Cena kafe u svetu beleži rekorde zbog klimatskih promena, smanjenih prinosa i poremećaja u lancima snabdevanja, a posledice stižu i u Srbiju. Kafa postaje luksuz, sa cenama koje dostižu i 1.200 dinara po pakovanju za pola kilograma, i do 300 dinara po šoljici u kafićima. Potrošači se sve češće okreću jeftinijim varijantama, akcijama ili preispituju potrebu za svakodnevnim ritualom. Uz poskupljenje energenata, rada i uvozne carine, kafa u maloprodaji više ne odražava samo trošak proizvodnje, već i globalnu ekonomsku nestabilnost. Stručnjaci ne očekuju pojeftinjenje do kraja godine
Cena kafe u svetu beleži ozbiljan rast i tokom 2025. godine, a posledice su već vidljive i na domaćem tržištu. Šoljica kafe, naizgled mala svakodnevna navika, ali iza nje stoji ozbiljan lanac uzgoja, proizvodnje, distribucije koji formira cene. Kako globalno tržište diktira uslove lokalnog jedan od omiljenih napitaka u Srbiji polako postaje luksuz, ne samo u maloprodaji, već i u ugostiteljstvu.
Kafa više nije samo jutarnji ritual, već i pokazatelja globalnih ekonomskih i klimatskih promena. Potrošači širom sveta, i u Srbiji, sve češće biraju jeftinije varijante ili kafu „na popustu“.
-Čudila sam se kako ljudi mogu da kupe cigare, a sada se to isto pitam za kafu. Pijem „retku“ kafu, te ne osetim cenu odmah. Ipak kada odem u prodavnicu, market i vidim na rafovima cene zapitam se „šta je ovo“ – kaže Ana.
-Pijem kafu jer je to ritual u kojem uživam, ne nužno da bi me razbudila. S obzirom na poskupljenje, trudim se da kupujem kada je na akciji a akcije su sve ređe. Trenutno sam u dilemi da li da stvaram nove rituale, bez kafe, jer postaje stvar principa, dati pare kao da je kafa suvo zlato ili baš i nije takva neophodnost – dodaje Teodora.
-Tri kafe minimum i to u većim šoljama su dnevni ritual i mnogo više od toga. To je presek dana, pauza pred ostatak i energija za naredne sate. Neću preterati ako kažem da osećam strah od povećanja već visokih cena kafe. Za sladokusce nije svaka kafa ista i onda postojanje jeftinijih, nekvalitetnih nije rešenje. Razumem ekonomski princip po kome se pravda uvećanje, ali sam i uveren da je cena nerealni i da oni koji određuju znaju koliko kafopijama znači kafa i da to koriste za nerealne cene – pojašnjava Petar.
-Prvo kafa, zatim sve ostalo. Ne izlazim iz kuće dok ne popijem svoju kafu i oko dve šoljice popijem na dan. Na nedeljnom nivou „potrošimo“ oko 200 grama u našoj kući i moram da priznam da su cene prilično visoke. Najčešće kupujem u marketima, zato što volim određenu vrstu kafe. Ne pravim zalihe, ali ako je moja omiljena na akciji, kupiću oko pola kilograma– kaže Marijana. -Mislim da stihovi „My coffee black and my bed at three“ najbolje opisuju moj odnos prema kafi. Hedonizam više nego potreba. A cene? Mislim da su bezobrazno visoke. Sreća da ne jedem čokoladu i ne pušim cigarete – ističe Sofija.
Klimatske promene i manjak roda Kako stručnjaci navode jedan od glavnih razloga za porast cena je sve nepovoljnija klima u zamljama proizvođačima. Od 24. jula čovečanstvo živi na ekološki kredit, jer su potrošeni svi resursi koje Zemlja može da obnovi tokom jedne godine, te ne čudi što dolazi do porasta cena hrane. Brazil i Vijetnam, koji zajedno čine više od 50 odsto svetske proizvodnje, suočavaju se sa sušama, toplotnim talasima i nepredvidivim vremenskim uslovima koji umanjuju prinose. Zbog toga cena sirove kafe na svetskoj berzi beleži višegodišnje rekorde. U februaru 2025. dostigla je preko 4 dolara po funti, što je najviša vrednost u poslednjoj deceniji, dok je u julu bila nešto niža, oko 3 dolara za funtu (funta je mera težine i iznosi oko 0,453 kilograma).
Foto: Pixabay
Skupi transport i trgovinske barijere Pored vremenskih uslova, veliki problem predstavljaju poremećaji u globalnim lancima snabdevanja uslovljeni društveno-političkim okolnostima kao što su ratovi, sankcije, visoke carine. Sjedinjene Američke Države su uvele dodatne carine na brazilsku robu, uključujući i kafu, što dodatno pojačava tržišnu nestabilnost. Trenutno ta brojka iznosi 50 odsto cene robe.
Inflacija i skupi resursi Na cenu utiču i troškovi energije, rada, pakovanja, distribucije, jer proizvodnja i prerada kafe zahtevaju resurse. Takođe, sve veća potražnja za „specijalnim“ i retkim sortama utiče na cene standardnih. Berzanska cena sirove kafe (Arabika) izražava kao „4 dolara po funti“, to u praksi znači oko 8,8 dolara po kilogramu nepržene kafe. Kada se dodaju troškovi prženja, pakovanja, transporta, carina, marži i poreza, ta cena u maloprodaji dostiže 10 do 18 evra po kilogramu u određenim zemljama. A čini se da je Srbija među njima. Foto: Pixabay
Zašto kafa poskupljuje i u Srbiji Cene kafe u Srbiji rastu u skladu sa globalnim trendovima. Prema zvaničnim podacima, kafa, čaj i kakao su među namirnicama koje su najviše poskupele, godišnje i do 21 odsto. Uvozne kompanije koje drže primat na domaćem tržištu teško da mogu da apsorbuju skok cena sirovine, te su to prenele i na potrošače. Pola kilograma mlevene kafe u Srbiji košta i do 1.200 dinara, dok se šoljica u ugostiteljskim objektima kreće između 200 i 300 dinara za domaću kafu i espreso. Kod specijalnih kafa ili malih pržionica, cena može biti i viša zbog ručne obrade i manjeg obima proizvodnje. No, ima i onih koje teško opstaju, ali cene kafe kod njih nisu astronomske. Teško je predviteti kako će se cene sirove kafe kretati na svetskim berzama i da li će crno arabike koštati kao zrno zlata. Izvesno je da cene bar ove godine neće biti niže, i da će ljubitelji kafe za svoj hedonizam morati da izdvoje određenu svotu novca i uživaju u svakom gutljaju.
Foto: Pixabay
Foto: Pixabay
