Инфо

21. јануар 2021.21. јан 2021.
Фото: Pixabay

Фото: Pixabay

РСЕ: Спора вакцинација у ЕУ најављује суморну годину

Док челници Европске уније позивају чланице на јединствену стратегију и убрзано вакцинисање, висока стопа заразе, спора имунизација, али и проблем земаља Западног Балкана које се муче с набавком доза, полако убијају наде да ће мере забране уведене широм Европе ускоро бити укинуте, преноси данас Радио слободна Европа (РСЕ) оцену светских медија.


Стопа инфекција и смртних случајева су и даље високе у већем делу Европе, док се кампања вакцинисања одвија толико споро да је мало вероватно да ће се имунитет већине постићи до јесени, што је за стотине милиона Европљана назнака суморне 2021, указује Волстрит џурнал.

Како од ЦОВИД-19 у ЕУ свакодневно умире измедју 3.000 и 4.000 људи и док расте страх од заразнијег соја корона вируса, владе земаља чланица су протеклих недеља продужавале и пооштравале мере забране попут увођења полицијског сата, учења на даљину или затварања ресторана.

Европске власти су крајем 2020. обећале да ће масовно вакцинисање ускоро окончати пандемију. Али, додаје Волстрит џурнал, земље још нису покренуле велике кампање имунизације.

До сада је вакцинисан само део европског становништва - многи од њих здравствени радници. Критичари сматрају да је извршна власт ЕУ, којој су земље чланице повериле задатак куповине вакцина лоше обавила посао.

Европска унија, с око 450 милиона становника, наручила је 300 милиона доза вакцина које су развили Бионтек и Фајзер. Та количина, за коју се очекује да ће бити испоручена негде на јесен, довољна је за 150 милиона људи, јер су за вакцинисање потребне две дозе. Унија сада преговара о наруџби још 300 милиона доза, које би могле бити доступне крајем године.

Европска унија позвала је чланице да убрзају вакцинисање против ЦОВИД-19 како би осигурале да се најмање 80 одсто најугроженијих људи на вирус - медицинских радника и старијих од 80 година - вакцинише до марта, пише Асошиејтед прес.

У необавезујућим препорукама објављеним у уторак, Европска комисија такође је позвала 27 чланица ЕУ да убрзају увођење вакцинисања тако да се 70 одсто одрасле популације у целој унији вакцинише до краја лета.

ЕУ је, напомиње АП, закључила шест уговора о вакцинама за више од две милијарде доза, с Модерном, Астразенеком, Санофи-ГСК, Јансен фармацеутиком, Фајзер-Бионтеком и Кјуреваком.

Али су само вакцине Фајзер-Бионтеком и Модерна досад одобрене за употребу у Унији, што је довољно за вакцинисање 380 милиона људи, односно више од 80 одсто укупне популације.

Након што је већи део јануара прошао у постепеном увођењу вакцинисања, Европска комисија је ове седмице повећала улоге позивајући чланице да се уједине и ускладе своје стратегије вакцинације, указује Политико, додајући да је Комисија предложила строге медицинске потврде о вакцинацији чиме би могла "отворити врата" за могућност путовања унутар Уније.

Али, наглашава Политико, иако је препорука Комисије да се у свим земљама вакцинише 80 одсто здравствених радника и старијих особа, Брисел нема овлашћење да каже државама шта конкретно треба да учине.

Стратегија вакцинације, која је Комисији омогућила да осигура вакцине у име земаља ЕУ, била је тест без преседана. Али све чешће критике о нагодбама за вакцине и извештаји о земљама које саме склапају уговоре прете да је поткопају.

Следећи велики тренутак у борби ЕУ за здравствену координацију је самит на којем ће челници Уније расправљати хоће ли применити потврде о вакцинисању на нивоу целе ЕУ како би грађанима омогућили да поново путују. Идеју су, додаје Политико, предложиле и подржале земље зависне од туризма попут Грчке и Португала, али се Француска томе одлучно противила.

Упркос критикама због спорог увођења вакцинације у бројним државама чланицама ЕУ, кампања вакцинације унутар Уније, као и у Швицарској и Великој Британији, увелико су току. Али, земље с нижим приходима у европском суседству заостају, истиче телевизијски канал Јуроњуз.

Брисел се обавезао да ће пружити помоћ, посебно земљама Западног Балкана које покушавају да уђу у ЕУ, а све оне, наглашава Јуроњуз, пријављене су у Ковакс, глобални програм за вакцинацију у свим земљама без обзира на њихову платежну способност.

Ослањање само на Ковакс пружиће, према самој схеми, у најбољем случају осигурање само 20 одсто имунизације становништва земље до краја године.

Државама Западног Балкана већ је обећан зајам од 70 милиона евра за учешће у вакцинацији. То би, наглашава Јуроњуз, деловало као нека врста моста, измедју садашњег тренутка и оног када преко Ковакса почне испорука доза у партнерске земље. Медјутим, ова схема ЕУ још је у фази израде, па детаље о томе како ће земље ван ЕУ доћи до залиха вакцина тек треба видети.

Србија је прва држава Западног Балкана која је почела с вакцинацијом још и пре ЕУ. Више од 20.000 држављана Србије примило је вакцину, а за викенд је земља добила пошиљку од милион доза кинеског Синофарма.

Косово је осигурало 500.000 доза од Фајзера и прве дозе очекују се у фебруару. Албанија има договор за исти износ, док БиХ и остали очекују прве дозе путем Ковакса у априлу.
Бета

Најновији број

25. фебруар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa