Данашњи дан кроз историју

1943. На другом заседању Антифашистичког већа народног ослободјења Југославије у Јајцу, то Веће је конституисано као врховно законодавно и извршно представничко тело и установљен је Национални комитет ослободјења Југославије. Донета је одлука о федеративном уредјењу државе, а краљевској влади у избеглиштву забрањен је повратак у земљу.

1314. Умро је француски краљ Филип ИВ Лепи (Пхилиппе ле Бел) који је 1306. протерао Јевреје из Француске и конфисковао њихову имовину. Током сукоба са папом Бонифацијем ВИИИ сазвао је 1302. Скупштину трију сталежа свештенства, племства и градјанства, први пут у историји Француске, а након папине смрти споразумео се с новим папом Клементом В, Французем, да се папско седиште премести у Авињон.
1516. Умро је италијански сликар Дјовани Белини (Гиованни Беллини), један од твораца венецијанске школе. Био је учитељ Дјордјонеа (Гиоргионе) и Тицијана (Тизиано).

1543. У Лондону је од куге умро немачки сликар Ханс Холбајн Младји (Холбеин дер Јуенгере), дворски сликар краља Хенрија ВИИИ, мајстор цртежа и аутор чувених портрета "Еразмо Ротердамски", "Мадона градоначелника Мајера", "Хенри ВИИИ".

1780. Умрла је аустријска царица, чешка и мадјарска краљица Марија Терезија (Мариа Тхересиа). Током владавине од 1740. спроводила је реформе у духу просвећеног апсолутизма, али и централизацију и германизацију. Да би осигурала оспоравани престо, водила је рат за аустријско наследје од 1740. до 1748. у којем јој је 1745. пруски краљ Фридрих ИИ (Фриедрицх) преотео Шлезију.

1854. Умро је српски дипломата и војвода прота Матеја Ненадовић, председник Правитељствујушчег совјета прве српске владе. Са стрицем Јаковом покренуо је Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији и учествовао у борбама, а преговарајући с Турцима и Русијом успоставио је прве дипломатске контакте устаника са страним државама. Нјегови "Мемоари", поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена.

1864. У Сент Крику у америчкој држави Колорадо јединица пуковника Джона Чивингтона (Јохн Цхивингтон) масакрирала је најмање 400 Чејена и Арапахоса, који су се предали уз претходно добијену дозволу да се улогорују.

1890. Отворено је заседање првог јапанског парламента. Парламент је имао два дома горњи са 480 и доњи са 252 члана.

1918. На Великој народној скупштини у Подгорици свргнут је краљ Никола И Петровић и проглашено уједињење Црне Горе са Србијом. Актом о уједињењу црногорска држава је престала да постоји.

1924. Умро је Дјакомо Пучини (Гиацомо), најзначајнији италијански оперски композитор после Вердија. Опером "Боеми" дао је прототип италијанске опере лирско-сентименталног, градјанског карактера с краја XИX века ("Тоска", "Мадам Батерфлај", "Турандот", "Манон Леско").

1941. На брду Кадињача код Ужица у Другом светском рату изгинуо је Раднички батаљон штитећи главнину партизанских снага. Немачке јединице су, уз подршку авијације, прешле Кадињачу тек после погибије 180 партизана с командантом Душаном Јерковићем. Био је то крај Ужичке Републике, основане крајем септембра 1941, прве слободне територије у окупираној Европи.

1945. Уставотворна скупштина у Београду укинула је монархију, лишавајући династију Карадјордјевића свих права у земљи и прогласила Федеративну Народну Републику Југославију.

1947. Генерална скупштина УН изгласала је поделу Палестине на јеврејски и арапски део, с Јерусалимом под контролом светске организације, што је 1948. омогућило стварање државе Израел.

1987. Изнад Бурме се срушио јужнокорејски авион са 115 путника и чланова посаде. У Бахреину је потом ухапшена једна жена која је признала да је севернокорејски агент и да је експлозив у авион поставила по налогу њене владе с циљем да омете одржавање Олимпијских игара у Сеулу 1988.

1991. Комисија за арбитражу Мировне конференције о Југославији (Бадентерова комисија) објавила је резултате медјународне арбитраже према којима се СФР Југославија "налази у процесу нестајања" и да су све републике бивше федерације њени сукцесори.

1996. Медјународни суд за ратне злочине у Хагу осудио је на 10 година затвора босанског Хрвата Дражена Ердемовића, који је признао да је, као припадник Војске Републике Српске, учествовао у масовној ликвидацији босанских Муслимана у Сребреници у јулу 1995. То је била прва пресуда за ратни злочин једног медјународног суда после Нирнбершког и Токијског процеса.

1998. У Београду је умро Живојин Павловић, један од најзначајнијих српских филмских редитеља и књижевника "нове српске прозе". Нјегов филм "Дезертер" (1992), прво је филмско дело које говори о трагедији рата на простору бивше СФР Југославије.

1999. Ривалске партије у Северној Ирској формирале су протестантско-католичку владу, приморавши тако огорчене непријатеље да први пут у историји поделе власт.

2001. Умро је британски рок певач и композитор Джорџ Харисон (Георге Харрисон), бивши члан "Битлса", рок групе која је обележила шездесете године 20. века.

2003. Водји чеченских побуњеника Ахмеду Закајеву, који је у Русији оптужен за убиства и киднаповања, одобрен је статус политичког азиланта у Великој Британији.

2008.Умро је дански архитекта Јорн Утзон, познат као творац Сиднејске опере, која је 2007. уврштена у светску баштину УНЕСЦО-а. Пројектовао је и зграду Народне скупштине у Кувајту и више познатих градјевина у Данској. Престижну Прицкер награду за архитектуру добио је 2003. године.

2010. Умро је комичар Лесли Нилсен (Леслие Ниелсен) звезда филмског серијала "Голи пиштољ" и "Има ли пилота у авиону".

2010. Умрла је руска песникиња Бела Ахмадулина, икона културног живота совјетске ере.

2013. На самиту у Вилњусу Европска унија је парафирала споразуме о придруживању са Грузијом и Молдавијом.

2017. Хашки трибунал је правоснажно потврдио вишегодишње затворске казне званичницима босанских Хрвата, предводјених Јадранком Прлићем, за ратне злочине над Муслиманима у БиХ, 1993-94. Трећеоптужени Слободан Праљак умро је у болници у Хагу пошто је у судници попио отров након што му је апелационо веће Хашког трибунала потврдило казну од 20 година з