Slavoljub Vulović, rukometni trener: Tata, ne možeš ti bez toga

Slavoljub Vulović je jedan od brojnih rukometnih entuzijasta koje je naše područje dalo. Kao trener Mačve iz Bogatića dva puta je u tri sezone ovaj tim vodio do titula u Prvoj ligi Zapad, vratio ih je među superligaše. Nije bio poznato rukometno ime, ali ne zato što nije imao iskustva, već zato što je isto sticao u Švajcarskoj. Otišao je preko granice da radi, ali ga je ljubav prema rukometu vodila od prvog treninga, do studija, kasnije i u drugoj državi.

-Rukomet je bio i ostao moja velika ljubav. Nastavio sam da ga igram i tokom studija u Novom Sadu, bio sam član Vojvodine, u generaciji Ljube Obradovića. U Švajcarsku sam otišao 1986. godine čuvenog Svetskog prvenstva gde je Jugoslavija postala prvak sveta i ostao tamo do 2019. Prekinuo sam studije u Novom Sadu, planirao sam da nastavim, ali nisam i to mi je žal. Nastavio rukometnu karijeru, uz radne obaveze.

Foto: privatna arhiva

Igrao je za više klubova, kasnije je postao i trener, prateći i razvoj rukometa u Švajcarskoj.

-Igrao sam za više klubova, prva i druga divizija, ali sam sve vreme bio i zaposlen. Kada sa završio igračku, počeo sam trenersku karijeru. Radni dan je umeo da traje i po četrnaest, petnaest časova. Prepodne na poslu, a potom na treninge. Treninzi mlađih selekcija su u nizu, a radite sa svima, kako bi pratili razvoj igrača, gradili i održavali sistem, pripremajući igračice ili igrače za prvi tim.

Vikend je rezervisan za utakmice, a umesto jednog duela, najčešće je raspored takav da bude sportski dan i privuku cele porodice.

- Od ujutru počinju utakmice, redom mlađe kategorije i na kraju seniori. Utakmice su promovisane na poseban način. Ne najvaljuju se samo posterima, ili na internetu i društvenim mrežama, medijima, već su tu i bilbordi na gotovo svakoj raskrsnici, na prometnim mestima i svako je obavešten o detaljima.

Foto: Privatna arhiva

Širok je dijapazon sportova u kojima Švajcarska ima kvalitetne reprezente, a iako nemaju izražen navijački temperament, sport se i voli, o njemu se mnogo i piše.

-Novine retko kupujete na kioscima, uglavnom su svi čitaoci pretplatnici, posebno kada govorimo o lokalnim i regionalnim listovima. Imali su izveštače na svim utakmicama, strane posvećene sportu u svakom izdanju. Iako je mentalitet drugačiji, oni vole sport, razvijeno je mnogo sportova, a imao sam zadovostvo da živim i radim na području gde je rukomet voljen. Jedno jutro me je šef pitao: „Gospodine Vuloviću“ kako ste Vi tako često u novinama, a ja sam dugo direktor i nisam bio ni blizu toliko puta?“ to možda dovoljno govori.

Posle tri „švajcarske“ decenije i koju godinu „kusura“, Slavoljub i supruga, odlučili su da se vrate u njegovu otadžbinu.

Foto: Privatna arhiva

-Supruga mi je Austrijanka po nacionalnosti, ali mogu reći da ona voli možda i više od mene selo gde mi je pupčana vrpca presečena. Više od trideset godina smo bili u Švajcarskoj, završio sam radni vek i dogovorili smo da se vratimo. Deca su samostalna, ona su ostala u Švajcarskoj. Iako nismo blizu, često se viđamo, nije teško naći pristupačne avio karte i sve kada se sabere, brzo se pređe relacija Cirih-Beograd-Badovinci – govori Slavoljub kome je „Švica“ ostala mesto za odmor.

-Leti odem na mesec dana i uživam uz decu, unuke. Nisu netačne priče o specifičnoj klimi gde isti dan možete da skijate na jednom mestu, a onda se kupate u jezeru.

Kući se vratio kao penzioner i nije imao sportskih planova van uloge gledaoca. Dolazio je u Bogatić, gledao Mačvu dok je igrala u Super B ligi, a onda se ukazala prilika da sedne na klupu.

-Vlada Stevanović me je pitao da li bi mogao da im pomognem kada su ostali bez trenera u jednom trenutku. Pristao sam. Bili su zadovoljni i predložili su da nastavimo saradnju i u narednoj sezoni. Uvek prevagne ljubav prema rukometu, tako je bilo i onda. Prihvatio sam i tri sezone smo zajedno.
Već u prvoj celokupnoj sezoni u kojoj je ekipu predvodio Vulović Mačva je osvojila titulu i izborila mesto u Super B ligi. Ipak, zbog nedostatka finansijskih sredstava, odlučili su da ne iskoriste osvojeno pravo nastupa među superligašima tog leta.

-Istovremeno sam razumeo i bio iznenađen. Jasno mi je da bez finansijske potpore ne bi mogli da se nadmećemo u kvalitetnijem rangu, ali se opet vraćam na sistem u Švajcarskoj, gde sponzorstva nisu oročena na sezonu, već na mnogo duži period i nema bojazni i nepoznanica kada se govori o sredstvima koja klub ima tokom sezone.

Ostao je u klubu. Narede sezone su u finišu izgubli titulu, a potom u nedavno završenoj stigli do trofeja, uz sve pobede i samo jedan poraz.

-Imali smo odličnu hemiju u ekipi, rukovodstvo se pobrinulo da sve obaveze prema igračima budu realizovane na vreme. Imali smo sjajnu kombinaciju iskustva i mladih igrača i niko nije mogao da nam parira. Pobedili smo sve utakmice, kući i na strani osim jedne, gde su igrači pravo s radnih mesta nekoliko sati putovali i nismo bili kompletni.

Ovaj put dileme nema, Mačva kao šampion Prve lige Zapad od septembra će igrati u Super B ligi. Trenutno je pauza i dok nastaje tekst nije poznato ni sagovorniku da li ostaje na klupi ili ne?

-Videćemo. Viši rang iziskuje i drugačiji sistem rada i treninga. Nisam želeo da se ni ja, niti klub obavezujemo ugovorima i svakako ćemo razgovarati. Mnogo puta sam želeo da u rukometu ostanem samo kao publika, no deca kažu „Tata ne možeš ti bez toga“, možda su u pravu, vreme će pokazati. U svakom slučaju srećan sam i ponosan na sve što smo zajedno postigli. Nadam se da će Bogatić nastaviti rukometno da se razvija i da će mnogo dece početi da trenira i da će tribine biti pune.