Konzervatorsko umeće čuva autentičnost dela

O konzervaciji dva značajna dela iz likovne zbirke u Narodnom muzeju Šabac govorili su dugogodišnji saradnici te ustanove kulture, konzervatori Milica Konstantinović i Bojan Nikolić. Kako udahnuti život u materijale i boje koje su zub vremena i spoljašnji uticaji oštetili, a istovremeno sačuvati autentičnost umetničkog pečata, otkrili su prisutnima na predavanju održanom u četvrtak u okviru Nacionalne nedelje muzeja.

(Foto: Glas Podrinja)

Portret Stane Milanović Hakije Kulenovića, kao i ikona „Krštenje Isusovo“ nepoznatog autora, ulja na platnu, veliki i mali format, a vreme potrebno za njihov potpuni tretman dva do tri meseca. Konzervacija je zaustavljanje procesa starenja, a restauracija je rekonstrukcija oštećenja, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, povratak integriteta autorskom delu, uz svest da je veoma bitno da se originalni bojeni sloj ne menja. Trajanje konzervacije zavisi od pojedinačnog slučaja, pre svega od stepena i vrste oštećenja i u odnosu na to se pravi plan delovanja.

-Zatečeno stanje na slici Stane Milanović u prirodnoj veličini bilo je veoma teško, jer je bila dosta oštećena, sam tretman je bio prilično zahtevan. Ukrasni ram koji je imponzantan i težak više od 100 kilograma je bio u naročito lošem stanju i taj tretman je trajao još duže zbog njegovih dimenzija, bogatih, ukrašenih delova koji su u velikoj meri nedostajali, jedan prilično komplikovan i zatevan rad. Proces prirodnog starenja dovodi do prirodnog oštećenja, ali zbog specifičnosti slike i njenog formata, naročito kada govorimo o ukrasnom ramu, svakako da je oštećenju u velikoj meri doprineo način čuvanja, manipulisanje tokom prenošenja, pomeranja, naslanjanja- objasnio je Nikolić.

Zahvat i izazov je bio i raditi na ikoni nepoznatog autora, jer je bila veoma oštećena, navela je Konstantinovićeva, koja je više od stotinu dela „vraćala u život“. Uzroci propadanja su različiti, a najčešćima dodaje i lošu manipulaciju. Veza između platna i bojenog sloja je bila jako loša i narušena struktura boje. Tokom vremena je počela još više da se oštećuje, stvaraju pukotine i boja odvaja od platna, što je pretilo da ugrozi kompletnu strukturu. Pod UV svetlom videli su se zelenkasti tonovi, neujednačeni slojevi laka, kao i prethodne intervencije u vidu retuša.

„Krštenje Isusovo“(Foto: Glas Podrinja)

-Slika je bila fiksirana za ram drvenim ekserima, što je retkost. Ona je zbog same tehnologije izrade bila u veoma lošem stanju, nije imala tu podlogu između platna i samog bojenog sloja. Pošto je veoma stara, datira iz 19. veka, stajala je u lošim uslovima, po celoj površini je ispucala i počela da se ljuspa. Bilo je smo pitanje vremena kada će se bojeni sloj u potpunosti izgubiti. To je zahtevalo dva- tri meseca isrpnog rada. Konzervatorskim tretmanom sve može da se sredi, ovo je školski primer kako slika u jako lošem stanju može da se vrati u prvobitno stanje i da joj se vrati integritet- rekla je Konstantinovićeva.

Oba procesa, i konzervacija i restauracija, su obnovljive kategorije i postupak se ponavlja s vremena na vreme. Materijali koji se koriste su revirzibilni, što znači da se vremenom ne menjaju.