NEPROCENjIVO ZNANjE STEČENO NA STENFORDU

Šabac je jedini grad u novijoj istoriji Srbije koji ima sugrađanina koji je diplomirao na jednom od najpretižnijih fakulteta na svetu ““ Stenfordu u Kaliforniji.
Sećamo se svi Radeta Špegara kako nas je često obradovao kao učenik Matematičke gimnazije u Beogradu medaljama sa Matematičkih olimpijada. E, upravo ovaj naš sugrađanin pre nekoliko sedmica diplomirao je na Stenfordu koji je prema Šangajskoj listi drugi po rangu na svetu, odmah iza Harvarda. Izuzetno je cenjen zbog preduzetničkog duha koji ga krasi. Više je nego stvar prestiža upisati i završiti ga.
Posle četvorogodišnjih studija, trenutno se odmara u svom rodnom gradu, a put Amerike se sprema već za mesec dana, jer od 1. avgusta Rade počinje da radi za jedan od najvećih finansijskih fondova na svetu i to u oblasti za koju se školovao u proteklom periodu. Šta je to čime će se baviti, nismo baš sigurni da možemo da objasnimo.
- Odlučio sam se za sektor finansija, a konkretno ću se baviti pisanjem algoritama, optimizacijom statističkih proračuna, primenom veštačke inteligencije na projekcije cena ““ kaže Rade.
A, do veštačke inteligencije i algoritama u finansijama, trebalo je preći težak i trnovit put. Trebalo je, najpre, završiti Matematički gimnaziju, doneti medelja sa Matematičkih olimpijada, konkurisati na Stenfordu i završiti ga. U jednoj rečenici zvuči nekomplikovano, u životu ““ jezivo naporno.
- Jednom prilikom nisam spavao dva dana. Toliko sam morao da učim. Sav taj napor nije mi pao teško, jer znanje i veštine koja sam stekao na Stenfordu su nemerljive ““ dodaje naš sagovornik.
Upisati i završi Stenford je ogromna stvar u Americi. Rekli bi i stvar prestiža. Rade je jedan od svega 27 stranih studenata koji su u njegovoj generaciji dobili punu stipendiju za studiranje osnovnih studija koje koštaju više od 200.000 dolara.
- Stenford je najbolji univerzitet na svetu za oblasti za koje sam se odlučio. Ljudi koji su stvarali statistiku i pisali udžbenike koji se izučavaju širom sveta su sa ovog univerziteta. Prolaznost na Stenfordu je svega četiri odsto. To znači da svake godine više od 40.000 najboljih srednjoškolaca iz Amerike i ostatka sveta konkuriše na ovom univerzitetu, a upiše ga samo 2.000 brucoša ““ ističe Špegar.
Tokom četvorogodišnjih studija slušao je predavanja nekih od najcenjenijih profesora i javnih ličnosti. Radi se o profesorima i naučnicima sa Nobelovim nagrada, slušao je gostojuća predavanja vlasnika Fejsbuka Marka Zuckerberga, osnivača Gugla, nekadašnje državne sekretarke SAD Kondolize Rajs, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna. Prijavio se i za predavanje predsednika SAD Baraka Obame, ali se do karata dolazilo lutrijom, a njegovo ime nije bilo izvučeno. Da li zbog toga, ili znanja koje se tamo stekne, Stenford je ključ koji otvara vrata najvećih kompanija na svetu.
- Najvažnija stvar koju nosim sa studiranja je znanje koje sam stekao. To nisam mogao da naučim nigde na svetu. Stenford mi je omogućio da naučim i neke stvari koje sigurno ne bih imao prilike da sam ostao u Srbiji. Da sam studirao matematiku kod kuće, ne bih imao predavanja iz istorije i filozofije, a te predmete sam slušao na Stenfordu ““ priča Rade.
A, koliko se ceni Stenford, dovoljno govori činjenica da najveće kompanije na svetu dolaze upravo u dvorište ovog univerziteta nadomak San Franciska i regrutuju buduće uposlenike. Da otkrijemo malu tajnu, diplomci sa Stenforda imaju mnogo veće plate od kolega sa drugih univerziteta.
- Ja sam imao malo sreće i veliku pomoć od sugrađanina Gorana Gogića koji me je preporučio budućim poslodavcima, jer je i sam radio u tom Fondu. Želim da se narednih godina najozbiljnije posvetim poslu koji je predamnom, a kasnije ću možda ponovo a razmislim o nastavku školovanja ““ dodaje Rade.
Na pitanje da li bi stečeno znanje mogao da primeni u Srbiji, Rade kaže da je to teško zbog sistema u našoj zemlji.
- Kada bih želeo da stečeno snanje sa Univerziteta primenim u Srbiji, bilo bi moguće jedino kada bih se bavio politikom, jer prosto ne verujem da, u ovom trenutku i ovom sistemu preduzetništvom mogu mnogo da učinim. Teško da bih mogao da se bavim bilo kakvim poslovima iz oblasti finansija u situaciji kada politika diktira i određuje svaku sferu života ““ završava naš sagovornik.
ČETIRI GODINE SA SRPSKOM ZASTAVOM
- Kada sam krenuo na studije, drugari su mi poklonili zastavu Srbije i napisali posvetu. Ta zastava je sve vreme stajala na zidu moje sobe. Mnogo puta su me kolege pitale šta su mi drugari napisali na njoj i puno puta sam morao da prevodim posvetu. Ta zastava mi je bila stalna veza sa mojim gradom, mojom porodicom i Srbijom ““ priča Rade.
U PREDNOSTI ZBOG MATEMATIKE
Rade Špegar je pun hvale za Matematičku gimnaziju koju je završio pre odlaska za Ameriku.
- Znanje iz matematike koje sam stekao u gimnaziji je bila velika prednost za mene u odnosu na ostale kolege sa studija. Upravo zbog toga sam možda i najmanje naučio iz matematike i imao priliku da se ozbiljno posvetim drugim predavanjima. Odlična stvar je ta što sam imao priliku da na kraju svake godine studija određen deo raspusta provedem na praksi koja je jedinstvena i veoma je teško dobiti ako niste student tako uticajnog univerziteta ““ kaže Rade.