Zvanično – voće i povrće je ispravno

Svakog proleća, kada se pojavi prvo voće i povrće iz domaćeg uzgoja, jave se iste dileme – da li je i koliko tretirano pesticidima i trebali ga uopšte kupovati. Posebno su oprezni oni koji imaju decu.
Ono što smo zvanično saznali je da je kontrola svežeg voća i povrća za izvoz veoma je stroga. Uzorci za kontrolu se uzimaju nasumično, na mestu utovara robe, a u laboratoriju se šalju pod šiframa.

-Za sada nismo imali problem što se tiče ostataka pesticida u hrani, a kontroliše se veliki broj pesticida, odnosno pesticidi, fungicidi, insekticidi. Uzorke uzima Fitosanitarna inspekcija koja ih šalje u ovlašćenu laboratoriju i nakon analize dobijaju izveštaj. Mi po nalogu fitosanitarnog inspektora izdajemo fitosanitarni sertifikat i roba može da ide u izvoz. Poljoprivredni proizvođači se pridržavaju karence, odnosno zadnjeg vremena primene preparata pred berbu, da ne bi bilo tih ostataka. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača ne zna da li će robu prodati na našem tržištu ili će stručni saradnik za zaštitu bilja Poljoprivredne stručne savetodavne službe Šabac.

Iako PSSS nema veze sa kontolom voća i povrća u prodavnicama, marketima i pijacama Gošić navodi da finosanitarna inspeckija i tamo takođe radi monitoring, uzorkuje voće i povrće više puta godišnje i šalje na analizu, te da ni tamo nije pronađeno voće i povrće sa ostacima pesticida.

Slobodan Gošić, Foto: Glas Podrinja

Često možemo čuti da su jabuke voće koje je prska najviše puta godišnje. Naš sagovornik pak ističe da nije bitno koliko se neko voće puta tretira, nego da li na njemu ima ostataka pesticida, što znači da je zdravstveno ispravno.

-Bitno je da stoji neko iza puštanja u promet i da garantuje da nema ostataka pesticida, tako da nije bitno koliko je nešto prskano, kaže Gošić.

Totalni herbicid Glifosav, poznatiji kao „total“ posebno je popularan u našim krajevima poslednjih godina. „Ubija“ svu travu i korov koji mu se nađu na putu i dok ga neki neštedljivo troše, drugi se plaše koliko ovaj herbicid zagađuje okolinu, odnosno zemljište i vodu.

Marko Maksimović, Foto: Glas Podrinja

Marko Maksimović, poljoprivrednik iz Štitara, navodi da je oprezan sa pesticidima i da ih koristi koliko mora i koliko je neophodno.

-Pšenicu jesenas posejao, sada gajim suncokret i kukuruz. Morao sam sada da počnem da prskam totalom, jer se pojavilo dosta trave zbog kiša. Samo u njivi to koristim, ostalo kosi sin. Suncokret i kukuruz sam prskao sredstvima koji su za to predviđena. Dok smo gajili jagodu od polovine aprila smo prestajali da prskamo bilo čime. Moje unuke su brale i jele direktno sa struka, nisam hteo da trujem ničiju decu, niti bilo koga, ističe Maksimović.

Gošić navodi da je total treća grupa otrova, a da svaka grupa otrova može biti toksična u zavisnosti od toga kako se primenjuje i koliko se dozira.

-Total se inaktivira u kontaktu sa zemljištem, odnosno preko zemljišta ne deluje. Deluje samo na zeleni biljni deo. Neselektivan je, što znači da ubija proitein i u uskolisnim i u širokolisnim biljkama, dok su drugi herbicidi selektivni i specijalizovani samo za određenu vrstu širokolisnih korova. Karenca od tretiranja do ispaše je 21 dan. Poljoprivredni proizvođač je dužan da obavesti samo pčelare ako pršće u blizini. Takođe, treba da pršće kada je vetar manji od dva metra u sekundi, jer bi u suprotnom vetar odneo herbicid i ne bi delovao tako gde treba, dok bi na drugom mestu možda napravio štetu, kaže Gošić.

Nezvanično – ne poštuju svi karence
Nezvanično, čuli smo i svedočenja ljudi koji su gledali kako se voće isti dan prska i bere za prodaju. Nesavesni proizvođači to rade da bi im proizvodi stigli dok je cena bolja.
Jedan od pouzdanih znakova da od nekog ne treba kupovati proizvode jeste to da ukućani ne jedu proizvode direktno sa grane, odnosno struka. Naravno, kako je gotovo nemoguće to znati, iskusni proizvođači savetuju da se prvo voće koje stigne ipak preskoči. Otkrivaju i malu tajnu kada je paradajz u pitanju, ako je spolja crven, a unutra zelen – sigurno je nečim tretiran za dozrevanje.

Međutim, slučaj naše sugrađanke koja je zbog jake alergijske reakcije završila na bolničkom lečenju nakon što je kraće vreme provela u blizini mesta gde je prskano totalom, govori da je ipak dosta toga i individualno, te da neće svaki organizam isto odreagovati.

Voće da bi opstalo mora da se tretira različitim preparatima. Najvažnije je da istekne karenca, koja je različita za različite preparate.

Početkom godine objavljeno je da će svi poljoprivredni proizvođači biti u obavezi da prođu obuku kako bi dobili sertifikate profesionalnog korisnika za bezbednost rukovanja i primenu sredstava za zaštitu bilja. Prema novoj zakonskoj odredbi, nijedan poljoprivredni proizvođač neće moći da kupi preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama ukoliko ne poseduje navedeni sertifikat.