7. novembar 2022.7. nov 2022.
Beta

Beta

Građani Srbije najviše štede u evrima

Građani Srbije najviše štede u devizama i to 90 odsto u evrima, dok je u poslednje vreme evidentirana i povećana štednja u rubljama, ali ne očekujemo njeno značajno povećanje, izjavio je danas predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Hasan Hanić.


Hanić je, uoči okruglog sto o osiguranju bankarskih depozita, rekao da je štednja u rubljama posledica većeg broja građana Rusije koji su u Srbiji otvorili veći broj kompanija.

"Ne očekujem perspektivno da će dolaziti do znatno većeg porasta štednje u rubljama, jer se ne očekuje priliv Rusa i drugih sa ruskih govornih područja, gde se rublja koristi kao valuta, u Srbiju", rekao je on.

Građani Srbije štede najčešće u devizama, od čega je 90 odsto štednja u evrima, rekao je on.

"Štednja građana uprkos svim nepovoljnim uticajima, nakon izvesnog pada do koga je došlo u martu i aprilu, veoma se brzo oporavila. Došlo je do izvesne promene strukture štednje u tom periodu, smanjen je deo u dinarima, a povećan u evrima, ali se kasnije desio i obrnuti proces", rekao je on.

Izrazio je očekivanje da će se zbog atraktivnih kamata, ali i drugih pogodnosti povećati dinarska štednja, što vodi ostvarivanju strateških ciljeva u pogledu dinarizacije.

"Tendencija dinarizacije je na sreću izražena u poslednjih nekoliko godina. Udeo dinarske u ukupnoj štednji se povećava tokom vremena", rekao je on.

Govoreći o izazovima inflacije, Hanić je kazao da će i Narodna banka Srbije reagovati povećanjem referentne kamate, kao što čine Evropska centralna banka i američki FED.

"Na taj način deluje na obuzdavanje tražnje. Smatra se da je mnogo brži porast tražnje od kamate faktor koji dovodi do porasta cena i inflacije", rekao je on.

Dodao je da valja imati u vidu da taj ekonomski lek ima vrlo ozbiljnu ekonomsku posledicu a to je usporavanje ekonomske aktivnosti, stagnaciju, a u nekim slučajevima i opadanje ekonomske aktivnosti.

"Smatra se da je bolje privremeno žrtvovati rast BDP da bi se izborili sa inflacijom, obezbedili da ona postepeno opada, i da se krajem naredne i možda početkom 2024. godine vrati u takozvane optimalne okvire", rekao je on.

Hanić je istakao da je veoma važno održati poverenje u bankarski sistem jer bez štednje nema rasta.



Beta
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa