Godišnjica rođenja Laze Lazarevića i Janka Veselinovića

Dve značajne ličnosti u istoriji šabačkog kraja rođene su na današnji dan, 13. maja, a razlika je jedanaest godina. Laza Lazarević, poznati srpski pisac i lekar, rođen je 1851. godine, a Janko Veselinović, književnik, 1862. godine. Spaja ih pisana reč, kratak život i isti, nepobedivi, najteži, neprijatelj.

Laza Lazarević je rođen u porodici trgovca Kuzmana Lazarevića. Otac je rano preminuo, te je briga o njmu i još tri sestre došla na potpuni teret majke Jelke. Lazarević je u Šapcu završio osnovnu i četiri razreda srednje škole, a potom odlazi u Beograd.

Laza Lazarević s majkom (foto: https://www.rts.rs/lat/magazin/kultura/nesto-drugo/5650633/laza-lazarevic-zanimljivosti-zivot-rad.html)

Njegov otac je bio veliki ljubitelj književnsti, bio je pretplatnik na mnoge knjige, te se i kod Lazara razvila naklonost ka pisanoj reči.

Najpre je upisao Pravni fakultet, a potom dobija stipendiju za studije medicine u Parizu. Zbog Francusko-pruskog rata stipendija mu je oduzeta, kao i zbog događaja u Pariskoj komuni. Vraća se u Srbiju, dobija stipendiju za studije medicine u Berlinu. Studije prekida na kratko, da bi se pridružio srpskoj vojsci u Srpsko-turskom ratu.

Služio je kao lekarski pomoćnik. Za službu je odlikovan Srebrnom medaljom. Posle rata se vraća u Berlin i završava studije.

Kao školovan lekar ponovo se vraća u Srbiju. Postao je prvi lekar Državne bolnice u Beogradu i Beogradskog okruga. S POleksijom je imao četvoro dece.
Paralelno se bavi pisanjem. Napisao je devet završenih pripovedaka i osam koje su ostale nezavršene. Ubrzo je postao član Srpske akademije nauka i umetnosti, a 1889. i lični lekar Milana Obrenovića.
Nažalost, od 1884. vodi borbu s tuberkulozom od koje je i preminuo 1891. godine. Sahranjen je u Beogradu.

Janko Veselinović

Janko Veselinović je rođen u Crnobarskom salašu, u svešteničkoj porodici. Završio je osnovnu školu u Glogovcu i četiri razreda Gimnazije u Šapcu. Upisao je Bogosloviju, ali je nije završio, kao ni Učiteljski fakultet. Stečeno znanje je bilo dovoljno da bude postavljen za učitelja u selu Svileuva.
Kratko je boravio u Beču, ali se vratio. Na početku nisu želei da objave njegove priče, ali ga je od odustajanja odvratio unuk Hajduk Stanka Jova Aleksić. Kasnije je roman „Hajduk Stanko“ postao Jankovo najpoznatije delo.

J. Veselinović (foto: Autor: Milan Jovanović (fotograf) - PTT glasnik, Javno vlasništvo, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1327206)

Bio je korektor u državnoj štampariji, pomoćnik glavnog urednika Srpskih novina, a u jednom periodu i predsednik Opštine Koceljeva. Stekao je mnoga poznanstva s književnicima širom Srbije i susedstva.

Preminuo je od tuberkuloze 1905. godine. Sahranjen je u Glogovcu. Na sahranu su, čak iz Mostara došli Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović.

Tokom života napisao je više od trideset dužih proznih dela i mnogo pripovedaka.