Bora Božanić, najpoznatiji šabački Deda Mraz, poručuje deci i onima koji nose iskru radosti u sebi: Draga deco, vi ste naše zvezdano jato

U jednom malom gradu, ušuškanom između reke i planine, ne tako daleko od granice i prestonice, gde su zimska jutra obavijena maglom, a letnje noći tople i zvezdane, živi jedan (ne)običan čovek. On je poznati lokalni glumac. Pozorište, film, TV ekrani njegov su svet. Ali to najmlađim stanovnicima ovog grada ne znači mnogo. Sve dok su deca i dok veruju u čaroliju, on je za njih Deda Mraz. Da, pravi pravcati Deda Mraz. Onaj koji donosi poklone, sluša njihove želje i govori im da su bili dobri tokom godine, a da naredne treba da budu još bolji kako bi dobili željeni dar. I tako već 50 godina. Od 1973, kada je prvi put je obukao čuveni crveni kostim nije prestao da bude Deda Mraz. Šapčanin Bora Božanić je najpoznatiji i najstariji deka u gradu.

Deda Mraze, Deda Mraze, ne skreći sa staze

Svake praznične sezone u decembru, transformiše se u Deda Mraza. Namešta belu bradu, oblači crveno odelo, stavlja kapu na glavu i odlazi do škola, bolnica, preduzeća, vrtića, kuća, ili bilo kog mesta gde ga najmilađi čekaju. I svaki put kao da je prvi put u toj ulozi. Godine prolaze, deca su drugačija, okolnosti, samo je on konstanta. Često i sneg iznostane, ali Deda Mraz nikada.
Mališanima donosi radost i poklone, ali i starijima. Anegdote je teško nabrojati, a „bilo ih je“, kaže Bora.

Deda, ti si?
-Moj unuk Vuk u jednom trenutku shvatio je da sam Deda Mraz. Godinama sam oblačio kostim i nije primetio sve do trenutka kada je bilo samo njih dvoje. Kada je bila grupa dece nije obraćao pažnju, ali je shvatio kada je bila manja grupa. Mislim da je imao sedam godina. Nakon nekog vremena mi je prišao i šapnuo: „Deda, jesi ti bio Deda Mraz?“ Tvrdio sam da nisam, ali je sam shvatio da je njegov deda Deda Mraz.

-Sećam se jednom kada sam otišao u vrtić. Puna sala dece, sede, čekaju Deda Mraza. Kada sam stigao oni oduševljeni. Pomno prate svaki pokret, reč. A tik ispred mene sedi jedan dečak sve upija kao hipnostisan. Ne diše, ne trepće. U jednom trenutku kažem kako volim da jedem ribu, pijem riblje ulje. Želim da ih podstaknem da piju omraženo riblje ulje. I pitam, da li znate šta sam dobio kada sam sve to pojeo? A taj dečak iz stopa odgovara: „Pr..iv!“ Prvo nastaje muk, a onda kreće smeh. Svi zajedno smo se smejali. Deca su posebna, iskrena – kaže Bora i dodaje da svaki susret sa mališanima donosi radost i nove priče.

No, ni oni stariji nisu imuni na Deda Mraza. Žele da im ispuni poneku želju kao da su još uvek deca, ali to ne priznaju uvek.

-Jednom prilikom jedna gospođa zvala me i rekla da želi da Deda Mraz obraduje njenu ćerku koja je student. Mislio sam da se šali. Ali ona je bila uporna. Konstanto me zvala. Čak je izrazila i želju da povedem fotografa. Sve to mi je bilo pomalo čudno, ali sam na kraju pristao. Ispostavilo se da ćerka i njeni prijatelji nisu znali, a povod je bio rođendan. I dan danas se sećam te radosti, njihovog iznenađenja i reakcije kada su me ugledali – priča Bora.

Foto: KC

Hitan poziv za Deda Mraza

Priseća je i situacije kada je na hitan poziv otišao da uruči paketić koleginom sinu koji je bio uveren da otac ne govori istinu kada tvrdi da poznaje Deda Mraza.

-Dačak mi je otvorio vrata i od šoka zamalo pao. Ni sam ne znam kako sam ga uhvatio. Dete je bilo u šoku, iznenađeno, ali više nije sumnjao u moje postojanje, ali ni u oca.

Iako nije jedini, Bora je s vremenom postao najpoznatiji i najprepoznatljiviji Deda Mraz u gradu. Njegov izgled se možda menjao, sede vlasi su zamenile nekadašnju bujnu kosu, ali duh Deda Mraza je u njemu ostao nepromenjen. Čak i kada je zvanično otišao u penziju kao glumac, nije se odrekao uloge koja donosi toliko radosti najmlađima. Kaže da sada ima više posla nego ranije.

-Teško je izbrajiti koliko je dece bilo svake godine. To su generacije i generacije koje su sada već odrasle, stasale i imaju svoju decu, a neki i unuci. Bilo je malih beba od nekoliko dana, meseci, do studenata i diplomaca.

Draga deco!
-Želim vam mnogo zdravlja, puno slatkiša i igračaka, da vas nikada ništa ne boli, da se ne plašite mraka, da vam se ispune sve želje, da oko sebe imate samo prijatelje, da vas čuvaju kao najlepše zlato, jer vi ste naše zvezdano jato!

Deda Mraz nam stiže na veselje

Tvrdi da deci ne treba razbijati iluziju o postojanju Deda Mraza, treba ih pustiti da veruju u njega sve dok sami ne oduče, ili ne shvate drugačije.

-Neverovatno je koliko je deci važno da veruju da postoji. Njihove rekacije su iskrene, pune emocija. Zbog toga ih treba pustiti da budu deca i uživaju. Pričaju Deda Mrazu svoje želje, tajne. Njihova radost je nešto posebno i uvek ista. Ono što se menja je odnos prema poklonima. Nekada su bila skromnija u željama, a sada su vezani za telefone, računare i to najviše traže. Nekada je i čokolada, bombona od Deda Mraza bila neizmerna radost. Verujem da će radost kada vide Deda Mraza još dugo dugo trajati. Tako i treba da bude. Neka gaje, nose tu čaroliju u sebi – kaže za kraj razgovora Bora Božanić.