Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • niis 677 ▼ -1,60%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(28. април 2016.)
ЂОРЂЕ ДАКИЋ, ПО ВОКАЦИЈИ ВАЈАР У ДУШИ УМЕТНИК

ЖИВОТНО ПРОСВЕТЉЕЊЕ

„Уметност је велика љубав од које не можете побећи“, каже члан Удружења сликара „Круг 10“
Иако је загазио у осму деценију живота Шапчанин Ђорђе Дакић неуморно ствара уметничка дела за која, како и сам каже, нема довољно времена јер је много тога пропустио у младости. Некадашњи ђак Шабачке гимназије, из које је после седмог разреда био „истеран зато што није био добар“, затим ученик Медицинске школе, резервни официр са чином санитетског капетана, у пензионерским данима окренуо се својој првој љубави - уметности.
- Склоност према ликовној уметности осетио сам још у детињству. Тако сам се у гимназији укључио у Ликовну секцију коју је водио проф. ликовног Ђорђе Костић. Онда су, како то бива у младости, уследиле паузе. Лутао сам од спорта до ликовног. Нисам могао да се определим јер сам био неодлучан. Удаљавао сам се се од уметности бавећи се све више спортом док више нисам био ни за њега. Тек кад сам отишао у пензију нашло се времена и за уметност ““ каже Ђорђе.
Иако је по вокацији вајар његов уметнички опус је шири. Уље на платну, графике, дуборези, понека илустрација и карикатура постали су саставни део његовог живота који је ушао у треће доба.
- Кад човек нешто воли нађе се времена. Потребна је само инспирација која зна да буде у одређеним тренуцима попут експлозије. Онда радите до изнемоглости. Ако бар на тренутак изгубите корак, осетите да сте пренапрегнути, без концентрације, направите паузу до следеће инспирације. Онда опет навалите и тако у круг, као да вас је неко испрограмирао.
Сваки материјал је добар за рад само ако човек има инспирацију, жељу и вољу да створи нешто што је замислио.
- Волим дрво, камен, гипс. То су три ствари с којима радим. Међутим, радио бих и са металом али нисам опремљен за то. Можда једног дана. Дуборез, на који сам се у последње време фокусирао, изискује доста времена. За израду једне иконе, онако како сам је замислио и како је радим, потребно ми је од месец и по до четири месеца. Када бих се посветио само дуборезу не бих никада могао да направим изложбу од тридесетак експоната. Зато сам то надоместио графиком, сликарством и вајарством.
Ако се направи један погрешан корак приликом израде дубореза нема више поправке.
- Мој, ако тако могу да назовем, уметнички рад и људи који се баве искључиво сликарством је у супротности, приличној. Они могу да замажу оно што су погрешили са белом бојом и да наставе даље. Код мене један погрешан потез и рад се баца па макар био у завршној фази што је најгора могућност.
Како нема већи простор за рад, тачније атеље, ограничен је и по питању димензија радова.
- Волим све ове наведене технике али вајарство је на првом месту. Жао ми је што не могу, јер немам услове, да радим нешто што је вредније и веће. Остало је да се раде минорне бистице, статуете. Да имам атеље вероватно би то било нешто квалитетније, крупније.
Од уметности, бар по ономе како је Ђорђе прошао у животу, не може се побећи. Његов уметнички ген наследио је и старији син Михаило, др ветерине, и унука Тијана која је завршила Школу за уметничке занате.
- Унука Тијана је врло надарена. Вероватно би била и успешнија да је само вреднија. Млада је па као и ја тумара тамо-овамо. Мало љубав, мало ништа. Вероватно ће касније да се определи. Син Михаило вероватно ће се касније, као и ја определити за уметност, док је млађи син Небојиша, др хумане медицине, начелник Службе пнеумофтизиологије, оперисан од тога. Некако је крут за уметност. Можда сам и ја, пошто сам био здравствени радник, био неодлучан по овом питању.
Некад неодлучан, а данас без трунке сумње, Ђорђе полако али сигурно корача ка својој првој излозби која је планирана ове године.
- Светлана Цеца Жегарац, председница Удружења „Круг 10“, чији сам члан, је крива за ту самосталну изложбу која се припрема. Хтела је и раније да ме експонира али сам ја стидљиво, као сеоска млада, тврдио пазар. Свако воли популарност али мени у овим годинама није потребна.
Мислим да у сваком човеку чучи таленат и за уметност као и за литературу само што га не искористе у правом моменту или немају праву инспирацију тог тренутка. Неко то у старости, неко у младости. Има и оних који су талентовани па знају од почетка шта ће да раде у животу и определе се одмах. Ја нисам знао, ја сам тумарао на почетку. Правио сам паузе. Е, сад када бих се вратио у оно време, када бих имао двадесет уместо осамдесет, знам да би то било много квалитетније. Када се поново активира човеку је потребно одређено време да постигне оно што је изгубио.
У младости сам заволео уметност, али су се онда појавила и друга интересовања. Лутао сам извесно време а онда сам се вратио својој старој љубави. Од ње не може да се побегне. Е, да ли ми стварамо уметност или уметност нас надограђује па смо толико присни једни са другима да је то нераздвојиво. Е, то је љубав.
О. Гавриловић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa