Свадбени обичаји шабачког краја (1): Када је девојка спремна за удају, а момак за женидбу?
Драги читаоци, доносимо вам (не)обичне приче о свадбеним обичајима шабачког краја. Кроз фељтон желимо да покажемо како су се обичаји мењали, прилагођавали епохама и околностима, нестајали и настајали. Упркос променама, протоку времена, љубав је остала константа која све спаја.
Како бисмо дошли до круне заједништва два бића путовање кроз свадбене обичаје започећемо од периода девојаштва и момаштва. Кристина Алексић уредница програма културе у Библиотеци шабачкој, аутрока књиге и изложбе „Добро дошли кићени сватови!“ поделила је са нама део својих сазнања и истраживања о уласку младих у свет одраслих.
Како се некада у нашем крају “објављивало” да је момак стасао за женидбу и девојка за удају? Веровало се да је момак спреман за женидбу када му се „нагараве науснице“, тј. када почну да му расту бркови, а девојка је стасала за удају када јој порасту дојке. Обично су се момци женили када дођу из војске, а дешавало се и да младић и девојка и пре тога ступе у брак да не би пропустили добру прилику или када је кући потребна нова радна снага.
Момаштво се показивало у свечаним приликама. Чим момак уђе у пубертет, почиње да гледа девојке и да им се удвара, да се дотерује и кицоши. За оглашавање пубертета у Мачви се за момке спремала посебна капа која се звала кришкара. Изгледала је као лопта коју деца праве од парчића црвене вунене тканине (симболика црвене боје – оличава љубав и страст), који су подсећали на кришке пришивене једне уз другу. Момак би се прво појављивао с кришкаром на саборима и прославама где су долазиле и девојке. После прве игре у колу, у очима света је добијао признање да је постао момак за женидбу.
Девојке у Мачви и неким сремским селима на другачији начин су објављивале момцима и намерницима, који су пролазили поред њихове куће, да се у њој налази девојка за удају. Ако у кући има удавача, обичај је био да од крпе направи лутку која је имала хаљиницу са украсима (да би што више привукла момачку пажњу).
Стављала би је у прозор између саксија с цвећем, а ту је стајала док се девојка не испроси. Ако су у кући биле две девојке, правиле би се две лутке. Према усменим казивањима, у имућнијим породицама у прозор би се стављале лутке од порцелана, које су уједно биле и статусни симбол, тј. знак да сиромашнији момци нису пожељни за зета.
