Prvi muzejski posao i velika odgovornost

Na prvi pomen na Mišar, neizbežna je asocijacija na jednu od najslavnijih bitaka Prvog srpskog ustanka. Ona je praktično označila prekretnicu u borbi srpskog naroda za konačno oslobođenje od Turaka. Osim Spomenika Karađorđu i mišarskim junacima, nezaobilazan deo posete ovom istorijskom mestu jeste i Muzej „Boj na Mišaru“. Istoričarka u penziji Svetlanka Milutinović svoj radni vek provela je u Narodnom muzeju u Šapcu a upravo postavka na Mišaru je bila njena prva radna obaveza po zaposlenju.

Foto: Glas Podrinja

-Prvo obeležje kojim je označeno mesto odigravanja boja na Mišaru bio je takozvani Matin krst postavljen u šancu na bregu. Po dolasku na ovaj prostor, Karađorđe je odlučio da podigne šanac i otprilike negde u njegovom centru, polovinom 19. veka postavljen je krst koji je prema priči postavio čovek po imenu Mata i po kojem je i obeležje dobilo naziv. Na proslavi stogodišnjice Boja na Mišaru, na mestu Matinog krsta podignut je Spomenik mišarskim junacima koji se i danas tu nalazi.

Istoričarka u penziji Svetlanka Milutinović svoj radni vek provela je u Narodnom muzeju u Šapcu a upravo postavka na Mišaru je bila njena prva radna obaveza po zaposlenju

To je praktično dugo godina bilo jedino obeležje na slavnu bitku. Narodni muzej, grad Šabac i Mesna zajednica Mišar su obeležavajući 175-ogodišnjicu Boja, napravili prvu muzejsku postavku 1981. godine. To je bio moj prvi muzejski posao jer sam upravo te godine nekoliko meseci ranije počela da radim u ovoj ustanovi kulture. Postavka je otvorena 13. avgusta u adaptiranom delu Doma kulture na proslavi povodom obeležavanja godišnjice bitke gde se i danas nalazi. Ta prva postavka urađena je u saradnji sa Istorijskim muzejom Srbije. Bilo je tu predmeta i motiva, osim oružja i opreme, i prikaza načina života srpskog seljaka i vojnika u to vreme, kako srpskih ustanika tako i turske vojske. Postavka je sadržala i niz dokumenata koji su se odnosili na sam tok bitke i izveštaje koji su slali vojnici sa osmatračnice na Savi – priča Svetlanka Milutinović.

Mnogi pitomci vojnih škola su obilazili ovo istorijsko mesto i učili o slavnoj Mišarskoj bici

Svedočanstvo i sećanje na slavnu Mišarsku bitku
Bitka je praktično trajala samo jedan dan ali su joj prethodile brojne druge koje su vođene na području severozapadne Srbije, naročito žestoke tokom jula meseca i početkom avgusta te 1806. godine.

Milić dođe na sastanak i kaže „evo slike, evo mene, evo vas, a evo i linije“, i obeleži polovinu slike. „Ovo ste platili i to ćete dobiti, a ja drugu polovinu nosim kući

Mišarska bitka je bila završna borba srpskih ustanika na ovoj teritoriji. Nedugo posle toga oslobođena je i šabačka tvrđava ali je potom ponovo pala u ruke Turaka. Ove i mnoge druge podatke prilikom posete Muzeja na Mišaru, saznavale su generacije posetilaca.

- Samu postavku posetio je veliki broj učenika, ekskurzija i izletnika koji su prolazili ovim krajem. Sve vreme sam bila angažovana na postavci i po potrebi dolazila iz Narodnog muzeja da otvorim Muzej na Mišaru. Mnogi pitomci vojnih škola su obilazili ovo istorijsko mesto i učili o slavnoj Mišarskoj bici. Strategija Karađorđa kojom je vodio srpske ratnike zanimljiva je i danas za proučavanje u vojnim školama i služi kao svedočanstvo i sećanje na mudrog stratega i hrabre vojnike. Povodom 195. godišnjice Boja, upriličen je veliki naučni skup koji je trajao tri dana. Predmeti sa prve postavke se danas čuvaju u istorijskoj i etnografskoj zbirci Narodnog muzeja u Šapcu. Između ostalog, čine je predmeti za obradu zemljišta iz tog vremena, predmeti vezani za pokućstvo, oružje i oprema srpskih vojnika – navodi Milutinović.

Ovde se nalazi i replika slike „Ratni savet vožda uoči Boja na Mišaru“ koju je Milić uradio tokom izrade stalne postavke u Narodnom muzeju u Šapcu 60-tih godina

Milićeva umetnost deo postavke
Priča o postavci mišarskog muzeja ne može biti potpuna bez pomena na velikog slikara Milića od Mačve, kaže istoričarka, umetnika koji je voleo svoj kraj i rado se odazivao na pozive ustanova kulture.

- Kada je rađena postavka Muzeja na Mišaru 1981. godine, Milić je uradio sliku „Vožd Karađorđe na mišarskom bedemu“, velikog formata, a ona je deo i sadašnje postavke. Ovde se nalazi i replika slike „Ratni savet vožda uoči Boja na Mišaru“ koju je Milić uradio tokom izrade stalne postavke u Narodnom muzeju u Šapcu 60-tih godina. Zanimljivost vezana za tu sliku jeste da kada je slika završena, i kada je trebao da naplati za to umetničko delo od opštine, plaćena mu je samo polovina dogovorenog iznosa. Milić dođe na sastanak i kaže „evo slike, evo mene, evo vas, a evo i linije“, i obeleži polovinu slike. „Ovo ste platili i to ćete dobiti, a ja drugu polovinu nosim kući“.

Foto: Glas Podrinja

Naravno, slika je isplaćena u celosti. Prilikom pripreme stalne muzejske postavke dosta vremena smo proveli na Mišaru pokušavajući da odredimo granice šanca, međutim, kako je on uglavnom zauzimao delove poljoprivrednog zemljišta, šanac koji je zapravo bio više rov je preoran, propao, ali smo uspeli da rekonstruišemo pojedine delove. Uspeli smo da mapiramo i obeležimo mesto gde su se nalazili bunari sa kojih se srpska vojska snabdevala vodom. Označeno je i mesto gde je bila osmatračnica sa koje je turski izvidnik slao obaveštenja svojoj vojsci o tome da li su njihovi plotuni dosezali do srpskog šanca. Orijentaciono se zna i mesto bolnice u kojoj su bili smešteni ranjeni ustanici – kaže Svetlanka.

Povodom 200. godišnjice od Mišarske bitke, prva postavka je preuređena, da bi pre dve godine muzejski prostor bio potpuno rekonstruisan i uređen u skladu i u korak sa novim standardima, spreman da sadašnje i buduće generacije podseća na hrabrog vožda, srpsku vojsku i slavnu bitku.