31. mart 2020.31. mar 2020.
foto: zvanična FB strana Metaloplastike
AZIZ MOHAMED AIDI ZA GLAS PODRINjA
Čekam, treniram, nadam se
Bogata i velika rukometna tradicija Tunisa. Metaloplastika šansa za napredak u svakom smislu. U Šapcu čeka odluku o nastavku i nada se da će se boriti u plavo belom dresu za titulu i Kup u Srbiji. Sanja Barselonu
-Rukomet je moj život i dan bez njega mi je tako dosadan. Kada ne treniram, volim da gledam moj sport, da i na taj način učim, postajem bolji, raznovrsniji igrač. Trudim se da svaki korak u karijeri bude takav da stičući novo iskustvo u sportu i životu postanem bolji rukometaš i snažnija osoba – daleko od kuće, u danima bez treninga i nedeljama bez utakmice, o sportu koji jednak životu priču za vaš i naš list priču počinje AZIZ MOHAMED AIDI, reprezentativac Tunisa i novi levi bek šabačke „Metaloplastike.
U naš grad je došao iz rodne Manube. Hrabro je prihvatio poziv iz Srbije i sa nepune 22 godine se prvi put otisnuo van svog Tunisa na drugi kontinet.
-Kada mi je agent izložio ponudu, vrlo brzo sam rekao „Da“ i sa mnogo uzbuđenja krenuo u novu avanturu. Srpski rukomet izuzetno cenim, a Metaloplastika je najveće ime u njemu. Verujem da je ovo izvanredna prilika da napredujem na svaki način. Nedostaje mi moj grad, prijatelji, ali osećam njihovu podršku, a u srcu sam poneo i želju za uspehom. U Šapcu se živi sporije nego u Manubi, kultura i grad su drugačiji, ali se navikavam zahvaljujući divnim saigračima i ljudima iz kluba.
Krajem februara je obukao plavo – beli dres, u četvrtfinalu Kupa nagovestio nagosvestio potencijal velikih ambicija mladog tima, ali onda je sve poremetilo zlo korona virusa.
-Nažalost ceo svet pogađa i nema sigurnog mesta. Odlučio sam da ostanem u Šapcu i tu sačekam definitivnu odluku hoće li biti nastavka prvenstva ili ne. Mogao sam da se vratim kući, ali bi onda ponovni dolazak ovde bio otežan, te sam u dogovoru sa klubom i porodicom izabrap da ostanem. Čudno je i teško bez treninga, bez uzbuđenja utakmica, ali nam je trener dao vežbe koje radimo u svom domu.
Kandže „krune“ su zgrabile planetu, našao se tu i Tunis. Nepoznat virus i borba kao i svugde na planetu.
-Tamo je malo teže nego ovde, ima više zaraženih, više onih koji su, nažalost, izgubili bitku sa virusom. Borba je slična. Apeluje se na ljude da redovno peru ruke, da dezinfikuju svoje domove, dezinfekciona sredstva i voda su na punktovima širom gradova, u javnom prevozu. Prevencija pre svega.
Tunis je jedna od dve najjače rukometne države Afrike. Po popularnosti je, naravno, rukomet iza fudbala, ali po rezultatima značajno iznad. Magija ovog sporta opila je i mladog Aidija, još pre prvog treninga.
-Moja zemlja ima veliku rukometnu tradiciju. Ima nekoliko jakih klubova sa velikom armijom navijača, utakmice su posećene. Bavio sam se plivanjem ranije, ali me je povreda sprečila da nastavim. Ipak i dok sam trenirao drugi sport, omiljeni mi je bio rukomet. Otac me je savetovao da sledim svoje snove, otišao sam na prvi treningi i snovi su počeli da se ostvaruju. Rukometši, naši „orlovi iz Kartagine“ su ponos nacije, deset puta šampioni Afrike, četvrti na svetu 2005. uvek na Olimpijskim igrama
Dok nije obukao plavi dres šabačkog kluba nosio je crveno – narandžasti najvećeg tima njegove otadžbine, a sada želi da u mestu dvostrukog šampiona Evrope počne njegov put do najvećih rukometnih visina.
-Esperansa Sportiv je osvajač 90% prvenstava i moj bivši klub je inspiracija za druge koji pokušavaju da ga skinu sa trona. Ponosan sam na rezultate koje smo postigli. Želim da napravim nešto veliko sa Metaloplastikom, a snivam da potom branim boje Barselone, mog omiljenog kluba, Pariza, Kila, Vesprema, Vardara, naravno, želim i da budem deo seniroske reprezentacije Tunisa na Kupu Afrike, Svetskom prvenstvu, Olimpijskim igrama.
U svakodnevnom kontaktu je sa porodicom i prijateljima i u nesvakidašnjim okolnostima nada se skorom povratku uobičajenim aktivnostima profesionalnog sportiste.
