U Narodnom muzeju Šabac u otvorena je izložba Aleksandre Jovanović, etnolog-antropologa pod nazivom „Kuda na odmor“ koja podseća na nekadašnja letovanja.
Turizam u bivšoj Jugoslaviji je počeo da cveta krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina HH veka. Projekat demokratizacije putovanja i godišnjeg odmora, stvarao je nove navike kod radničke klase koja prepoznaje značaj i povoljan uticaj odmora i putovanja. Odmor na moru, banji ili planini, više nije bio luksuz za manjinu, već je postao pravo radnika, nešto što se podrazumeva. Oko polovine građana negde putuje za vreme godišnjeg odmora, a većina je birala more. Domaći gosti uživaju u radničkim odmaralištima, kampovima, hotelima, privatnom smeštaju, vikendicama, uglavnom na Jadranu. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Jugoslavija je bila u fazi masovnog, komercijalnog turizma, kada je pored domaćih, veliki broj turista na Jadransko primorje dolazio sa Zapada, što je značilo i porast deviznog prihoda.
Sa političkim i socioekonomskim promenama, raspadom Jugoslavije i ratovima devedesetih godina, turizam je izgubio socijalnu stranu i postao komercijalna delatnost. Putovanje na odmor više nije masovno pravo, već individualni doživljaj koji treba dobro platiti. Ranije stečena navika putovanja mnogima je postala teže ostvariva ili nemoguća, postala je privilegija.
