Ljudi iza sirena Hitne pomoći: Neke slike se nikada ne zaborave

Verovatno da niko ne ostane ravnodušan kada čuje zvuk sirene hitne pomoći. Međutim, većina građana nakon nekoliko sekundi i zaboravi taj zvuk. Sa druge strane, za lekare i tehničare koji izlaze na teren, taj trenutak ne završava se odlaskom sa mesta nesreće. Posebno je nakon teških saobraćajnih nesreća u kojima stradaju mladi ljudi, a slike ostaju urezane dugo, često zauvek.

Poslednjih meseci Srbiju, ali i Šabac, potreslo je više saobraćajnih nesreća sa tragičnim ishodima, u kojima su ugašeni životi mladih ljudi. Za porodice i prijatelje oni nisu statistika niti naslovi u novinama. Retko ko razmišlja o tome kako je zdravstvenim radnicima koji prvi dolaze na lice mesta i pokušavaju da spasu ono što se spasti može.

Foto: "Glas Podrinja"

-Saobraćajne nesreće predstavljaju jedan od najvećih javnozdravstvenih problema današnjice, ne samo zbog broja povređenih i stradalih, već i zbog posledica koje ostavljaju na porodice, zdravstveni sistem i društvo u celini. Za ekipe hitne medicinske pomoći, svaki izlazak na teren predstavlja borbu sa vremenom, neizvesnošću i često veoma teškim povredama. Lekari i tehničari službe hitne pomoći među prvima dolaze na mesto nesreće. Tada je najvažnije brzo proceniti stanje povređenih, prepoznati ono što neposredno ugrožava život i započeti hitno zbrinjavanje već na licu mesta. U tim situacijama presudni mogu biti minuti. Često govorimo o takozvanom „zlatnom satu“ u traumatologiji, vremenu u kojem pravovremena reakcija može napraviti ogromnu razliku u ishodu lečenja i preživljavanja pacijenta, navodi dr Dragana Ristanović iz Službe hitne medicinske pomoći Zdravstvenog centra Šabac.

Posao ekipe Hitne pomoći na mestu nesreće ne podrazumeva samo medicinsko znanje i brzinu reakcije. Potrebno je ostati priseban i doneti prave odluke za nekoliko sekundi.

-Ljudi često vide samo sirenu, vozilo hitne pomoći i nekoliko minuta intervencije na licu mesta. Ono što ne vide jesu situacije koje ostaju zdravstvenim radnicima dugo nakon završene smene. Postoje scene koje čovek ne zaboravlja. Saobraćajne nesreće u kojima stradaju čitave porodice, roditelji, deca, mladi ljudi. Nekada ekipe hitne pomoći dolaze na mesto gde više ne mogu da promene ishod, ali i tada ostaje obaveza da se pomogne preživelima, da se sačuva prisebnost i nastavi rad, kaže dr Jasmin Osmanović, pomoćnik direktora sa sektor primarne zdravstvene zaštite.

Važnu ulogu imaju i građani koji se zateknu na mestu nesreće. Način na koji reaguju može pomoći ekipama, ali i dodatno otežati njihov posao.
-Važno je istaći i ulogu građana. Kada naiđu na saobraćajnu nesreću, najvažnije je da ostanu smireni, pozovu hitne službe i ne ometaju njihov rad. Nažalost, sve češće smo svedoci okupljanja velikog broja ljudi i snimanja mobilnim telefonima, što dodatno otežava rad ekipama i narušava dostojanstvo povređenih, kaže dr Ristanović.

Posebno teške intervencije su one u kojima stradaju mladi ljudi i deca. Tada je gotovo nemoguće napraviti profesionalnu distancu i isključiti emocije.

-Posebno su teški trenuci kada su u pitanju deca. U takvim situacijama zdravstveni radnik ne može da bude potpuno ravnodušan čovek, niti bi trebalo da bude. Iza uniforme i procedure postoji ljudska reakcija koju nije moguće isključiti. Ljudi često misle da se vremenom naviknete na teške scene. Istina je da naučite da funkcionišete u njima, ali se čovek zapravo nikada potpuno ne navikne, naročito kada su u pitanju deca i mladi ljudi. Mi moramo da ostanemo pribrani jer neko od nas očekuje pomoć baš u tim trenucima. Ali to ne znači da nas te situacije ne pogađaju. Sa druge strane, posao zahteva da i u najtežim okolnostima ostanete smireni i funkcionalni. Građani ponekad zdravstvene radnike doživljavaju kao hladne jer u tim trenucima nema mnogo emocija u govoru i ponašanju. Međutim, to nije nedostatak emocija, već način da se posao obavi najbolje moguće i da se pomogne onima kojima pomoć još može da spasi život. Ne možemo sebi dozvoliti da se raspadnemo na licu mesta, ali to ne znači da ništa ne osećamo, ističe dr Osmanović.

