Šapčanin Nikola Nikita Jeremić muzički kompozitor i dizajner zvuka: Ljudskost u nama je najbitnija

Šapčanin Nikola Nikita Jeremić svestrani je muzički kompozitor i dizajner zvuka. Njegov stil je jedinstvena kombinacija orkestralne muzike, roka, metala, ambijentalne i elektronske muzike, koja se emituje na televiziji, filmovima i video igrama. Njegovo raznoliko muzičko iskustvo kao kompozitora i multiinstrumentaliste omogućava mu da za kratko vreme stvori originalnu muziku visokog kvaliteta za multimedije.

Povremeno radi i dizajn zvuka, ali je muzika njegova strast.

Kao student Više elektrotehničke škole, pet puta uzastopno je nagrađen od strane The Audio Engineering Society (AES) za izuzetne radove u kategoriji „Zvuk za vizuelne medije“.

Poslednje četiri godine više je orijentisan ka industriji video igara, gde se ustoličio kao poštovani profesionalac, kako u regionu, tako i u inostranstvu. Sarađuje sa velikim i ozbiljnim studijima video igara, koji su u rangu Holivuda u filmskoj industriji. Trudi se da, što je više moguće, ostane prisutan na domaćoj i regionalnoj sceni, što mu je važno, „jer imamo mnogo talentovanih ljudi i kvalitetnih studija u Srbiji“. Ipak, najviše sarađuje sa studijima iz Amerike, Velike Britanije i Nemačke.

Živi u Beogradu, gde predaje muziku za video igre na SAE institutu .

Foto: Privatna arhiva

Priča počinje u kući Slobodana i Sanje Jeremić, Nikolinih roditelja, koji su odrastali u Cepelinu i uvek slušali dobru muziku.

Pretpostavljam da si uz roditelje zavoleo rokenrol?
- Jesam. Sećam se koliko sam bio srećan kada sam dobio zvučnike za jednu Novu godinu, a da ne govorim o električnoj gitari koju su mi poklonili za šesnaesti rođendan. Tada sam išao u Šabačku gimnaziju, gde smo imali svoj bend i ponekad nastupali na Uskršnjem rok maratonu i ŠLF-u. Bilo je zanimljivo, snimali smo demo snimke u studiju Ivana Jokića, tadašnjeg bubnjara Midgarda. To je trajalo oko godinu dana, ali sam poželeo da napravim nešto ozbiljnije, pa se priča završila. Svako od nas iz benda je otišao na različite studije i bend nije mogao da se održi.

Najznačajnije izdvačke kuće sa kojima sarađuje su Bungie studio, Games Workshop i 20 Century Fox Games, koji već izvesno vreme ima studio za video igre. Tu su i 3D Realms i Apogee, dva legendarna studija koja su prisutna na sceni od devedesetih. U Nemačkoj uspešno sarađuje sa Point Blank studijom, kao i sa CD Projekt RED iz Poljske. Od video igara na kojima je radio izdvaja Destiny 2: Witcher Wild Hunt: Cyberpunk 2077 i Warhammer 40K.

Nisi želeo da budeš samo muzičar, nego da stvaraš muziku, da je komponuješ?
- U osamnaestoj godini počeo sam ozbiljnije da obraćam pažnju na muziku u filmovima i video igrama. Slušajući Vangelisa, koji mi je bio i ostao najveći uzor, počeo sam da istražujem i ostale žanrove moderne elektronske, kao i filmske muzike - Žan Mišel Žara, Džon Vilijamsa, Hans Cimera, sva velika imena Holivuda koji su komponovali muziku za filmove i video igre.

Pretpostavljam da su filmovi naučne i epske fantastike imali uticaj na tvoje opredeljenje?
- Spadam u ljude koji vole prvo da pročitaju knjigu pa tek onda da odgledaju film. Kada sam gledao film „Da Vinčijev kod“, muzička tema koju je Hans Cimer komponovao inspirisala me je zauvek. To je, kao i muzika iz video igre Halo (HALO), utemeljilo moje profesionalno biće na komponovanju muzike za video igre. Film je kao medij prilično linearan u odnosu na video igre. Kada premotate scenu, uvek će se desiti isto, dok će u video igri biti često drugačije. Samim tim, muzika za video igru je nelinearna i teče vertikalno, a muzika u filmovima, kao i tradicionalna, horizontalno.

„Zahvaljujući filmovima, tv serijama i video igrama, simfonijski orkestri i dan danas imaju posla. Kad god se izvodi filmska muzika, sale su uvek su dupke pune. Beogradska filharmonija i Kolarac i mnoge druge koncertne dvorane po Srbiji nisu više mesta gde ćete videti samo sede glave. Filmovi i video igre, tv serije epske i naučne fantastike su to što ljudi danas vole.“

Da li je na tebe uticao kultni film “Gospodar prstenova”?
- Iako je simfonijski orkestar u pitanju, “Gospodar prstenova“ nije remek delo klasične, nego moderne orkestralne muzike. Stvari su se promenile. Ne postoji osoba koja nije čula muziku iz tog filma, koja je uticala da mnogi od nas požele da budu kompozitori orkestralne muzike, da se ne bavimo turbo folkom, uz dužno poštovanje, jer svako ima pravo da postoji i radi ono što želi. Dakle, mnogi od nas koji smo u ovom poslu bili smo inspirisani Gospodarom prstenova, Piratima sa Kariba, ili Ratovima zvezda.

U tvojoj biografiji impresivna je činjenica da si se sam obrazovao, nisi pođao muzičke škole, a gostujući si predavač na SAE Institutu u Beogradu, koji je ogranak jednog od najznačajnijih svetskih univerziteta multimedijalne produkcije za muziku i vizuelne medije?
- SAE institut i njihov sistem rada u svetu koncipiran je tako da su predavači profesionalci iz industrije koji prenose iskustveno znanje. Naravno, ima i akademskih profesora, ali su u manjini. Završio sam specijalističke studije na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu, dizajn zvuka i muzičku produkciju na smeru audio i video tehnologije, a potom i specijalizirao. Imam i nekoliko sertifikata iz inostranstva, ali to su manje bitne stvari. Razlog zašto sam upisao tehničku, a ne muzičku školu je to što sam želeo da razumem tehnički aspekat koji stoji iza muzičke produkcije. Umetički najviše možete da otkrijete sami, na kreativan način i kroz igru. Nisam želeo da budem samo muzičar izvođač, sa dužnim poštovanjem prema svim muzičarima i izvođačima, nego da sam stvaram svoju muziku.

„Uz gitaru, počeo sam da učim da sviram i klavir, a tokom godina naučio sam i razne druge instrumente koje imam u svom studiju, violine, frule, i perkusivne instrumente. Sviram dovoljno dobro za ono što mi je potrebno.“

Imao si svesrdnu podršku roditelja. Kako je bilo u školi?
- U osnovnoj školi nisam želeo da pevam u školskom horu zato što nisam znao, pa se neko našalio: „Ti ne bi trebalo da se baviš muzikom“. To se ponekad desi, čak često, da da postaneš upravo to što su drugi reki da nećeš biti..

Kao u „neki lepi inat“?
- Da, to je naš srpski inat. Nastavio sam da „guram“ svoju priču i danas radim ono što je moja strast. Kada me predstavljaju u inostrastvu kao kompozitora iz Beograda, ispravim ih: „Ja sam kompozitor Nikola Jeremić iz Šapca. Rado ističem da sam Šapčanin. To je lokal patriotizam koji sam poneo iz kuće.

Šta je tvoj najveći životni uspeh?
- To što sam našao ljubav svog života. U ovakvom svetu gde se brzo živi i juri za novcem i slavom, najlepše i najvažnije su obične ljudske želje. Radim u medijama, bavim se muzičkom industrijom, sarađivao sam sa muzičarima i drugim umetnicima, ali koliko god da volim svoj posao, ne bih to stavljao ispred porodice. Ljubav je pokretačka energija svega. Oženio sam se ženom koju volim i koja mene voli i to mi je prioritetno.

Sa suprugom Anom Milinković Jeremić, Foto: Privatna arhiva

Oženjen je od 2019, a ima osećaj da je u braku sa Anom od prvog dana od kada su zajedno: „Iako smo zvanično četiri, volim da kažem da smo sedam godina u braku“.

Mi nismo human doing, nego human being?
- Svi smo mi ljudi. Ljudskost u nama je najbitnija. Kada bi svako od nas razmišljao na takav način, bilo bi dugačije.

Kada bi svako shvatio da je lek u njemu samom?
- Tako je. Da ne zaziremo jedni od drugih, previše smo se otuđili.