Uspešni Šapčani Nevena i Radoica Draškić: Najlepše tek dolazi

Priča o Neveni i Radoici je priča o dvoje mladih, talentovanih, uspešnih ljudi koji su svojim znanjem, posvećenošću, talentom i intelektom ostvarili značajne uspehe u karijerama, a ljubav, dobrota, pristojnost, entuzijazam, su nešto što ponosno nose kroz život.

Neveni i Radoici Draškić, uspešnim Šapčanima, softverskim inženjerima, godinama školski putevi su se ukrštali. Prolazili su istim hodnicima, sedeli u istim takmičarskim salama, stajali na istim binama kada su dodeljivane diplome i priznanja za najbolje učenike. Znali su jedno za drugo, ali se istinski nisu poznavali.

Foto: Privatna arhiva

Imena su im bila na spisku učesnika takmičenja svih nivoa, od školskog do nacionalnog. To im je bilo zajedničko, no češće su bili na istom mestu tokom dodele nagrada, nego na samom takmičenju.

-Ona je češće bila na takmičenjima iz društvenih nauka, pohađala je društveno-jezički smer, dok su moj fah prirodne nauke. Znali smo jedno za drugo, ali poznanstvo i druženje usledilo je krajem srednje škole - priseća se Radoica.

Prvi susret na takmičenju u osnovnoj školi
Prvi put su se kasniji supružnici sreli na takmičenju u sedmom, odnosno osmom razredu. Nisu se ni poznavali, već su diskutovali kratko o nekom zadatku.

-Nastavnica fizike je posle rekla da je “onaj moj drug” imao maksimalnih stotinu bodova i da je baš posvećen. Videli smo je nedavno i želela sam da je zaustavim i kažem joj da je pored mene baš taj Radoica – započinje priču Nevena o poznatstvu, prijateljstvu i ljubavi.

Foto: Privatna arhiva

Nevena i Radoica su bili đaci generacija u osnovnim školama, ona u šabačkoj Osnovnoj školi “Laza K. Lazarević”, a njen suprug u generaciji Osnovne škole “Nikola Tesla” u Dublju. Upisali su Šabačku gimnaziju, gde su ponovo poneli tu titulu najbolji u svojim godištima.

-Na neki način sam bila izuzetak, jer sam bila đak generacije kao učenica društveno-jezičkog smera. Pre i posle toga tu titulu su uglavnom osvajali đaci koji su bili na prirodno-matematičkom smeru - deli sa nama Nevena navodeći da je iznenadila sve, uključujući i sebe izborom smera.

-Znala sam da želim da studiram ili medicinu ili matematiku, te ni dan danas ne znam zašto sam upisala društveni smer. Sledila sam, verovatno, svoj osećaj. Tata je došao na prvi roditeljski sastanak i pogrešio odeljenje i smer. Bio je ubeđen da sam ja prirodni. Ni on, ni bilo ko drugi iz porodice me nisu pitali nakon upisa ništa, podrazumevali su da sam upisala usmerenje srodnije karijernim željama.

Sestre i brat kao motivacija
Radoica je značajno mlađi od sestara i brata, te su ga ljubav prema njima i takmičarski duh koji ga odlikuje, vodili do najvećih rezultata.
-Želeo sam da budem kao oni. Oni su bili dobri đaci, želeo sam i ja, oni su završavali studije, znao sam da to mogu i ja. Istovremeno su mi bili i velika podrška. Uvek su želeli da pomognu, a ja sam uvek prihvatao pomoć i mislim da je to mnogo doprinelo kasnijim ostvarenjima.
Važan deo njegove harizme je, ističe supruga, pristup obavezama i zadacima.
-On je neko ko na sve gleda kao izazov i mislim da ne zna funkcionisati ukoliko ima malo obaveza. Sećam se tokom studija da nekada pozove u šetnju dan pred moj ispit, a onda saznam da ona sutradan ima dva ispita i bude me sramota da se žalim.
Inženjerski pristup je početak ostvrenja svakog cilja u algoritmu života Radoice Draškića.
-Trudim se da svaku želju posmatram kao cilj do kojeg treba da stignem. Do ostvarenja cilja vode određeni koraci i želja postaje plan za koji gradim strategiju za ispunjenje.

Prvi uzor za Radoicu Draškića bio je stariji brat, takođe učenik Gimnazije koji je nakon nje upisao medicinu. Prva želja mlađeg bila je da se fokusira na bilogiju i hemiju, no kada je i sam postao gimnazijalac, proradio je takmičarski duh.

-Ugledao sam se na starije đake, a oni su se češće takmičili iz matematike i fizike, što je i mene podstaklo da ovim predmetima, kasnije i informatici, posvetim više pažnje i nadmećem se.
“Zašto jednostavno, kada može komplikovano”, sama za svoj izbor koraka u obrazovanju kaže Nevena.

