Годишњица рођења Лазе Лазаревића и Јанка Веселиновића

Две значајне личности у историји шабачког краја рођене су на данашњи дан, 13. маја, а разлика је једанаест година. Лаза Лазаревић, познати српски писац и лекар, рођен је 1851. године, а Јанко Веселиновић, књижевник, 1862. године. Спаја их писана реч, кратак живот и исти, непобедиви, најтежи, непријатељ.

Лаза Лазаревић је рођен у породици трговца Кузмана Лазаревића. Отац је рано преминуо, те је брига о њму и још три сестре дошла на потпуни терет мајке Јелке. Лазаревић је у Шапцу завршио основну и четири разреда средње школе, а потом одлази у Београд.

Његов отац је био велики љубитељ књижевнсти, био је претплатник на многе књиге, те се и код Лазара развила наклоност ка писаној речи.

Најпре је уписао Правни факултет, а потом добија стипендију за студије медицине у Паризу. Због Француско-пруског рата стипендија му је одузета, као и због догађаја у Париској комуни. Враћа се у Србију, добија стипендију за студије медицине у Берлину. Студије прекида на кратко, да би се придружио српској војсци у Српско-турском рату.

Служио је као лекарски помоћник. За службу је одликован Сребрном медаљом. После рата се враћа у Берлин и завршава студије.

Као школован лекар поново се враћа у Србију. Постао је први лекар Државне болнице у Београду и Београдског округа. С ПОлексијом је имао четворо деце.
Паралелно се бави писањем. Написао је девет завршених приповедака и осам које су остале незавршене. Убрзо је постао члан Српске академије наука и уметности, а 1889. и лични лекар Милана Обреновића.
Нажалост, од 1884. води борбу с туберкулозом од које је и преминуо 1891. године. Сахрањен је у Београду.

Јанко Веселиновић

Јанко Веселиновић је рођен у Црнобарском салашу, у свештеничкој породици. Завршио је основну школу у Глоговцу и четири разреда Гимназије у Шапцу. Уписао је Богословију, али је није завршио, као ни Учитељски факултет. Стечено знање је било довољно да буде постављен за учитеља у селу Свилеува.
Кратко је боравио у Бечу, али се вратио. На почетку нису желеи да објаве његове приче, али га је од одустајања одвратио унук Хајдук Станка Јова Алексић. Касније је роман „Хајдук Станко“ постао Јанково најпознатије дело.

Био је коректор у државној штампарији, помоћник главног уредника Српских новина, а у једном периоду и председник Општине Коцељева. Стекао је многа познанства с књижевницима широм Србије и суседства.

Преминуо је од туберкулозе 1905. године. Сахрањен је у Глоговцу. На сахрану су, чак из Мостара дошли Алекса Шантић и Светозар Ћоровић.

Током живота написао је више од тридесет дужих прозних дела и много приповедака.

Глас Подриња