Zašto mnogi ljudi ne poštuju samoizolaciju?

Ljudi širom sveta se druže na pijacama ispred prodavnica uprkos apelu lidera da moraju da ostanu kod kuće. Zašto mnogi upozorenja ne shvataju ozbiljno?

“Previše ljudi olako shvata samoizolaciju”, rekao je nedavno francuski predsednik Emanuel Makron.

Mladi u Nemačkoj takođe ignorišu službene pozive da ostanu kod kuće. Na ovu pojavu nisi bili imuni ni brojni stanovnici drugih država u Evropi.
Italija je bila prva evropska zemlja koja je uvela stroge mere zaštite uključujući i karantin, takođe ima isti problem.

Europske zemlje pogođene pandemijom koronavirusa podelile su se na dve grupe, na one koje su proglasile karantine radi opšteg dobra i one koje u tome oklevaju. Ali mnogi ljudi ne pripadaju nijednoj od pomenutih grupa, već se ponašaju onako kako se ponaša većina, rekla je Angela Sutan, profesorka bihevioralne ekonomije na Burgundskoj poslovnoj školi.

Oni koji su prošli vikend uživali u sunčanim parkovima spadaju u tu grupu.

"Problem je što su ti ljudi ujedno najvažniji i najopasniji”, rekla je Sutan. "Ako primete da drugi ne sarađuju, ni oni više neće sarađivati".

Pomaže društveni pritisak
Društvene mreže "imaju tendenciju da prenositi previše loših primera, što ostavlja utisak da postoje samo oni koji krše zabranu", rekla je Angela Sutan i dodala da se tako stvara začarani krug.

Ali one mogu biti i korisne jer omogućavaju da se izrazi nezadovoljstvo koje oseća velik broj ljudi, što će podstaći najsebičnije da preispitaju svoje ponašanje.

"Oni osećaju da rade nešto hrabro izlazeći u park samo zato što je zabranjen izlazak iz kuće", objasnila je. "Ali ako naiđu na neodobravanje na društvenim mrežama, možda će ih to navesti da ostanu kod kuće".

Šta je, dakle, najbolja taktika vlastima da uvere ljude da poštuju samoizolaciju? Mnoge zemlje odlučile su se za kažnjavanja: svako koga policija zatekne van kuće u vreme kada treba da bude u kući dobija novčanu kaznu. Da li je to najbolja strategija ili je pametnije uzdati se u odgovornost građana?

Potrebno je i jedno i drugo. Od Francuza se recimo traži da ispune izjavu kojom opravdavaju izlaske garantujući za to svojom čašću.

"Kada stavite svoj potpis na papir, pojavljuje se mentalni refleks što znači da ljudi, ako su već bili skloni poštovanju pravila, žele da poštuju i novu obvezu", rekao je neuroekonomista i profesor na francuskom “Sciences-Po University”, Tier Emar

"Taj potpis stvoriće mentalne mehanizme koji će rezultirati poštovanjem obveze kako bi se izbegao jedan oblik kognitivnog nesklada", rekao je. Kognitivna disonanca je mentalno stanje u kom osoba istovremeno doživljava više iskustava koja se ne podudaraju.

"Kod većine ljudi koji su već poštovali društvene norme, mozak će osnažiti samodisciplinu". Taj efekat može dugoročno oslabiti, zavisnosti od toga kako se ponašaju svi ostali.

"Ako se razviju oportunistička ponašanja, grupe ljudi koji prirodno poštuju naredbe može evoluirati u pogrešnom smeru", zaključio je Emar.

Budući da su neke europske zemlje već u karantinu, a biće i druge na drugim kontinentima, poštovanje takvih restriktivnih mera ostaje jedan od najdelotvornijih načina da se uspori brzo širenje virusa, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), ali su jače zdravstvene mere takođe neophodne u ovom trenutku.