Već u drugoj godini je donela odluku da će studitrati matematiku, no nije menjala odeljenje.

-Veliku podršku i zahvalnost dugujem profesoru Drašku Begušu i njegovoj supruzi, profesorki Zorici, koji su mi kroz celu Gimnaziju predstavljali veliku podršku. Konkurisala sam samo na Matematičkom fakultetu. Bilo bi mi sigurno lakše da sam na studije otišla sa prirodnog smera, trebalo je vremena da se priviknem. Kada se sada osvrnem, drago mi je što je baš takav bio moj put. Važna u mojim odlukama bila je i profesorka srpskog jezika i književnosti Marijana Isaković.

Foto: Privatna arhiva

Odabir fakulteta (ni)je bio lak izbor
Iako je bila uspešan student od prvog semestra, u jednom trenutku je razmišljala o promeni fakulteta.

-Prvi semestar je bio uspešan, ali su već u drugom dolazili stručniji predmeti i strepela sam da li ću uspeti da odgovorim izazovima. Razmišljala sam da pređem na medicinu, već sam pravila i plan pripreme prijemnog ispita. Šetajući se gradom, srela sam profesora Draška i njegove reči su bile najveći podstrek da ne odustajem. Uveravao me je da me ni on, ni profesorka Zorica ne bi ohrabrivali da upišem matematiku da nisu uvereni da ću je završiti.

Radoica je najmlađe od četvoro dece. Ima dve starije sestre i brata, a put se nametnuo još u prvim školskim danima.

-Učiteljica Snežana Prokić me je pohvalila kada sam uradio jedan zadatak iz matematike i to je bio veliki podstrek, znao sam da je to to. Kroz celo školovanje, sva takmičenja, uvek sam imao veliku podršku nastavnika i profesora, bili su oslonac u svim uspesima. U Gimnaziji su ljubav prema prirodnim naukama prepoznali profesor Siniša Mozetić, profesor matematike i profesorka fizike Jasmina Đokić Jovanović.

Holandija - lepa država, zatvoreno društvo
Tokom poseta, Nevena je stekla utisak da je Holandija, uz sve prednosti, zatvoreno društvo.
-Stranci se uglavnom druže sa strancima i čini mi se da bi bilo komplikovano da se integrišemo u sistem. Zadovoljni smo ovde, ali nikada ne isključujemo mogućnost da u budućnosti život nastavimo u inostranstvu.
-Život u Holandiji je previše skup, dinamika je drugačija. Živeo sam u Hagu, a fakultet je bio u Lajdenu. Holandija je divna država, ali je normalno da se vozom putuje pola sata, sat do grada gde je posao, da od železničke stanice biciklom idete do fakulteta - govori Radoica.
Istovremeno postoji i opcija da naprave iskorak iz Beograda ka gradu detinjstva.
-Možda se vratimo i u Šabac. Nismo sigurni da je Beograd idealan za porodični život kakav smo mi zamislili, a ne bismo bili prvi koji bi putovali na radno mesto iz drugog grada. Putovanjem iz Šapca bismo izbegli i poznate beogradske gužve. Za sada smo u prestonici, a videćemo šta budućnost nosi.

Dva fakulteta i tri diplome
Prirodne nauke su obeležile njegovo školovanje, te je i izbor fakulteta bio određen okvirima najdražih predmeta.

-Elektrotehnički fakultet je uvek generički izbor za sve đake koji su uspešni iz matematike i fizike. Fizika je od šestog razreda predstavljala posebnu motivaciju. Kasnije sam išao u Petnicu gde sam pohađao seminar iz fizike. U četvrtoj godini Gimnazije sam se plasirao na Fizičku olimpijadu u Mumbaju. Bio sam jedan od predstavnika Srbije. Putujući i razgovarajući sa ostalima, od kojih su neki želeli baš Fizički fakultet, delovalo mi je besmisleno da i ja upisujem bilo šta drugo posle svih godina u kojima je fizika bila omiljeni predmet – dodaje Radoica i ističe da se neočekivano prilika ukazala i na još jednom fakultetu.

-Računarski fakultet je privatni, ali daje i stipendije svake godine. Prijavio sam se u finalnom trenutku. Poslednjeg dana sam poslao deo dokumentacije i molbu da ostatak prikupim do narednog ponedeljka, jer nisam mogao da stignem pre. Pristali su. Dopao mi se program za smer koji bi u prevodu sa engleskog glasio računarske nauke, konkurisao sam za stipendiju, odnosno oslobađanje od školarine i izabran sam.

