Инфо

25. фебруар 2021.25. феб 2021.
/www.discogs.com

/www.discogs.com

Један на један са сећањима - један од оних живота

Готово недељу дана је протекло од те информације. Свако се на неки свој начин опростио од Ђорђа Балашевића, јер је сваког дотакао на неки посебан начин, стално или у понеком тренутку, неки стих, рима или реч коју су представљали део личног. Када неко остане у сећањима, она се тек кристалишу како време протиче и тек када се све врати уобичајеним токовима и када се меморија очисти од вести, прича и када останемо један на један са сећањем.

Тад' још нисам ништа знао и још нисам веровао да на свету туге има...

У тренуцима када смо требали да неко разуме наше ћутање, али тишина није била пријатељ, трагајући за собом били смо у загрљају нота „панонског морнара“. Поједини стихови постали су химне генерација, поклич наде, песме покрета, група које је у неким временима потиснула већина или су нумере Ђорђа Балашевића бивале мелодични описи појединачних судбина.

Било је бољих музичара, квалитетнијих певача, већих имена, распродаванијих концерата, али стихове које је писао за своју душу, нико није као Ђорђе могао пренети, ни сви бољи, ни умешнији, ни популарнији. Уместо поделе, он је обједињавао, можда је и први пут ујединио Југославију, још од појаве „дедака“.... У Загребу, на Илици, између свећа, читамо натпис „бећарац“ и мислимо да ли је онда, у доба дедака могло другчије? Ко ће га знати, ђаво га носи...

Остале су љубавне песме за најтананије емоције, сузе за мати, старог, успаваке за дечаке, дипломе за рођаке, оне су ту за сваког понаособ, за све нас поједине. Нажалост, покличи се нису остварили, дедаци нису играли шах, рата је било, багрење је поломљено, да се живи слободно, баш и не. Многи још нису, нити ће схватити представу, премало људи је разумело дрво, а садили су... Сва та сила неоствареног потписана је жалом и снагом баш поткрепљеном у неоствареном, а жељеном. Тужан је и мали бели зец, а мандарине су просуте, неке су труле, неке су још добре, али су на месту где је то свеједно...

Одлазак Балашевића као да је многима "откинуо" и део живота, оног протеклог, једног од оних живота.

Због свега ово није информација и присећање на живот преминулог уметника, већ више један од дана када, ето, баш нешто нам дође на ум, не музичар, већ стих или рефрен...
Д. Б.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa