U okviru obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice Zavod za javno zdravlje Šabac u saradnji sa svim domovima zdravlja Mačvanskog okruga organizuje: „Otvorena vrata za preventivne ginekološke preglede, PAPA test i genotipizaciju na HPV”.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Šabac, na teritoriji Mačvanskog okruga u 2022. godini, registrovano je 41 novoobolelih od karcinoma grlića materice. Od toga, 16 u Šapcu, 11 u Loznici i 24 u ostalih šest opština okruga. Od ove bolesti u istom izveštajnom periodu, život je izgubilo 15 žena.
Potencijalno je svaka žena izložena riziku od zaraze humanim papiloma virusom koja može uzrokovati rak grlića materice. Osnovna poruka je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti.
Rak grlića materice predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. I dalje se nalazimo u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od karcinoma izazvanih HPV infekcijom.
Najefikasnije mere prevencije karcinoma grlića materice su imunizacija protiv humanog papiloma virusa i redovan ginekološki pregled.
- Nastaje kada se normalne ćelije grlića materice inficiraju Humanim papiloma virusom, izmene se i počnu nekontrolisano umnožavanje. Ovaj virus je toliko rasprostranjen da je većina odraslog stanovništva nekada imala hpv infekciju. Primarna infekcija ne daje nikakve simptome i 85-90 % ljudi stvori antitela na ovaj virus i dođe do spontanog nestanka. Kod 10-15 % osoba virus perzistira i dovodi do daljih promena koje mogu da pređu u karcinom grlića materice. Više dodatnih faktora rizika mogu da oslabe imunološki odgovor i da omoguće virusu da vrši transformaciju ćelija. Virus ne nastaje odmah, potrebno je da prođe više godina da bi od početne inficirane ćelije došlo do nastanka maligne ćelije – problem je što je taj proces bez simptoma, koji bi pacijentkinju upozorili da se na vreme javi na pregled. Ako se pojave simptomi, uglavnom je promena već uznapredovala – naglašava dr Branko Mišić, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu žena u šabačkom Domu zdravlja „Dr Draga Ljočić“. dr Branko Mišić, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu žena, Foto: Glas Podrinja
Redovni pregledi upravo zato imaju za cilj da se promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane rak, onda kada mogu lako da se otklone. Zahvaljujući dugom toku nastanka bolesti otvorena je mogućnost da se promene otkriju na vreme što direktno utiče na tok bolesti i mogućnost potpunog izlečenja.
-Prevencija može biti primarna, pre nego što je organizam došao u kontakt sa virusom, što podrazumeva vakcinaciju kao najbolji metod, predavanja, edukacije mladih. Sekundarna prevencija predstavlja otkrivanje virusa u ranom stadijumu – hpv tipizacija i papa test i tercijalna - lečenje premalignih lezija i sprečavanje nastanka maligne promene. Ciljna grupa ovih preventivnih pregleda su žene između 30 i 65 godina starosti. Radi se u isto vreme PAPA test i test na HPV što daje mogućnost upoređivanja nalaza i u zavisnosti od rezultata, nastavlja se sa postupkom prema pacijentkinji. Ukoliko nešto od ovih nalaza ne bude u redu, zakazivaće se kolposkopija i dalje po potrebi upućivati na biopsiju i dalji tretman. Ono što je primetno jeste da se sve više podiže svest kod žena i sve veći je broj onih koje dolaze na redovne preglede. Ovakve akcije preventivnih pregleda dodatno utiču na to – ističe dr Mišić.
Foto: Glas Podrinja
Preporuka Nacionalnog programa jeste da se skrining radi posle 25 godina starosti. U zavisnosti od pregleda, anamneze i podataka same pacijentkinje, on se radi i ranije, po potrebi.
-Preporuke upućuju i na to da tri godine po stupanju u seksualne odnose, treba da se radi PAPA test.
Imali smo situacije kod mlađih žena gde se i ne očekuje da postoji oboljenje, da se pojave prekancerogene lezije ali i dijagnostikofanih karcinoma kod mlađih od 30 godina. Još jedan pokazatelj koliko su važni preventivni pregledi i rana dijagnostika – zaključuje dr Mišić.
Foto: Glas Podrinja
