemoguće je znati. Evo, strip koji upravo radim ima dvadeset strana plus naslovna. Prvi strip koji sam izdao u Strip magazinu „Eon“ imao je takođe dvadesetak strana. Onih kraćih ne znam ni sam koliko sam uradio. Priče iz serijala „Neositi“, sa čijom realizacijom sam počeo 2000. godine, za glavnog junaka imale su grad. Iako nisam od onih koji radove šalju na konkurse pretprošle godine četiri table su poslate u Studentski kulturni centar. Prošle su konkurs ali nisu izlagane. Radio sam i kolornu ilustraciju „Inat“ za Stefana Uroša Mrkonjića, kao i modernu varijantu Marka Kraljevića, Kung fu pandu.
Jedan od osnivača šabačkog Strip udruženja „Biberče“ ističe da je danas mnogo lakše baviti se stripom u tehničkom smislu, ali i doći do određenih poslova zahvaljujući internetu.
- Postoji mnogo sajtova gde mladi mogu da potraže šta ih zanima. Naći će se nešto ili tetovaže ili strip. Ima dosta stvari koje su srodne stripu. Mi frikovi ipak ostajemo i pored svega okrenuti stripu. Eto, i prvi broj „Eona“ urađen je zahvaljujući entuzijastima sa kojima smo krenuli u tu priču i Slobodanu Peladiću, predsedniku Udruženja likovnih stvaralaca Šapca, koji se prihvatio njegovog izdavanja. Jedno vreme imali smo i festival na koji su dolazili i gosti iz Makedonije, Hrvatske. Bila su to lepa vremena.
Okušao se Zoran i na radiju „Cer“ i „Vikom“ ali tema je bila ono što ga je najviše ometalo. Digao je ruke od toga i vratio se svojoj jedinoj i pravoj ljubavi - stripu. Za sada, iako se manje bavi autorskim radom, opstaje u svetu crteža koji za njega znače mnogo više nego što rečima može da iskaže. A i kako bi kada svaki potez olovkom i tušem govori više od reči.
- Tokom školovanja imao sam želju samo da crtam stripove. Moja odluka da pređem u Školu za umetničke zanate i to na obrazovni profil juvelir bila je nekako sudbinski predodređena. Kako je crtanje bila moja velika ljubav razmišljao sam da se upišem na Akademiju ali tadašnje priče da je to teško postići su me pokolebale. Tako sam se odlučio za moju drugu ljubav - filologiju i na Filološkom fakultetu u Beogradu upisao ruski jezik i književnost. Dobro mi je išlo, a onda sam i to napustio. U Šapcu sam potom upisao menadžment na Višoj. Ostala mi dva ispita. Suđeno mi je ipak bilo da se posvetim onom što najviše volim - kaže Zoran.
Počeci nisu bili nimalo laki. Teško je bilo probiti se u svetu strip crtača. Izvesno vreme lutao je na putu ka svom cilju. Još dok je bio na praksi u jednoj zlatari primetili su njegov dar za crtanje tako da je izrađivao crteže za ikonice. Za jednog kožara radio je lovačke motive, kasnije i logo za jednu firmu.
- Mi smo frikovi tako da uglavnom radimo stripove. Međutim, i sami znate da to kod nas nije isplativo, tako da sam imao i određene, da kažem, izlete. Radio sam crno-bele ilustracije za zbirku dečjih pesmica „Čabac na Savi“ Višeslava Mitrovića Brace, člana Udruženja „Kruga 10“. Ako bi uporedili sa crtanjem stripa prilično je lakše jer tamo radite po scenariju u kome je zapisan svaki kadar kako treba da se uradi. Doduše i tu je na crtaču da nađe ugao, da uradi dizajn likova, ali više-manje opisano šta tačno treba da bude na slici. Manje si slobodan nego u ilustracijama.
Tušem i olovkom stvara svetove u kojima značajno mesto zauzima fantastika kada je u pitanju autorski rad koji je, po njegovim rečima, u današnje vreme neisplativ. Zato je usledila desetogodišnja pauza tokom koje se crtanjem bavio samo za svoju dušu. Od prošle godine usledio je povratak na strip scenu.
- Igrom slučaja saznao sam za jedan sajt na kome sam našao prvi poslić. Trenutno radim jedan serijal za samostalnog američkog izdavača. Dobio sam scenario za prvu epizodu. U planu su i dva nastavka.
Za jednu strip tablu Zoranu je potrebno tri do četiri dana. Kada bi morao da kaže tačnu cifru koliko ih je do sada uradio ne bi znao.
- Nemoguće je znati. Evo, strip koji upravo radim ima dvadeset strana plus naslovna. Prvi strip koji sam izdao u Strip magazinu „Eon“ imao je takođe dvadesetak strana. Onih kraćih ne znam ni sam koliko sam uradio. Priče iz serijala „Neositi“, sa čijom realizacijom sam počeo 2000. godine, za glavnog junaka imale su grad. Iako nisam od onih koji radove šalju na konkurse pretprošle godine četiri table su poslate u Studentski kulturni centar. Prošle su konkurs ali nisu izlagane. Radio sam i kolornu ilustraciju „Inat“ za Stefana Uroša Mrkonjića, kao i modernu varijantu Marka Kraljevića, Kung fu pandu.
Jedan od osnivača šabačkog Strip udruženja „Biberče“ ističe da je danas mnogo lakše baviti se stripom u tehničkom smislu, ali i doći do određenih poslova zahvaljujući internetu.
- Postoji mnogo sajtova gde mladi mogu da potraže šta ih zanima. Naći će se nešto ili tetovaže ili strip. Ima dosta stvari koje su srodne stripu. Mi frikovi ipak ostajemo i pored svega okrenuti stripu. Eto, i prvi broj „Eona“ urađen je zahvaljujući entuzijastima sa kojima smo krenuli u tu priču i Slobodanu Peladiću, predsedniku Udruženja likovnih stvaralaca Šapca, koji se prihvatio njegovog izdavanja. Jedno vreme imali smo i festival na koji su dolazili i gosti iz Makedonije, Hrvatske. Bila su to lepa vremena.
Okušao se Zoran i na radiju „Cer“ i „Vikom“ ali tema je bila ono što ga je najviše ometalo. Digao je ruke od toga i vratio se svojoj jedinoj i pravoj ljubavi - stripu. Za sada, iako se manje bavi autorskim radom, opstaje u svetu crteža koji za njega znače mnogo više nego što rečima može da iskaže. A i kako bi kada svaki potez olovkom i tušem govori više od reči.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
