3. јул 2025.3. јул 2025.
Фото: Глас Подриња/Ј.Р.
Изложба у Народном музеју у Шапцу
Археолошки комплекс у Скеланима је културно добро од изузетног значаја на простору Републике Српске и чине га вила урбана, луксузно здање са подним мозаицима међу којима се истиче мозаик са представом Медузе. Вила је подигнута у 3. веку , и била је у употреби током 4. века када је страдала у пожару.
Прва археолошка истраживања у Скеланима обавио је аустро-угарски археолог Карло Пач крајем 18. века.
Прича о овом налазишту пала је у заборав више од једног века јер се мислило да су споменици
девастирани и нестали у поплави реке Дрине. На инцијативу археолога мр Мирка Бабића из Музеја Семберије, 2008. године, извршена су археолошка истраживања на простору некадашње базилике 1, односно на локалитету Баба Анкино двориште. Тада је пронађено и ископано 30 споменика, док су остали већим делом и даље испод куће и помоћне зграде. Исте године археолошка истраживања извршена су на четири локације – Задружни дом, Порта српске православне цркве, Анкина кућа и Бранкова њива. На локалитету Задружни дом су откривени фрагменти касноантичких мозаика.
Јован Ђајић, археолог ЈУ Археолошки музеј „ Римски Муниципиум“ Скелани, Република Српска аутор је изложбе посвећене овом значајном археолошком и историјском локалитету.
Изложбу чини 60 паноа са приказом подних мозаика и 3D реконструкција виле урбане, као и реконструкција мермерне статуе Леде и Лабуда, у дигиталном облику.
Поставка је плод сарадње Народног музеја у Шапцу и ЈУ Археолошки музеј „ Римски Муниципиум“ Скелани у Републици Српској у оквиру манифестације Година археологије 2025. на иницијативу Српског археолошког друштва под покровитељством Министарства културе Репбулике Србије. Циљ је да се заштити и промовише културна баштина и археолошко наслеђе.
Изложба доступна у Народном музеју Шабац до 31. јула и улаз је слободан за све заинтересоване.
Прва археолошка истраживања у Скеланима обавио је аустро-угарски археолог Карло Пач крајем 18. века.
Прича о овом налазишту пала је у заборав више од једног века јер се мислило да су споменици
девастирани и нестали у поплави реке Дрине. На инцијативу археолога мр Мирка Бабића из Музеја Семберије, 2008. године, извршена су археолошка истраживања на простору некадашње базилике 1, односно на локалитету Баба Анкино двориште. Тада је пронађено и ископано 30 споменика, док су остали већим делом и даље испод куће и помоћне зграде. Исте године археолошка истраживања извршена су на четири локације – Задружни дом, Порта српске православне цркве, Анкина кућа и Бранкова њива. На локалитету Задружни дом су откривени фрагменти касноантичких мозаика.
Јован Ђајић, археолог ЈУ Археолошки музеј „ Римски Муниципиум“ Скелани, Република Српска аутор је изложбе посвећене овом значајном археолошком и историјском локалитету.
Изложбу чини 60 паноа са приказом подних мозаика и 3D реконструкција виле урбане, као и реконструкција мермерне статуе Леде и Лабуда, у дигиталном облику.
Поставка је плод сарадње Народног музеја у Шапцу и ЈУ Археолошки музеј „ Римски Муниципиум“ Скелани у Републици Српској у оквиру манифестације Година археологије 2025. на иницијативу Српског археолошког друштва под покровитељством Министарства културе Репбулике Србије. Циљ је да се заштити и промовише културна баштина и археолошко наслеђе.
Изложба доступна у Народном музеју Шабац до 31. јула и улаз је слободан за све заинтересоване.
Актуелно
Најновији број
3. јул 2025.
