Инфо

(14. јануар 2016.)
ЗОРАН ЈАНКОВИЋ КОБЕЈН, СТРИП ЦРТАЧ

МИ СМО ФРИКОВИ

„Откад знам за себе стрип је био једина моја љубав. Њему сам подредио све остало у животу“, каже један од оснивача шабачког Стрип удружења „Биберче“
Док су његови вршњаци јурили после школе да се играју Шапчанин Зоран Јанковић Кобејн време је проводио међу стриповима италијанске и америчке продукције. Од њих су га могли одвојити само тренинзи пливања, а касније и каратеа. Колико му је стрип прирастао срцу говори и чињеница да је због љубави према цртању после две године проведене у средњој грађевинској школи уписао Школу за уметничке занате.
- Током школовања имао сам жељу само да цртам стрипове. Моја одлука да пређем у Школу за уметничке занате и то на образовни профил јувелир била је некако судбински предодређена. Како је цртање била моја велика љубав размишљао сам да се упишем на Академију али тадашње приче да је то тешко постићи су ме поколебале. Тако сам се одлучио за моју другу љубав - филологију и на Филолошком факултету у Београду уписао руски језик и књижевност. Добро ми је ишло, а онда сам и то напустио. У Шапцу сам потом уписао менаџмент на Вишој. Остала ми два испита. Суђено ми је ипак било да се посветим оном што највише волим - каже Зоран.
Почеци нису били нимало лаки. Тешко је било пробити се у свету стрип цртача. Извесно време лутао је на путу ка свом циљу. Још док је био на пракси у једној златари приметили су његов дар за цртање тако да је израђивао цртеже за иконице. За једног кожара радио је ловачке мотиве, касније и лого за једну фирму.
- Ми смо фрикови тако да углавном радимо стрипове. Међутим, и сами знате да то код нас није исплативо, тако да сам имао и одређене, да кажем, излете. Радио сам црно-беле илустрације за збирку дечјих песмица „Чабац на Сави“ Вишеслава Митровића Браце, члана Удружења „Круга 10“. Ако би упоредили са цртањем стрипа прилично је лакше јер тамо радите по сценарију у коме је записан сваки кадар како треба да се уради. Додуше и ту је на цртачу да нађе угао, да уради дизајн ликова, али више-мање описано шта тачно треба да буде на слици. Мање си слободан него у илустрацијама.
Тушем и оловком ствара светове у којима значајно место заузима фантастика када је у питању ауторски рад који је, по његовим речима, у данашње време неисплатив. Зато је уследила десетогодишња пауза током које се цртањем бавио само за своју душу. Од прошле године уследио је повратак на стрип сцену.
- Игром случаја сазнао сам за један сајт на коме сам нашао први послић. Тренутно радим један серијал за самосталног америчког издавача. Добио сам сценарио за прву епизоду. У плану су и два наставка.
За једну стрип таблу Зорану је потребно три до четири дана. Када би морао да каже тачну цифру колико их је до сада урадио не би знао.
- Немогуће је знати. Ево, стрип који управо радим има двадесет страна плус насловна. Први стрип који сам издао у Стрип магазину „Еон“ имао је такође двадесетак страна. Оних краћих не знам ни сам колико сам урадио. Приче из серијала „Неосити“, са чијом реализацијом сам почео 2000. године, за главног јунака имале су град. Иако нисам од оних који радове шаљу на конкурсе претпрошле године четири табле су послате у Студентски културни центар. Прошле су конкурс али нису излагане. Радио сам и колорну илустрацију „Инат“ за Стефана Уроша Мркоњића, као и модерну варијанту Марка Краљевића, Кунг фу панду.
Један од оснивача шабачког Стрип удружења „Биберче“ истиче да је данас много лакше бавити се стрипом у техничком смислу, али и доћи до одређених послова захваљујући интернету.
- Постоји много сајтова где млади могу да потраже шта их занима. Наћи ће се нешто или тетоваже или стрип. Има доста ствари које су сродне стрипу. Ми фрикови ипак остајемо и поред свега окренути стрипу. Ето, и први број „Еона“ урађен је захваљујући ентузијастима са којима смо кренули у ту причу и Слободану Пеладићу, председнику Удружења ликовних стваралаца Шапца, који се прихватио његовог издавања. Једно време имали смо и фестивал на који су долазили и гости из Македоније, Хрватске. Била су то лепа времена.
Окушао се Зоран и на радију „Цер“ и „Виком“ али тема је била оно што га је највише ометало. Дигао је руке од тога и вратио се својој јединој и правој љубави - стрипу. За сада, иако се мање бави ауторским радом, опстаје у свету цртежа који за њега значе много више него што речима може да искаже. А и како би када сваки потез оловком и тушем говори више од речи.
О. Гавриловић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa