10. septembar 2025.10. sep 2025.
foto: Zavod za javno zdravlje Šabac
Svetski dan prevencije samoubistva
Svetski dan prevencije samoubistva ustanovila je 2003. godine Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva u partnerstvu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Svake godine, 10. septembra, ova asocijacija usmerava globalnu pažnju na prevenciju samoubistava, ujedinjujući zajednice, organizacije i vlade sa zajedničkim uverenjem da se samoubistva mogu sprečiti.
Trogodišnja tema Svetskog dana prevencije samoubistva (2024–2026) je „Promena narativa o samoubistvu“. Ova tema poziva sve nas da osporimo štetne mitove, smanjimo stigmu i podstaknemo otvorene, saosećajne razgovore o samoubistvu. Reč je o prelasku sa tišine i nerazumevanja na otvorenost, empatiju i podršku — stvaranju okruženja u kojima se ljudi osećaju sposobnim da progovore i potraže pomoć.
Samoubistvo predstavlja veliki izazov za javno zdravlje, koji odnosi više od 720.000 ljudskih života svake godine. Svaki izgubljeni život ima duboke društvene, emocionalne i ekonomske posledice, duboko pogađajući porodice, prijatelje, radna mesta i čitave zajednice širom sveta. Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva.
Promena narativa takođe znači pokretanje sistemskih promena. Akcenat je na tome da prevencija samoubistava i mentalno zdravlje budu prioritet u javnoj politici, pozivajući vlade i institucije da preduzmu akciju. To uključuje razvoj i sprovođenje strategija zasnovanih na dokazima, poboljšanje pristupa kvalitetnoj nezi i osiguravanje da oni u nevolji dobiju podršku koja im je potrebna.
Znaci upozorenja
Rizik od pojave suicidnog ponašanja može se značajno umanjiti ako se brinemo jedni o drugima. Ako neko u našem okruženju razmišlja o samoubistvu, ovo mogu biti znaci upozorenja: povlačenje u sebe i izbegavanje komunikacije sa drugima, iznošenje planova o izvršenju samoubistva, završavanje poslova i obaveza, „svođenje računa“, stalna briga za sadašnjost i nepostojanje perspektive, izražavanje osećanja izolovanosti, usamljenosti i nerazumevanja, osećaj lične neuspešnosti, beskorisnosti i gubitka samopoštovanja, stalno vraćanje na probleme za koje ne postoje rešenja ili su van kontrole, gubitak osnovne životne filozofije, vere ili sistema vrednosti, promena životnih navika i dnevne rutine, iznošenje teza o besmislu života, česta uplakanost, potištenost i nagle promene raspoloženja, sklonost rizičnom ponašanju, nezainteresovanost za ličnu higijenu i fizički izgled, gubitak interesa za stvari koje su ranije predstavljale zadovoljstvo.
Osobi koja razmišlja o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku. Treba biti pažljiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. To podrazumeva puno topline, strpljenja i ohrabrenja, jer je otpočinjanje razgovora na tu temu ponekad neprijatno i teško. Osobu koja kaže da razmišlja o samoubistvu treba shvatiti ozbiljno. Ne pokušavajte da je „razveselite“ niti da je utešite tako što ćete omalovažiti problem („ma proći će ti to“, „nije to tako strašno“). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.
Kome se obratiti?
U momentima krize, osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Veoma je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada osećaj beznađa postane nepodnošljiv. To mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i volonterske i profesionalne službe koje se time bave:
• Hitna medicinska pomoć (u slučaju pokušaja izvršenja samoubistva);
• Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309, 00–24 časa);
• Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (petkom i subotom od 14 do 4 časa, ostalim danima od 14 do 23 časa), putem e-mejla: vanja@centarsrce.org.rs ili čet-a na: centarsrce.org;
• Izabrani lekar i psihijatar u domu zdravlja i višim nivoima zdravstvene zaštite (ne čekati da se izgubi snaga za obraćanje za pomoć);
• Psiholozi u domu zdravlja, klinikama i drugim ustanovama.
Trogodišnja tema Svetskog dana prevencije samoubistva (2024–2026) je „Promena narativa o samoubistvu“. Ova tema poziva sve nas da osporimo štetne mitove, smanjimo stigmu i podstaknemo otvorene, saosećajne razgovore o samoubistvu. Reč je o prelasku sa tišine i nerazumevanja na otvorenost, empatiju i podršku — stvaranju okruženja u kojima se ljudi osećaju sposobnim da progovore i potraže pomoć.
Samoubistvo predstavlja veliki izazov za javno zdravlje, koji odnosi više od 720.000 ljudskih života svake godine. Svaki izgubljeni život ima duboke društvene, emocionalne i ekonomske posledice, duboko pogađajući porodice, prijatelje, radna mesta i čitave zajednice širom sveta. Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva.
Ova tema poziva sve nas da osporimo štetne mitove, smanjimo stigmu i podstaknemo otvorene, saosećajne razgovore o samoubistvu. Reč je o prelasku sa tišine i nerazumevanja na otvorenost, empatiju i podršku — stvaranju okruženja u kojima se ljudi osećaju sposobnim da progovore i potraže pomoć.
Promena narativa takođe znači pokretanje sistemskih promena. Akcenat je na tome da prevencija samoubistava i mentalno zdravlje budu prioritet u javnoj politici, pozivajući vlade i institucije da preduzmu akciju. To uključuje razvoj i sprovođenje strategija zasnovanih na dokazima, poboljšanje pristupa kvalitetnoj nezi i osiguravanje da oni u nevolji dobiju podršku koja im je potrebna.
Rizik od pojave suicidnog ponašanja može se značajno umanjiti ako se brinemo jedni o drugima. Ako neko u našem okruženju razmišlja o samoubistvu, ovo mogu biti znaci upozorenja: povlačenje u sebe i izbegavanje komunikacije sa drugima, iznošenje planova o izvršenju samoubistva, završavanje poslova i obaveza, „svođenje računa“, stalna briga za sadašnjost i nepostojanje perspektive, izražavanje osećanja izolovanosti, usamljenosti i nerazumevanja, osećaj lične neuspešnosti, beskorisnosti i gubitka samopoštovanja, stalno vraćanje na probleme za koje ne postoje rešenja ili su van kontrole, gubitak osnovne životne filozofije, vere ili sistema vrednosti, promena životnih navika i dnevne rutine, iznošenje teza o besmislu života, česta uplakanost, potištenost i nagle promene raspoloženja, sklonost rizičnom ponašanju, nezainteresovanost za ličnu higijenu i fizički izgled, gubitak interesa za stvari koje su ranije predstavljale zadovoljstvo.
Osobi koja razmišlja o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku. Treba biti pažljiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. To podrazumeva puno topline, strpljenja i ohrabrenja, jer je otpočinjanje razgovora na tu temu ponekad neprijatno i teško. Osobu koja kaže da razmišlja o samoubistvu treba shvatiti ozbiljno. Ne pokušavajte da je „razveselite“ niti da je utešite tako što ćete omalovažiti problem („ma proći će ti to“, „nije to tako strašno“). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.
Kome se obratiti?
U momentima krize, osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Veoma je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada osećaj beznađa postane nepodnošljiv. To mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i volonterske i profesionalne službe koje se time bave:
• Hitna medicinska pomoć (u slučaju pokušaja izvršenja samoubistva);
• Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309, 00–24 časa);
• Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (petkom i subotom od 14 do 4 časa, ostalim danima od 14 do 23 časa), putem e-mejla: vanja@centarsrce.org.rs ili čet-a na: centarsrce.org;
• Izabrani lekar i psihijatar u domu zdravlja i višim nivoima zdravstvene zaštite (ne čekati da se izgubi snaga za obraćanje za pomoć);
• Psiholozi u domu zdravlja, klinikama i drugim ustanovama.
Zavod za javno zdravlje Šabac
Aktuelno
Najnoviji broj
4. septembar 2025.
