24. oktobar 2025.24. okt 2025.
Foto: ZZJZ Šabac
24. oktobar – Svetski dan borbe protiv poliomijelitisa
Svetski dan borbe protiv poliomijelitisa (24. oktobar) pruža priliku da se istaknu globalni napori ka svetu bez poliomijelitisa i oda počast neumornim doprinosima svih koji su na prvim linijama fronta u borbi za iskorenjivanje ove bolesti širom sveta.
Poliomijelitis je nekada predstavljao jednu od najvećih globalnih zdravstvenih pretnji, uzrokujući oboljenja, paralizu, teške invaliditete i smrt kod dece i odraslih. Reč je o akutnoj zaraznoj bolesti izazvanoj grupom srodnih virusa – poliovirusima. Mesto ulaska virusa je gastrointestinalni trakt, što ga svrstava u grupu crevnih zaraznih bolesti. U više od 90% slučajeva infekcija protiče bez simptoma ili u vidu blage, kratkotrajne, febrilne bolesti.
Poliomijelitis najčešće pogađa decu mlađu od pet godina. Jedna od 200 infekcija dovodi do nepovratne paralize, a kod 5 do10 odsto paralizovanih pacijenata ishod je smrtan usled imobilizacije mišića koji omogućavaju disanje.
Program globalne eradikacije poliomijelitisa pokrenut je 1988. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), sa ciljem da se postigne svet bez slučajeva poliomijelitisa izazvanih divljim poliovirusom. Republika Srbija se u ovaj program uključila 1996. godine odlukom Vlade SRJ, a u skladu sa kriterijumima SZO 2000. godine podnela je dokumentaciju za sertifikaciju iskorenjivanja poliomijelitisa.
Svetski dan borbe protiv poliomijelitisa podseća nas na značaj vakcinacije u zaštiti života dece i očuvanju javnog zdravlja. Svake godine, ovog dana, globalna zajednica obnavlja svoju posvećenost okončanju jednog od najdužih i najznačajnijih napora čovečanstva u oblasti zdravlja.
Ovogodišnje obeležavanje dolazi u ključnom trenutku — u uslovima promenljivih geopolitičkih prilika i smanjenja finansiranja u oblasti globalnog zdravlja. Globalna inicijativa za iskorenjivanje poliomijelitisa (GPEI) pokrenula je novi Globalni akcioni plan (2022–2029), kao fokusirani okvir koji obezbeđuje sprovođenje strategije uprkos izazovima. Plan stavlja akcenat na efikasnije, pametnije i lokalizovane operacije, kako bi se očuvali do sada postignuti rezultati i doseglo svako dete.
Do danas je broj slučajeva poliomijelitisa u svetu smanjen za više od 99 odsto. Dostupne su dve vrste vakcina koje obezbeđuju zaštitu od poliomijelitisa.
Iako je iskorenjivanje poliomijelitisa moguće, izazovi i dalje postoje. Jedini način da se očuva status zemlje bez poliomijelitisa, čak i u slučaju eventualnog uvoza divljeg virusa, jeste:
postizanje i održavanje visokog obuhvata pravovremenom imunizacijom, i
obezbeđivanje kvalitetnog nadzora nad akutnom flakcidnom paralizom (AFP).
Svako smanjenje ili zastoj u rutinskoj imunizaciji ostavlja prostor za ponovno širenje bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, uključujući i dečiju paralizu. I dalje je izazov dopreti do svakog deteta, naročito u područjima pogođenim ratnim sukobima ili drugim krizama koje opterećuju zdravstvene sisteme.
Poliomijelitis je nekada predstavljao jednu od najvećih globalnih zdravstvenih pretnji, uzrokujući oboljenja, paralizu, teške invaliditete i smrt kod dece i odraslih. Reč je o akutnoj zaraznoj bolesti izazvanoj grupom srodnih virusa – poliovirusima. Mesto ulaska virusa je gastrointestinalni trakt, što ga svrstava u grupu crevnih zaraznih bolesti. U više od 90% slučajeva infekcija protiče bez simptoma ili u vidu blage, kratkotrajne, febrilne bolesti.
Poliomijelitis najčešće pogađa decu mlađu od pet godina. Jedna od 200 infekcija dovodi do nepovratne paralize, a kod 5 do10 odsto paralizovanih pacijenata ishod je smrtan usled imobilizacije mišića koji omogućavaju disanje.
Broj slučajeva poliomijelitisa u svetu smanjen je za više od 99 odsto od 1988. godine, što je rezultat intenzivnih globalnih napora na njegovom iskorenjivanju. Vakcinacija predstavlja najefikasniji način zaštite od virusa i očuvanja imuniteta.
Program globalne eradikacije poliomijelitisa pokrenut je 1988. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), sa ciljem da se postigne svet bez slučajeva poliomijelitisa izazvanih divljim poliovirusom. Republika Srbija se u ovaj program uključila 1996. godine odlukom Vlade SRJ, a u skladu sa kriterijumima SZO 2000. godine podnela je dokumentaciju za sertifikaciju iskorenjivanja poliomijelitisa.
Svetski dan borbe protiv poliomijelitisa podseća nas na značaj vakcinacije u zaštiti života dece i očuvanju javnog zdravlja. Svake godine, ovog dana, globalna zajednica obnavlja svoju posvećenost okončanju jednog od najdužih i najznačajnijih napora čovečanstva u oblasti zdravlja.
Ovogodišnje obeležavanje dolazi u ključnom trenutku — u uslovima promenljivih geopolitičkih prilika i smanjenja finansiranja u oblasti globalnog zdravlja. Globalna inicijativa za iskorenjivanje poliomijelitisa (GPEI) pokrenula je novi Globalni akcioni plan (2022–2029), kao fokusirani okvir koji obezbeđuje sprovođenje strategije uprkos izazovima. Plan stavlja akcenat na efikasnije, pametnije i lokalizovane operacije, kako bi se očuvali do sada postignuti rezultati i doseglo svako dete.
Do danas je broj slučajeva poliomijelitisa u svetu smanjen za više od 99 odsto. Dostupne su dve vrste vakcina koje obezbeđuju zaštitu od poliomijelitisa.
postizanje i održavanje visokog obuhvata pravovremenom imunizacijom, i
obezbeđivanje kvalitetnog nadzora nad akutnom flakcidnom paralizom (AFP).
Svako smanjenje ili zastoj u rutinskoj imunizaciji ostavlja prostor za ponovno širenje bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, uključujući i dečiju paralizu. I dalje je izazov dopreti do svakog deteta, naročito u područjima pogođenim ratnim sukobima ili drugim krizama koje opterećuju zdravstvene sisteme.
Zavod za javno zdravlje Šabac
Aktuelno
Najnoviji broj
23. oktobar 2025.
