Darko Simić, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac, Foto: Glas Podrinja
OBILNA KIŠA NEĆE NAPRAVITI PROBLEME USEVIMA
Podrivanje i kalcifikacija rešenje za budućnost
„Kada se podrivanjem razbije plužni đon omogućeno je kretanje vode i biljke u ekstremno suvim mesecima neće imati nedostatak vlage. Pored podrivanja važno je i dodavanje krečnog materijala, odnosno podizanje Ph vrednosti zemlje. Ukoliko je zemljište kiselo đubrivo je bačeno, neće dati rezultate“ navodi Darko Simić iz Poljoprivredne savetodavne i stručen službe Šabac
Velika količina kiše koja je pala poslednjih dana neće napraviti problem na oranicama u šabačkom kraju. Kako navodi Darko Simić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac vlagu će žedna zemlja deponovati i predstavljaće blagotvornu rezervu biljkama u sušnim mesecima. Problem će, međutim, biti u narednim godinama, te se mora razmišljati o primeni drugačijih agrotehničkih mera. -Poslednjih godina padavine nisu ravnomerne. Kukuruzu treba 450 litara po metru kvadratnom, pšenici nešto manje, a soji i suncokretu još manje. Dešava se da ta količina padne u toku samo dva ili tri dana u proleće. Pored toga, Mačva leži na drinskoj vodi i zasićeni su kapaciteti u donjim zonama, tako da se pojavljuju vodena ogledala usled podzemnih voda, objašnjava Simić.
Ističe da poljoprivredni proizvođači moraju da shvate da se klima promenila i da u narednom periodu moraju da razmišljaju o melioraciji, odnosno podrivanju zemljišta, ali i o njegovoj kalcifikaciji. Radi se o metodi koju su koristili kombinati u nekadašnjoj Jugoslaviji još davnih ‘50-ih i ‘60-ih godina prošlog veka, ali je u međuvremenu zaboravljena.
Vlagu će žedna zemlja deponovati i predstavljaće blagotvornu rezervu biljkama u sušnim mesecima
-Najbolje bi bilo kada bi u određenim fenofazama biljke padale određene količine kiše, što u prirodi nikada nećemo dobiti. Mi više nemamo zimskih padavina, kako bismo imali podzemnu vlagu u zimskom periodu, a poljoprivredi treba ta vlaga koja se deponuje u donjim zonama kao rezerva. Mi sada imamo više padavina u proleće, nego u jesen i zimu, a zemlja tu vlagu ne može da deponuje u donjim slojevima. Kada se podrivanjem razbije plužni đon omogućeno je kretanje vode i biljke u ekstremno suvim mesecima neće imati nedostatak vlage, navodi Darko Simić. Canva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba preko organizacije FAO dobila je nekoliko podrivača. Meru su primenjivali na različitim zemljištima i rezultati su evidentno bolji nego na zemljištu koje nije podrivano.
-Mačva ima dobru zemlju, ali i izražen plužni đon. Mi smo radili podrivanje i u Jaloviku i u Tabanoviću i plužni đon je izraženiji u Tabanoviću, iako je bolja struktura i tip zemljišta. Zemlja se razbija 70 do 80 centimetara u dubinu mašinom, ali i još desetak centimetara ispod toga, tako da se u odnosu na 25 centimetara oraničnoj sloja dobija jedan metar komocije za koren biljke. Srce svake biljke je u zoni korenog sistema i sve ono što se vidi iznad zemlje je ogledalo onoga što se dešava ispod. Pored podrivanja važno je i dodavanje krečnog materijala, odnosno podizanje Ph vrednosti zemlje. Ukoliko je zemljište kiselo đubrivo je bačeno, neće dati rezultate. Poljoprivredni proizvođači moraju da povećaju prihode, a smanje troškove i primene ove dve mere su način za to, kaže Simić.
Pored podrivanja važno je i dodavanje krečnog materijala, odnosno podizanje Ph vrednosti zemlje. Ukoliko je zemljište kiselo đubrivo je bačeno, neće dati rezultate
Ističe da poljoprivrednici ne moraju da slušaju nijednog agronoma i da je najbolje da jednu parcelu podriju i kalcifikuju, a drugu pored ne i da posade na obe istu kulturu, kako bi videli rezultate. Pri tom, ove mere ne treba raditi svake godine nego na četiri, pet ili šest godina.
-Podrivanje smo uradili na tri hektara surovog terena u Jaloviku i tu je 2022. Godine bilo 24 tone klipa kukuruza. Iste godine na tri hektara dosta kvalitetnije zemlje u Mačvi nisu imali ni 10 tona. Pri tom, troši se mnogo manje goriva kasnije po hektaru, manje đubriva. Lokalna samouprava čak i subvencioniše kalcifikaciju. Verujem da u svakom selu mogu da se dogovore i kupe nekoliko ovakvih mašina, kaže Darko Simić.
Canva