-Sve što sam postigao dugujem porodici i prijateljima. Osećam nostalgiju, čovek sam, ali u razgovoru sa njima uvek pronalaze reči koje me čine jačim, odlučnijim, snažnim da pobedim to nedostajanje, a u Šapcu sam našao divne prijatelje koji su tu za mene 24 sata. Prvih dana po dolasku je bilo teško, ali zahvaljujući njima sada se daleko od kuće osećam kao kod kuće. Čekam i najveća želja im je da im za sve vratim igrama na terenu i zajedničkim pobedama.
U naš grad je došao iz rodne Manube. Hrabro je prihvatio poziv iz Srbije i sa nepune 22 godine se prvi put otisnuo van svog Tunisa na drugi kontinet.
-Kada mi je agent izložio ponudu, vrlo brzo sam rekao „Da“ i sa mnogo uzbuđenja krenuo u novu avanturu. Srpski rukomet izuzetno cenim, a Metaloplastika je najveće ime u njemu. Verujem da je ovo izvanredna prilika da napredujem na svaki način. Nedostaje mi moj grad, prijatelji, ali osećam njihovu podršku, a u srcu sam poneo i želju za uspehom. U Šapcu se živi sporije nego u Manubi, kultura i grad su drugačiji, ali se navikavam zahvaljujući divnim saigračima i ljudima iz kluba.
Krajem februara je obukao plavo – beli dres, u četvrtfinalu Kupa nagovestio nagosvestio potencijal velikih ambicija mladog tima, ali onda je sve poremetilo zlo korona virusa.
-Nažalost ceo svet pogađa i nema sigurnog mesta. Odlučio sam da ostanem u Šapcu i tu sačekam definitivnu odluku hoće li biti nastavka prvenstva ili ne. Mogao sam da se vratim kući, ali bi onda ponovni dolazak ovde bio otežan, te sam u dogovoru sa klubom i porodicom izabrap da ostanem. Čudno je i teško bez treninga, bez uzbuđenja utakmica, ali nam je trener dao vežbe koje radimo u svom domu.
Kandže „krune“ su zgrabile planetu, našao se tu i Tunis. Nepoznat virus i borba kao i svugde na planetu.
-Tamo je malo teže nego ovde, ima više zaraženih, više onih koji su, nažalost, izgubili bitku sa virusom. Borba je slična. Apeluje se na ljude da redovno peru ruke, da dezinfikuju svoje domove, dezinfekciona sredstva i voda su na punktovima širom gradova, u javnom prevozu. Prevencija pre svega.
Tunis je jedna od dve najjače rukometne države Afrike. Po popularnosti je, naravno, rukomet iza fudbala, ali po rezultatima značajno iznad. Magija ovog sporta opila je i mladog Aidija, još pre prvog treninga.
-Moja zemlja ima veliku rukometnu tradiciju. Ima nekoliko jakih klubova sa velikom armijom navijača, utakmice su posećene. Bavio sam se plivanjem ranije, ali me je povreda sprečila da nastavim. Ipak i dok sam trenirao drugi sport, omiljeni mi je bio rukomet. Otac me je savetovao da sledim svoje snove, otišao sam na prvi treningi i snovi su počeli da se ostvaruju. Rukometši, naši „orlovi iz Kartagine“ su ponos nacije, deset puta šampioni Afrike, četvrti na svetu 2005. uvek na Olimpijskim igrama
Dok nije obukao plavi dres šabačkog kluba nosio je crveno – narandžasti najvećeg tima njegove otadžbine, a sada želi da u mestu dvostrukog šampiona Evrope počne njegov put do najvećih rukometnih visina.
-Esperansa Sportiv je osvajač 90% prvenstava i moj bivši klub je inspiracija za druge koji pokušavaju da ga skinu sa trona. Ponosan sam na rezultate koje smo postigli. Želim da napravim nešto veliko sa Metaloplastikom, a snivam da potom branim boje Barselone, mog omiljenog kluba, Pariza, Kila, Vesprema, Vardara, naravno, želim i da budem deo seniroske reprezentacije Tunisa na Kupu Afrike, Svetskom prvenstvu, Olimpijskim igrama.
U svakodnevnom kontaktu je sa porodicom i prijateljima i u nesvakidašnjim okolnostima nada se skorom povratku uobičajenim aktivnostima profesionalnog sportiste.
-Sve što sam postigao dugujem porodici i prijateljima. Osećam nostalgiju, čovek sam, ali u razgovoru sa njima uvek pronalaze reči koje me čine jačim, odlučnijim, snažnim da pobedim to nedostajanje, a u Šapcu sam našao divne prijatelje koji su tu za mene 24 sata. Prvih dana po dolasku je bilo teško, ali zahvaljujući njima sada se daleko od kuće osećam kao kod kuće. Čekam i najveća želja im je da im za sve vratim igrama na terenu i zajedničkim pobedama.
D. Blagojević
Aktuelno
Najnoviji broj
25. april 2024.
