Svadbeni običaji šabačkog kraja (1): Kada je devojka spremna za udaju, a momak za ženidbu?
Dragi čitaoci, donosimo vam (ne)obične priče o svadbenim običajima šabačkog kraja. Kroz feljton želimo da pokažemo kako su se običaji menjali, prilagođavali epohama i okolnostima, nestajali i nastajali. Uprkos promenama, protoku vremena, ljubav je ostala konstanta koja sve spaja.
Kako bismo došli do krune zajedništva dva bića putovanje kroz svadbene običaje započećemo od perioda devojaštva i momaštva. Kristina Aleksić urednica programa kulture u Biblioteci šabačkoj, autroka knjige i izložbe „Dobro došli kićeni svatovi!“ podelila je sa nama deo svojih saznanja i istraživanja o ulasku mladih u svet odraslih.
Kako se nekada u našem kraju “objavljivalo” da je momak stasao za ženidbu i devojka za udaju? Verovalo se da je momak spreman za ženidbu kada mu se „nagarave nausnice“, tj. kada počnu da mu rastu brkovi, a devojka je stasala za udaju kada joj porastu dojke. Obično su se momci ženili kada dođu iz vojske, a dešavalo se i da mladić i devojka i pre toga stupe u brak da ne bi propustili dobru priliku ili kada je kući potrebna nova radna snaga.
Momaštvo se pokazivalo u svečanim prilikama. Čim momak uđe u pubertet, počinje da gleda devojke i da im se udvara, da se doteruje i kicoši. Za oglašavanje puberteta u Mačvi se za momke spremala posebna kapa koja se zvala kriškara. Izgledala je kao lopta koju deca prave od parčića crvene vunene tkanine (simbolika crvene boje – oličava ljubav i strast), koji su podsećali na kriške prišivene jedne uz drugu. Momak bi se prvo pojavljivao s kriškarom na saborima i proslavama gde su dolazile i devojke. Posle prve igre u kolu, u očima sveta je dobijao priznanje da je postao momak za ženidbu.
Devojke u Mačvi i nekim sremskim selima na drugačiji način su objavljivale momcima i namernicima, koji su prolazili pored njihove kuće, da se u njoj nalazi devojka za udaju. Ako u kući ima udavača, običaj je bio da od krpe napravi lutku koja je imala haljinicu sa ukrasima (da bi što više privukla momačku pažnju).
Stavljala bi je u prozor između saksija s cvećem, a tu je stajala dok se devojka ne isprosi. Ako su u kući bile dve devojke, pravile bi se dve lutke. Prema usmenim kazivanjima, u imućnijim porodicama u prozor bi se stavljale lutke od porcelana, koje su ujedno bile i statusni simbol, tj. znak da siromašniji momci nisu poželjni za zeta.
