Razvoj homo tinejdžerusa
Naučno ime za čoveka je homo sapiens, što bi u prevodu sa latinskog značilo ““ umni čovek, razumni čovek.
Homo tinejdžerus se ne razlikuje dovoljno da bi bio klasifikovan u posebnu živu vrstu, pa ipak nikako se ne bi mogao svrstati ni u sapiense, bar ne pre ranih dvadesetih. Iako nesporno ima (raz)um, moždane strukture koje um čine funkcionalnim tek se od 10-11 godine života polaaaaako razvijaju.
Ni homo tinejdžerus nije jedinstvena vrsta. Značajne razlike postoje između ženskih i muških primeraka, a diskretne, ali primetne razlike ovu vrstu dele na tri, odnosno, na šest podvrsta: ranog tinejdžerusa, srednjeg tinejdžerusa i kasnog tinejdžerusa.
Rani ženski tinejdžerus (približno između 10 i 13 godine života) karakteriše bolna preokupiranost sopstvenim manama. One izgledaju i osećaju se potpuno drugačije nego što su navikle i žestoko su nesigurne. U svojim mislima čas su devojčice, čas super-ženske i nisu sigurne šta im se od ta dva više sviđa. Društveni status im je važan kao kiseonik, a prijateljstva su puna melodrame i kučkastog ponašanja. Pred kraj ovog perioda ovladavaju ženskim uticajima, pa suknje i majice postaju uže i kraće, a šminka više nije igračka. Iz tih razloga, njihove muške pretke, tj. očeve, počinje da hvata blaga panika.
Srednji ženski tinejdžerus (približno od 14 do 16 godina) polako kreće u ozbiljnu borbu za nezavisnost od svojih predaka. Razgovara otvoreno (čak i sa pretcima) o svojim nadama i snovima. Isprobava svoja različita izdanja, a njen spoljašnji izgled i dalje je pod značajnim uticajem vršnjakinja. Silovite su i nepredvidive, a ne retko izgledaju i zvuče nemilosrdno ““ posebno u odnosima sa svojim ženskim pretkama, tj. majkama. Seksualnost se još upadljivije razvija, a zbog njihovih razgovora sa vršnjakinjama, u glavama muških predaka polako se učvršćuje stav da je kupovina puške dobra ideja.
Kasni ženski tinejdžerus (približno od 17 do 19 godina) sve više liči na sapiensa, jer je razum sve funkcionalniji. Uviđavnije su prema potrebama i osećanjima drugih, pa i prema svojim pretkama. Iako se drama može očekivati i kod ove podvrste, ima je značajno, značajno manje. To igleda tako obećavajuće da muški pretci čak razmišljaju da odustanu od puške.
Rani muški tinejdžerus (približno od 11 do 13 godina) je nespretan, nezgrapan i stalno jurca za nečim, kao muva bez glave. Liče na tinejdžeruse koji glume sapiense. Tri stvari su mu bitne: zabava, zabava i zabava. Oni shvataju da im odgovara da nekad pobegnu u pećinu (sobu), a postaju maglovito svesni i postojanja ženskih homo tinejdžerusa. Ovo njihove ženske pretke baca u strah, a rane tinejdžeruse taj strah dovodi do ludila. Muške pretke ovo čini ponosnim.
Srednji muški tinejdžerus (približno od 14 do 16 godina) razmišlja samo o ovde i sada. Komunikaciju sa predacima izbegava. On mnogo spava, baca poglede na pornografiju, i jede za trojicu. Ženski tinejdžerusi postaju im važni, ali ni blizu toliko koliko njihova sabraća iz istog plemena. Privlači ih rizik bilo koje vrste i zato prave trilion manje ili više opasnih gluposti godišnje. Ženski pretci svojom potrebom za kontaktom doliju ulje na vatru i ne retko budu žrtve strašnog besa, zbog čega postaju očajne. Muški predaci nisu očajni, suviše su zauzeti posredovanjem između srednjih homo tinejdžerusa i njihovih ženskih predaka.
Kasni muški tinejdžerus (približno od 17 do 19 godina) ponovo počinje da sklapa i izgovara rečenice duže od dve reči. Mnogo je smireniji od srednjeg tinejdžerusa i njegov ženski predak ponovo počinje da oseća nadu, jer se stiče utisak da ovaj ipak zna u kom smeru bi želeo da krene. Sa ženskim homo tinejdžerusima mogu da ostvare nešto što sasvim liči na vezu. Sad je red na muške pretke da budu malo tužnjikavi, jer počinju da shvataju da njihov potomak polako kreće u osvajanje sopstvene teritorije.
Homo tinejdžerus se ne razlikuje dovoljno da bi bio klasifikovan u posebnu živu vrstu, pa ipak nikako se ne bi mogao svrstati ni u sapiense, bar ne pre ranih dvadesetih. Iako nesporno ima (raz)um, moždane strukture koje um čine funkcionalnim tek se od 10-11 godine života polaaaaako razvijaju.
Ni homo tinejdžerus nije jedinstvena vrsta. Značajne razlike postoje između ženskih i muških primeraka, a diskretne, ali primetne razlike ovu vrstu dele na tri, odnosno, na šest podvrsta: ranog tinejdžerusa, srednjeg tinejdžerusa i kasnog tinejdžerusa.
Rani ženski tinejdžerus (približno između 10 i 13 godine života) karakteriše bolna preokupiranost sopstvenim manama. One izgledaju i osećaju se potpuno drugačije nego što su navikle i žestoko su nesigurne. U svojim mislima čas su devojčice, čas super-ženske i nisu sigurne šta im se od ta dva više sviđa. Društveni status im je važan kao kiseonik, a prijateljstva su puna melodrame i kučkastog ponašanja. Pred kraj ovog perioda ovladavaju ženskim uticajima, pa suknje i majice postaju uže i kraće, a šminka više nije igračka. Iz tih razloga, njihove muške pretke, tj. očeve, počinje da hvata blaga panika.
Srednji ženski tinejdžerus (približno od 14 do 16 godina) polako kreće u ozbiljnu borbu za nezavisnost od svojih predaka. Razgovara otvoreno (čak i sa pretcima) o svojim nadama i snovima. Isprobava svoja različita izdanja, a njen spoljašnji izgled i dalje je pod značajnim uticajem vršnjakinja. Silovite su i nepredvidive, a ne retko izgledaju i zvuče nemilosrdno ““ posebno u odnosima sa svojim ženskim pretkama, tj. majkama. Seksualnost se još upadljivije razvija, a zbog njihovih razgovora sa vršnjakinjama, u glavama muških predaka polako se učvršćuje stav da je kupovina puške dobra ideja.
Kasni ženski tinejdžerus (približno od 17 do 19 godina) sve više liči na sapiensa, jer je razum sve funkcionalniji. Uviđavnije su prema potrebama i osećanjima drugih, pa i prema svojim pretkama. Iako se drama može očekivati i kod ove podvrste, ima je značajno, značajno manje. To igleda tako obećavajuće da muški pretci čak razmišljaju da odustanu od puške.
Rani muški tinejdžerus (približno od 11 do 13 godina) je nespretan, nezgrapan i stalno jurca za nečim, kao muva bez glave. Liče na tinejdžeruse koji glume sapiense. Tri stvari su mu bitne: zabava, zabava i zabava. Oni shvataju da im odgovara da nekad pobegnu u pećinu (sobu), a postaju maglovito svesni i postojanja ženskih homo tinejdžerusa. Ovo njihove ženske pretke baca u strah, a rane tinejdžeruse taj strah dovodi do ludila. Muške pretke ovo čini ponosnim.
Srednji muški tinejdžerus (približno od 14 do 16 godina) razmišlja samo o ovde i sada. Komunikaciju sa predacima izbegava. On mnogo spava, baca poglede na pornografiju, i jede za trojicu. Ženski tinejdžerusi postaju im važni, ali ni blizu toliko koliko njihova sabraća iz istog plemena. Privlači ih rizik bilo koje vrste i zato prave trilion manje ili više opasnih gluposti godišnje. Ženski pretci svojom potrebom za kontaktom doliju ulje na vatru i ne retko budu žrtve strašnog besa, zbog čega postaju očajne. Muški predaci nisu očajni, suviše su zauzeti posredovanjem između srednjih homo tinejdžerusa i njihovih ženskih predaka.
Kasni muški tinejdžerus (približno od 17 do 19 godina) ponovo počinje da sklapa i izgovara rečenice duže od dve reči. Mnogo je smireniji od srednjeg tinejdžerusa i njegov ženski predak ponovo počinje da oseća nadu, jer se stiče utisak da ovaj ipak zna u kom smeru bi želeo da krene. Sa ženskim homo tinejdžerusima mogu da ostvare nešto što sasvim liči na vezu. Sad je red na muške pretke da budu malo tužnjikavi, jer počinju da shvataju da njihov potomak polako kreće u osvajanje sopstvene teritorije.
Najnoviji broj
18. april 2024.
