Šabačka atletičarka s punih 39 godina ostvarila najbolje rezultate u Srbiji u sprintu. Obezbedila poziv u državnu reprezentaciju. Povratak posle duge pauze. Od Bara do Kruševca i četvrtog rezultata u istoriji
Šabačka atletika ima najbržu srpsku sprinterku, u ovom trenutku. Nije u pitanju procena, već su to rezultati pokazali u dosadašnjem toku sezone, koja ulazi u završnicu. Zorica Ignjatović, sugrađanka koja nastupa za „Munje“ Beograd, pobednik je Kupa Srbije na 100 metara, pre toga je bila najbrža i na Kupu Atletskog saveza Centralne Srbije. U centralnoj Srbiji je i najbrža na 200 metara, dok je na državnom kup finalu imala drugo vreme na ovoj distanci. Kolekciji treba dodati i bronzu za Prvenstva Srbije u dvorani na 200 metara u februaru.
Svi pomenuti rezultati ostvareni su tokom 2025. godine, a još više na snazi dobijaju kada se zna da je Zorica sve ostvarila s punih 39 godina, u konkurenciji značajno mlađih rivalki i to posle duge pauze.
-Kada sam se ostvarila kao majka, rešila sam da atletici kažem zbogom. Imala sam 32 godine, međutim ispostavilo se da nije bilo zbogom, već doviđenja. Atletiku i mene spaja iskrena ljubav i vuklo me je da ponovo izađem na stazu. Vagala sam i odlučila da napravim iskorak prethodne godine – seća se Zorica. Foto: Srpski atletski savez
Posle duge, višegodišnje pauze odlučila je da se prijavi za Prvenstvo Balkana za veterane čiji domaćin je bio Bar. Prijavila se za 100 i 200 metara, osvojivši dominantno zlato u obe discipline.
-Za Balkansko veteransko sam se spremala mesec dana. Imala sam želju da budem konkurentna, ali nisam mogla da znam u kojoj meri ću biti. Kategoriju 35-39 godina čine mahom još uvek aktivne atletičarke što nastupaju i na seniorskim takmičenjima. U obe sam pobedila.
Posle ovog uspeha, u dogovoru s trenerom Milisavom Stanojčićem odlučila je da se vrati seniroskoj konkurenciji. Trenirala je zajedno sa Nikolinom Jeremić. Vratili su se ponovo entuzijazam i želja za vrednim radom. U dvorani ne postoji trka na 100 metara, ali je na 200 osvojila povratničku seniorsku medalju, no najbolje je sledilo po izlasku na otvoreno.
-Mislim da je i trener bio sumnjičav da li ću na otvorenom moći da budem na visokom nivou. Morala sam da otklonim sve sumnje. Jedini cilj koji sam nametnula sebi je da budem najbolja što mogu u tom trenutku. Foto: Srpski atletski savez
U maju je nastupila na Kupu Atletskog saveza centralne Srbije. Stala na stazu 100 i 200 metara i iako nije bila favorit, u obe je sve rivalke ostavila iza sebe, uz značajno bolje vreme u odnosu na Bar.
-Manje od osam meseci je prošlo, a vreme na 100 metara sam spustila gotovo sekundu, a na 200 blizu dve sekunde. Na to sam bila još ponosnija, nego na medalje. Trenirala sam još snažnije da bi na finalu Kupa u Kruševcu trčala 11:52, što je četvrti rezultat u Srbiji u ženskoj atletici u istoriji. Malo ko bi to očekivao na izmaku četvrte decenije, ali učinjeno tokom sezone, još pre finala Kupa, privuklo je pažnju selektora i na Zoricinu adresu stigao je zvaničan poziv da se priključi reprezentaciji i nastupi na Evropskom ekipnom prvenstvu u Mariboru (druga divizija), kao predstavnica Srbije na 100 metara i u štafeti 4 puta 100. Bila je šesta na 100 metara, a štafeta je imala peto vreme. Pomogla je da Srbija ostvari primarni cilj, a to je opstanak u drugoj diviziji.
Rad s mladima Osim ličnog treninga, Zorica Ignjatović priprema buduće atletičarke i atletičare predvodeći šabačku sekciju beogradskih „Munja“. -Ljubiša, prvi čovek AK „Munje“ mi je predložio da osnujemo sekciju u Šapcu i zajedno jačamo klub šireći bazu. Otvorena su vrata za decu od pet godina, a gornja granica ne postoji. Već imamo rezultate, a biće ih još više – naglašava Zorica Ignjatović.
U ostatku sezone slede još dva takmičenja i jedno na kojem želi da nastupi, ponovo u dresu nacionalnog tima.
-Očekuje me Prvenstvo ASCS, a onda prvog vikenda avgusta, u Kraljevu Prvenstvo Srbije. Očekujem da osvojim medalje na oba, trudiću se da bude što sjajnija, a u oktobru želim da budem u Portugalu na Evropskom veteranskom prvenstvu. Već je poznato da je konkurencija izuzetna, ali znam i to pokazuju rezultati da mogu da se borim za najviši plasman tamo.
Borovo – Dom JNA Karijera u atletici je počela kada je imala šest godina. Postojao je Cerski maraton i otac je prijavio za trku od Borova do Doma JNA. Trčale su zajedno devojčice i dečaci. Zorica je bila brža od svih.
-Uživala sam i insistirala da počnem da treniram. Na stadionu smo zatekli Milisava Stanojčića koji je onda radio sa Borkom Antonićem, Biljanom Topić, Biljanom Planko i dr. Mlađa od svih sam krenula i Milisav je jedini trener s kojim sam radila – seća se sugrađanka i dodaje da je posle pobede na Cerskom maratonu, usledio je još veći uspeh.
Malo ko bi to očekivao na izmaku četvrte decenije, ali učinjeno tokom sezone, još pre finala Kupa, privuklo je pažnju selektora i na Zoricinu adresu stigao je zvaničan poziv da se priključi reprezentaciji i nastupi na Evropskom ekipnom prvenstvu u Mariboru
-Pobedila sam na Krosu RTS 1993. Tih godina nije postojalo takmičenje po gradovima, nego jedno takmičenje i svi najbolji su tu. Prvo sam trčala kros, a potom prešla na stazu. Ostvarila sam državni rekord na 300 metara i na 400 u mlađepionirskom uzrastu. Rezultat na 400 niko u tom uzrastu nije prevazišao još uvek.
Foto: Srpski atletski savez
Foto: Srpski atletski savez
