VREMENA STARA PAMTE JUNAKE NEKDAŠNjIH DANA
DžIN IZ POCERINE
Brojni su junaci opevani ratničkim umećem i bezmernom snagom. Ali i u običnom svetu bilo je pojedinaca skoro neverovatne snage. Junak naše priče bio je i više od toga. Visok, plećat, dobronameran mogao je poneti nestvarne težine i bio strah i trepet pojavom.
Već kako predanje putuje u bregovima Pocerine snegovi od metar dva su boravili dugo, zime bile oštre a život težak. Iznad svega brojna nejač koju je imao i džin iz Pocerine. Trebalo je to prehraniti. Snagom je sve rešavao a našu pažnju privukli delovi predanja kada je za opkladu od sela do sela nosio bika od oko 400 kilograma. Brojni su bili svedoci da je poput nekog manjeg grla samo poklekao da ga digne i onda ćukućući nosio i nosio. Koliko dugo predanje ima nekoliko podataka već od pripovedača do pripovedača ali nestvarno za ovo vreme kada se bilduje za slikanje i strahopoštovanje ali predaleko od jakih starih megdandžija.
Pričalo se i o junacima tadašnjeg rvanja poput nekog Stevana iz Posavotamnave koji je iako nevelik obarao sve redom pa i iz susednih srezova i tako postao strah i trepet kojem niko nije smeo u ruke. A glavu izgubio posle jednog od ratova prijavljen da je šurovao sa neprijateljem. Tako predanje kaže.
Vraćamo se junaku naše priče. Glas o snazi se daleko pročuo i dva momka iz okoline Valjeva se namerili da ga obore i ponize i tako pokažu koliko su jači. Ali prolazilo vreme i džin iz Pocerine imao četrdesetak godina a oni bili skoro dvadeset godina mlađi. Usred zime krenu da dovezu rakiju u Šabac sankama ali bure od par akova spade u kanal. Bilo to pojašnjavaju oko 200 litara pa možda i više. Tek naiđe već prosedi džin i ponudi pomoć. Momci se nasmeju i samo odmahnu rukom. Džin otvori bure, podigne i napije se rakije a, potom zatvori bure i posadi ga u sanke i uz klimoglav krene u studeni suton.
Momci skamenjeni upitaju neznanca da li zna za junaka po snazi iz kraja u kojem su zastali a on samo skromno reče da je to on. Iako mnogo mladi i sami plećati u glas rekoše da njemu u ruke ne idu. Nazvavši boga samo produžiše svako na svoju stranu.
Dugo je ostalo da skupovima besedi da vino i rakiju nije pio nego iz velikih buradi a mladi i oni najmlađih pogledom upijali svaki gutljaj. Baš od jednog od malenih očevidaca to čusmo. Od reči do reči prenesemo i vama.
Zvuči neverovatno ali slike ostale iz tog vremena dugo su govorile same za sebe. Trag im se zatro kao i mnogo čemu a, merilo snage izgubilo parametre. Sve se rešavalo do dana današnjeg na drugi način. Tek junak priče čije ime magla vremena sakri osta samo u pričama poput ove.
Već kako predanje putuje u bregovima Pocerine snegovi od metar dva su boravili dugo, zime bile oštre a život težak. Iznad svega brojna nejač koju je imao i džin iz Pocerine. Trebalo je to prehraniti. Snagom je sve rešavao a našu pažnju privukli delovi predanja kada je za opkladu od sela do sela nosio bika od oko 400 kilograma. Brojni su bili svedoci da je poput nekog manjeg grla samo poklekao da ga digne i onda ćukućući nosio i nosio. Koliko dugo predanje ima nekoliko podataka već od pripovedača do pripovedača ali nestvarno za ovo vreme kada se bilduje za slikanje i strahopoštovanje ali predaleko od jakih starih megdandžija.
Pričalo se i o junacima tadašnjeg rvanja poput nekog Stevana iz Posavotamnave koji je iako nevelik obarao sve redom pa i iz susednih srezova i tako postao strah i trepet kojem niko nije smeo u ruke. A glavu izgubio posle jednog od ratova prijavljen da je šurovao sa neprijateljem. Tako predanje kaže.
Vraćamo se junaku naše priče. Glas o snazi se daleko pročuo i dva momka iz okoline Valjeva se namerili da ga obore i ponize i tako pokažu koliko su jači. Ali prolazilo vreme i džin iz Pocerine imao četrdesetak godina a oni bili skoro dvadeset godina mlađi. Usred zime krenu da dovezu rakiju u Šabac sankama ali bure od par akova spade u kanal. Bilo to pojašnjavaju oko 200 litara pa možda i više. Tek naiđe već prosedi džin i ponudi pomoć. Momci se nasmeju i samo odmahnu rukom. Džin otvori bure, podigne i napije se rakije a, potom zatvori bure i posadi ga u sanke i uz klimoglav krene u studeni suton.
Momci skamenjeni upitaju neznanca da li zna za junaka po snazi iz kraja u kojem su zastali a on samo skromno reče da je to on. Iako mnogo mladi i sami plećati u glas rekoše da njemu u ruke ne idu. Nazvavši boga samo produžiše svako na svoju stranu.
Dugo je ostalo da skupovima besedi da vino i rakiju nije pio nego iz velikih buradi a mladi i oni najmlađih pogledom upijali svaki gutljaj. Baš od jednog od malenih očevidaca to čusmo. Od reči do reči prenesemo i vama.
Zvuči neverovatno ali slike ostale iz tog vremena dugo su govorile same za sebe. Trag im se zatro kao i mnogo čemu a, merilo snage izgubilo parametre. Sve se rešavalo do dana današnjeg na drugi način. Tek junak priče čije ime magla vremena sakri osta samo u pričama poput ove.
S. Kosanić
Najnoviji broj
25. april 2024.