Na mestu nesreće ekipe Hitne pomoći često rade zajedno sa policijom i vatrogascima-spasiocima. Nekada svaki minut može biti presudan, kao i dobra koordinacija svih službi, ali i međusobna saradnja lekara i tehničara, kako bi se razumeli bez mnogo reči.

-Na mestu nesreće nama je najvažnije da što brže procenimo šta neposredno ugrožava život i da zajedno sa policijom i vatrogasno-spasilačkim jedinicama omogućimo što brže zbrinjavanje i transport povređenih. U tim trenucima svaka dobra saradnja i svaki minut mogu biti važni, kaže dr Ristanović.

Foto: "Glas Podrinja"

Lekari upozoravaju da su posledice saobraćajnih nesreća često mnogo teže nego što vozači misle, čak i kada brzina nije velika. Podsećaju da propise treba poštovati ne zbog kazni, nego zbog sopstvenog života.

-Najčešće povrede u saobraćajnim nesrećama su povrede glave, grudnog koša, kičme, prelomi ekstremiteta i unutrašnja krvarenja. Posebno zabrinjava činjenica da i pri relativno manjim brzinama posledice mogu biti veoma ozbiljne ukoliko se ne koriste sigurnosni pojas ili zaštitna oprema. Sigurnosni pojas i kaciga ne mogu sprečiti nesreću, ali veoma često mogu sprečiti najteže posledice i sačuvati život. Kao čest uzrok nesreća izdvajaju se neprilagođena brzina, umor, upotreba mobilnog telefona tokom vožnje, kao i precenjivanje sopstvenih sposobnosti. Dovoljna je sekunda nepažnje da se promeni više života, ne samo život vozača, već i putnika, pešaka i čitavih porodica. Najbolja trauma je ona koja se nije dogodila. Zato prevencija ostaje najvažnija - odgovorna vožnja, poštovanje propisa, vezivanje pojasa, korišćenje zaštitne opreme, izbegavanje telefona tokom vožnje i svest da nijedna žurba nije vredna ljudskog života. Jer iza svake saobraćajne nesreće ne stoji samo statistika, već nečiji život, porodica i posledice koje ostaju godinama, zaključuje dr Ristanović.

Neke situacije ostaju zauvek urezane u sećanje. Nisu to samo mesta i učesnici saobraćajnih nezgoda, nego i članovi njihovih porodica.
-Mnoge situacije ostaju zauvek u sećanju, ne zbog same intervencije, već zbog ljudi koje sretnete u tim trenucima, njihovih pitanja, pogleda i nade koju imaju dok čekaju pomoć.
Za zdravstvene radnike svaki težak udes predstavlja profesionalni, ali i ljudski izazov. Iza svake intervencije ostaju slike koje nije lako zaboraviti, naročito kada su u pitanju mladi ljudi ili čitave porodice. Ipak, bez obzira na težinu situacije, ekipe hitne pomoći moraju ostati pribrane, organizovane i usmerene na spasavanje života, kaže dr Osmanović.

Posebno ugroženom grupom smatraju se motociklisti, biciklisti i mladi vozači, kod kojih veliku ulogu igraju neiskustvo, ali i želja za dokazivanjem. Povrede kod motociklista i biciklista često su veoma teške ili fatalne.

-Posebno su ugroženi motociklisti, biciklisti i mladi vozači. Kod motociklista i biciklista zaštitna oprema često pravi ogromnu razliku u težini povreda, dok kod mladih vozača neretko presudnu ulogu imaju neiskustvo i želja za dokazivanjem. Takođe, noćna vožnja, umor, loši vremenski uslovi i praznični periodi dodatno povećavaju rizik od saobraćajnih nesreća, navodi dr Ristanović.