24. oktobar – Međunarodni dan borbe protiv raka dojke

Svake godine 24. oktobra obeležava se Međunarodni dan borbe protiv raka dojke sa ciljem podizanja svesti o ovoj bolesti koja pogađa milione žena širom sveta. Upravo zbog toga prevencija i rano otkrivanje igraju ključnu ulogu, a mamografija predstavlja najpouzdaniji dijagnostički alat u tom procesu.

Mamografija, neinvazivna rendgenska metoda pregleda dojki, predstavlja jednu od najvažnijih skrining metoda za dijagnostiku raka dojke, koji u našoj zemlji predstavlja najčešći zloćudni tumor kod žena (svaka 12. žena u Republici Srbiji oboli od raka dojke).

Kada se rak dojke otkrije u najranijim stadijumima bolesti, šanse za izlečenje su veoma visoke. Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, veća je mogućnost za izlečenje primenom poštednih hirurških metoda, oporavak je brži, a kvalitet života bolji nego kod žena kod kojih se bolest otkrije u kasnijim fazama.

U mamografiji se koriste male i bezopasne doze zračenja, a sam pregled je namenjen ženama uzrasta između 50 i 69 godina i preporučuje se svake dve godine. Analize kretanja obolevanja od raka dojke u Evropi pokazale su trend porasta kod žena starijih od 50 godina, te je uvođenjem organizovanog skrininga u našoj zemlji prihvaćena evropska preporuka za ovu starosnu grupu.

Mamografija je metoda koja koristi malu dozu rendgenskih zraka za kreiranje slike unutrašnjeg tkiva dojke, sa ciljem da se otkriju promene u najranijoj fazi. U zavisnosti od opreme, može biti 2D ili 3D (tomosinteza).

Zašto se radi mamografija?

Većina žena koje obole nema nijedan od poznatih faktora rizika, zbog čega su redovni pregledi najbolji način za očuvanje zdravlja. Oni omogućavaju da se bolest otkrije u početnoj fazi, kada je lečenje jednostavnije i kada postoji preko 90% šansi za potpuno izlečenje.

Mamografija može otkriti rak dojke pre nego što se pojave simptomi, uključujući male tumore i mikrokalcifikacije koje se ne mogu napipati. Rano otkrivanje omogućava blagovremeno započinjanje lečenja i povećava šanse za potpuni oporavak. Za žene mlađe od 35 godina, ultrazvuk je često inicijalna metoda pregleda.

Mamografski pregled koristi se i u dijagnostičke svrhe kod žena koje imaju simptome kao što su čvorići, iscedak iz bradavice ili promene na koži.

Kako izgleda mamografski pregled?

Tokom mamografskog pregleda dojka se postavlja između dve ploče na mamografu. Ploče kompresuju dojku kako bi se dobila jasnija slika i smanjila doza zračenja. Kompresija, iako neugodna, značajno poboljšava vidljivost različitih patoloških procesa.

Skeniranje se vrši iz dve ili više projekcija, a ukupno trajanje pregleda je oko 30 minuta. Količina zračenja koja se koristi tokom pregleda je mala i smatra se bezopasnom.

Moderni digitalni mamografi (uključujući tomosintezu) koriste još niže doze zračenja i obezbeđuju preciznije slike. U nekim slučajevima gustina tkiva dojke može maskirati promene, te je neophodna primena dopunskih metoda kao što su ultrazvuk dojke ili magnetna rezonanca.

Nakon mamografije, radiolog vrši klasifikaciju nalaza po BI-RADS kategorijama, što lekaru pomaže u daljoj dijagnostici.

Mamografija može da se radi u bilo kom periodu menstrualnog ciklusa, ali zbog osetljivosti dojke u premenstrualnoj fazi preporučuje se između 5. i 12. dana ciklusa.

Samopregled dojke

I pored odlaska na redovne mamografske preglede svake dve godine (ukoliko ne postoje indikacije za češći odlazak), neophodno je sprovoditi samopregled dojki jednom mesečno, oko 10 dana nakon početka ciklusa. Ukoliko žena nema ciklus, potrebno je da odredi jedan dan u mesecu za samopregled.

Posle nekoliko samopregleda, žena može da uoči kako izgleda normalna struktura tkiva dojke i da stekne sposobnost da primeti novonastale promene. Ipak, samopregledom se ne može napipati svaki tumor, posebno oni manji, pa je zato važno kombinovati samopregled sa redovnim stručnim kontrolama.

Drage dame, odvojte trenutak za sebe — dođite na besplatan mamografski pregled i učinite važan korak za svoje zdravlje!