Foto: Privatna arhiva

Fizički fakultet je svakako predstavljao prioritet, jer je na njemu imao državnu stipendiju, smeštaj u studentskom domu i da nije mogao da odgovori obavezama na oba studijska programa, kaže Draškić, sigurno bi se opredelio za prvu ljubav.

Nije bio u situaciji ni da bira, stekao je obe diplome, a potom je otišao na postdiplomske studije u Holandiju. Primljen je na više prestižnih univerziteta u Evropi i jedan u Izraelu. Izabrao je Holandiju, jer je imala najprimamljiviji program na smeru kvantnog računarstva.

-Imaju više izbornih predmeta, već formirane istraživačke grupe, odlične profesore, projekte iz različitih oblasti, mnogo opcija za master rad, Holandija je otvorena i za startap projekte.

Radoica legenda Šabačke gimnazije
-Radioca je legenda Šabačke gimnazije. On se takmičio iz svega. Matematika, fizika, informatika naravno, ali je dolazio na takmičenje iz srpskog jezika, uvek sa impresivnim samopouzdanjem. Kasnije je sve to preneo i na mene, jer sam ja u školskim danima bila puna sumnji - seća se Nevena dodajući da je njen sadašnji suprug nekada bio i neomiljena ličnost za nju.
-Sve nas je pomalo nervirao, jer je u jednom trenutku istog vikenda imao republička takmičenja iz tri predmeta. Onda je bio primer profesorima gde bi rekli kako to Radoica može tri takmičenja istog vikenda, a mi ne možemo dva testa isti dan.

Iako su master studije prvi Radoicin samostalni boravak u inostranstvu, u Holandiji se brzo snašao i osećao vrlo prijatno.

-Bio sam u okruženju ambicioznih, svestranih ljudi, vrlo inovativnih, i osećao sam se da sam na pravom mestu. Studente podstiču da kontaktiraju profesore, da zajedno realizuju projekte. Period koji sam tamo proveo uverio me je da sam napravio pravi izbor u odabiru univerziteta. Pohađao sam mnoge predmete kojih nema na drugom mestu, imao sam priliku da budem i asistent - predstavlja Draškić naglašavajući da je osim znanja, boravak u Holandiji otvorio i nove mogućnosti za saradnju i napredak.

Idealno radno okruženje
Posle master studija, Radoica je ostao i na doktorskim studijama u Holandiji. Ipak, ukazane prilike navele su ga da odabere edukacije i usavršavanje kroz posao, umesto da se bazira isključivo na teoriji i akademskoj karijeri predavača. Draškići su razmišljali i o opciji da se presele trajno u inostranstvo.

-Bila sam asistent na Prirodno-matematičkom fakultet, posećivala ga često i razmišljali smo da tamo upišem doktorske studije u Holandiji i da tamo nastavimo život, no Radoica se vratio u Beograd, a meni se ukazala prilika da radim u Majkrosoftu.

Foto: Privatna arhiva

-Majkrosoft je idealno okruženje koje ispunjava sva očekivanja od posla i kada sam nakon prakse dobila ponudu za posao, odmah sam je prihvatila. Zamolila sam samo da privedem kraju semestar i potom sam napustila mesto asistenta. Verovatno sam izuzetak u svojoj struci jer mogu sebe da zamislim kako celu karijeru radim u istoj firmi. Još ne odustajem od doktorskih studija i planiram da ostvarim tu želju - naglašava Nevena, posebno ističući suprugovu samouverenost kao važnu i u njenoj karijeri.

-On me je prijavio za upražnjeno mesto saradnika u nastavi, a potom je i poslao prijavu u Majkrosoft. Bio je uveren da imam šansu, ja nisam. Kada je stigao poziv za razgovor, nisam mogla da se ne pojavim. I tako je sve počelo.

Trenutno Radoica radi u beogradskom predstavništvu američke kompanije Tenstorrent. Osnovali su ga studenti iz Srbije koji su studirali u Kanadi, a potom osnovali kompaniju u Sjedinjenim Američkim Državama.

-Srbija ima odlične stručnjake, koji su vrlo brzo prepoznati i zato kompanije otvaraju predstavništva ovde. Imamo odlične fakultete, profesore koji imaju i znaju da prenesu zanje. Voleo bih da i sam pokrenem kompaniju u budućnosti, to je san koji se nadam da ću realizovati.

Foto: Privatna arhiva

Najlepše tek dolazi
Zajedno su osam godina, mnogo toga su već ostvarili, ali ne prestaju da sanjaju i da zajedno grade put do ostvarenja svojih želja. Nevena i Radoica su roditelji dečaka Pavla.

-Ponosni smo jedno na drugo, beskrajno zahvalni za sve što smo prošli, sve što smo postigli, a ja verujem da nas najlepše stvari tek očekuju - uz osmeh zadovoljstva govori Nevena.