NASTAVNIK FIZIČKE KULTURE IZ DUBLjA, ŽIVOMIR DREZGIĆ, ŠESTOSTRUKI MAČVANSKI HARAMBAŠA
SECKA PEČENjE I ČUVA SABLjE
Naređao šest dimiskija. Posle druge laskave titule, jedan od sudija mu rekao da takmičenje za izbor hajdučkog harambaše, postaje nezanimljivo, kad on učestvuje. Učina farma od 600 ovaca
Osamdesetih godina kraj Drine u Crnoj Bari na prostoru zvanom Vasin šib, gde se održavaju takmičenja za izbor mačvanskog harambaše u okviru tradicionalne kulturno-turističke manifestacije Hajdučko veče, okupljalo se u proseku oko 20.000 ljudi.
- Većina njih dolazila je da vidi borbe u više hajdučkih disciplina, za laskavu titulu mačvanskog harambaše, kome je na dar pripadala sablja dimiskija, najsvetlije hajdučko oružje, kaže Živomir Drezgić, (58) iz Dublja koga meštani i okolina više znaju po nadimku Uča, osvajač šest sablji na ovim takmičenjima.
Prvi put je učestvovao 1981. godine i osvojio drugo mesto, a godinu dana kasnije pripala mu je prva sablja.
- Konkurencija je uvek bila žestoka. Valjda je dovoljno reći podatak da je u predtakmičenjima učestvovalo uvek dvadesetak vrlo dobro pripremljenih mladića. Kao što znate na samom takmičenju pojavljivalo se njih osam, najspremnijih. Izdvojio bih 1990. godinu, kada se takmičio izvesni Vukajlović iz Sremske Mitrovice, prvak tadašnje države u bacanju diska. Uspeo sam ponovo da osvojim sablju i ona mi je posebno draga, dodaje Drezgić, koji je 12 godina bio učitelj fizičkog vaspitanja u svom selu, nedaleko od kuće u centru gde i danas živi. U blizini je i seoska crkva sa dvorištem gde se održava sve privlačnija manifestacija posvećena boju na Dublju u Drugom srpskom ustanku.
Prvu hajdučku sablju, osvojio je sa 23 godine, a poređenje sa današnjim čini mu se neukusno.
- U nekim slučajevima današnji hajduci osvajaju i bolje rezultate, samo pitanje je kako. Meni je onda bio jedini doping pečeno pile, ističe naš sagovornik.
Fizičku kondiciju nije zapostavio ni danas, kad se bliži šestoj deceniji života. U senjaku punom stočne hrane privezao je dva jedeka i svakog znatiželjnika koji tu navrati spreman je da izazove na takmičenje u brzom penjanju. Niko ga nije pobedio, a za dobar fizički izgled bori se na razne načine. Najvažnija je kaže zdrava ishrana i stalna fizička aktivnost, a to kod njega ne manjka.
Atletsku građu višestrukog mačvanskog harambaše, uočili su i Japanci. O njemu su snimili mali film i emitovali ga na svojoj televiziji u emisiji “Pronađi me na zemaljskoj kugli“.
Živomir Drezgić danas ljubomorno čuva sve osvojene sablje i brojne novinske natpise iz tog vremena o njegovim uspesima. Bavi se privatnim biznisom. Ima dve prodavnice mešovite robe i farmu od 600 ovaca u selu. Pruža i usluge u ređenju i pečenju, a ljubav prema starim mačvanskim običajima iz vremena o kome je najslikovitije pripovedao Janko Veselinović, još ga ne napušta.
- Odlučio sam kad navršim šezdeset godina da izazovem na takmičenje ove mnogo mlađe koji mi po godinama mogu biti unuci. Mislim da moj plasman ispod četvrtog mesta neće biti lošiji, kaže na kraju ovog razgovora za “Glas Podrinja“, čiji je redovni čitalac.
- Većina njih dolazila je da vidi borbe u više hajdučkih disciplina, za laskavu titulu mačvanskog harambaše, kome je na dar pripadala sablja dimiskija, najsvetlije hajdučko oružje, kaže Živomir Drezgić, (58) iz Dublja koga meštani i okolina više znaju po nadimku Uča, osvajač šest sablji na ovim takmičenjima.
Prvi put je učestvovao 1981. godine i osvojio drugo mesto, a godinu dana kasnije pripala mu je prva sablja.
- Konkurencija je uvek bila žestoka. Valjda je dovoljno reći podatak da je u predtakmičenjima učestvovalo uvek dvadesetak vrlo dobro pripremljenih mladića. Kao što znate na samom takmičenju pojavljivalo se njih osam, najspremnijih. Izdvojio bih 1990. godinu, kada se takmičio izvesni Vukajlović iz Sremske Mitrovice, prvak tadašnje države u bacanju diska. Uspeo sam ponovo da osvojim sablju i ona mi je posebno draga, dodaje Drezgić, koji je 12 godina bio učitelj fizičkog vaspitanja u svom selu, nedaleko od kuće u centru gde i danas živi. U blizini je i seoska crkva sa dvorištem gde se održava sve privlačnija manifestacija posvećena boju na Dublju u Drugom srpskom ustanku.
Prvu hajdučku sablju, osvojio je sa 23 godine, a poređenje sa današnjim čini mu se neukusno.
- U nekim slučajevima današnji hajduci osvajaju i bolje rezultate, samo pitanje je kako. Meni je onda bio jedini doping pečeno pile, ističe naš sagovornik.
Fizičku kondiciju nije zapostavio ni danas, kad se bliži šestoj deceniji života. U senjaku punom stočne hrane privezao je dva jedeka i svakog znatiželjnika koji tu navrati spreman je da izazove na takmičenje u brzom penjanju. Niko ga nije pobedio, a za dobar fizički izgled bori se na razne načine. Najvažnija je kaže zdrava ishrana i stalna fizička aktivnost, a to kod njega ne manjka.
Atletsku građu višestrukog mačvanskog harambaše, uočili su i Japanci. O njemu su snimili mali film i emitovali ga na svojoj televiziji u emisiji “Pronađi me na zemaljskoj kugli“.
Živomir Drezgić danas ljubomorno čuva sve osvojene sablje i brojne novinske natpise iz tog vremena o njegovim uspesima. Bavi se privatnim biznisom. Ima dve prodavnice mešovite robe i farmu od 600 ovaca u selu. Pruža i usluge u ređenju i pečenju, a ljubav prema starim mačvanskim običajima iz vremena o kome je najslikovitije pripovedao Janko Veselinović, još ga ne napušta.
- Odlučio sam kad navršim šezdeset godina da izazovem na takmičenje ove mnogo mlađe koji mi po godinama mogu biti unuci. Mislim da moj plasman ispod četvrtog mesta neće biti lošiji, kaže na kraju ovog razgovora za “Glas Podrinja“, čiji je redovni čitalac.
Lj.Đukić
Najnoviji broj
25. april 2024.
