22. април 2021.22. апр 2021.
Бета
Пленковић: Злочини у Јасеновцу не смеју да буду заборављени
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas u Jasenovcu da je "Nezavisna Država Hrvatska" (NDH) i jasenovački ustaški koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata jedno od najtragačnijih perioda hrvatske istorije i da zločini ne smeju da budu zaboravljeni.
"Došli smo u Jasenovac da odamo počast žrtvama režima NDH i strašnim zločinima koji su počinjeni u ovom i drugim logorima protiv Jevreja, Srba, Roma, Hrvata, antifašista, demokrata. To je sigurno jedno od najtragičnijih delova hrvatske istorije", rekao je Plenković novinarima pošto je delegacija Vlade Hrvatske položila vence u Spomen području Jasenovac povodom 76. godišnjice proboja zatvorenika iz tog ustaškog logora.
On je naglasio da je važno da današnje generacije osveste te činjenice, da s njima budu upoznate, da to bude deo obrazovnog sistema, ali i da sve generacije nikad ne zaborave zločine koji su se dogadjali u Jasenovcu i drugim logorima u Evropi tokom Drugog svetskog rata, kao i da postoji jasna i zajednička osuda tih zločina.
Premijer je rekao da su predstavnici njegove Vlade i ranijih godini dolazili u Jasenovac i da će nastaviti dolaziti "s pijetetom i svešću da se ne sme dozvoliti da se ovakvi zločini ponove".
Na pitanje o inicijativi o zakonskoj zabrani korišćenje ustaških pozdrava, premijer je rekao da oni ni danas nisu dopušteni i da je po njemu pitanje ujednačavanja sudske prakse i postupanja.
"Svako ko zna deo naše istorije, ko zna šta je Jasenovac i šta ti simboli znače za pripadnike jevrejskog, srpskog, romskog naroda, antifašista, razume da to nisu obeležja koja treba koristiti", istakao je Plenković.
On je dodao da će se nastaviti razgovori u vezi inicijative predsednika Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjena Krausa o zabrani ustaškog poziva "Za dom spremni".
Upitan da prokomentariše Krausovu izjavu da nije uradjeno dovoljno na zakonskom uredjenju zabrane ustaških pozdrava i da je to jedan od razloga što predstavnici Jevreja nisu u njenoj delegaciji u Jasenovcu, Plenković je odgovorio da to nije tačno.
U vladinoj delegaciji bili su potpredsednici Boris Milošević, Tomo Medved i Davor Božinović, kao i ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek i ministar pravosudja Ivan Malenica.
U Jasenovcu danas nema zajedničke državne komemoracije za žrtve tamošnjeg ustaškog logora iz Drugog svetskog rata zbog narušenih odnosa predsednika Zorana Milanovića koji dolazi iz Socijaldemokratske partije i premijera Andreja Plenkovića iz Hrvatske demokratske zajednice, ali i zbog epidemioloških razloga.
Delegacija Vlade položila je venac u devet časova, a sat vremena kasnije i delegacija Sabora Hrvatske koju je predvodio predsednik Sabora Gordan Jandroković.
U 11 časova venac će položiti predsednik Hrvatske Zoran Milanović u čijoj će delegaciji biti bivši predsednici Stjepan Mesić i Ivo Josipović, bivša premijera Jadranka Kosor, predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin i predstavnici Udruženja veterana Domovinskog rata i antifašista.
Zbog izostanka zajedničke državne delegacije, predstavnici naroda žrtava ustaškog logora, Srba, Jevreja i Roma, i antifašista dogovorili su da će položiti vence u 12 časova.
U njihovoj delegaciji biće predsednik Srpskog narodnog veća i Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus, predstavnik Roma Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin.
Zbog korona krize, drugu godinu za redom neće biti ni prigodnog komemorativnog programa.
Prošle godine, u prvoj godini predsedničkog mandata Zorana Milanovića, posle višegodišnjeg prekida, održana je jedinstvena komemoracija na kojoj je učestvovao kompletan državni vrh. Uz njih su bili i predstavnici naroda žrtava i antifašista.
Pre toga su od 2014. predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske bojkotovali državne komemoracije i održavali svoje, zbog, kako su isticali, revitalizacije ustaštva i revidiranju istorije Drugog svetskog rata.
Bojkot je počeo u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je predvodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom, ali je on neko vreme nastavljen i po dolasku politički umerenijeg Andreja Plenkovića na čelo HDZ i Vlade.
Podelama je doprinela i tadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović (HDZ) koja, za razliku od svojih prethodnika na toj poziciji, nije učestvovala na državnim komemoracijama, već je tamo odlazila sama, o čemu bi naknadno obaveštavala javnost.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Medju stradalima bilo je više od 20.000 dece.
"Došli smo u Jasenovac da odamo počast žrtvama režima NDH i strašnim zločinima koji su počinjeni u ovom i drugim logorima protiv Jevreja, Srba, Roma, Hrvata, antifašista, demokrata. To je sigurno jedno od najtragičnijih delova hrvatske istorije", rekao je Plenković novinarima pošto je delegacija Vlade Hrvatske položila vence u Spomen području Jasenovac povodom 76. godišnjice proboja zatvorenika iz tog ustaškog logora.
On je naglasio da je važno da današnje generacije osveste te činjenice, da s njima budu upoznate, da to bude deo obrazovnog sistema, ali i da sve generacije nikad ne zaborave zločine koji su se dogadjali u Jasenovcu i drugim logorima u Evropi tokom Drugog svetskog rata, kao i da postoji jasna i zajednička osuda tih zločina.
Premijer je rekao da su predstavnici njegove Vlade i ranijih godini dolazili u Jasenovac i da će nastaviti dolaziti "s pijetetom i svešću da se ne sme dozvoliti da se ovakvi zločini ponove".
Na pitanje o inicijativi o zakonskoj zabrani korišćenje ustaških pozdrava, premijer je rekao da oni ni danas nisu dopušteni i da je po njemu pitanje ujednačavanja sudske prakse i postupanja.
"Svako ko zna deo naše istorije, ko zna šta je Jasenovac i šta ti simboli znače za pripadnike jevrejskog, srpskog, romskog naroda, antifašista, razume da to nisu obeležja koja treba koristiti", istakao je Plenković.
On je dodao da će se nastaviti razgovori u vezi inicijative predsednika Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjena Krausa o zabrani ustaškog poziva "Za dom spremni".
Upitan da prokomentariše Krausovu izjavu da nije uradjeno dovoljno na zakonskom uredjenju zabrane ustaških pozdrava i da je to jedan od razloga što predstavnici Jevreja nisu u njenoj delegaciji u Jasenovcu, Plenković je odgovorio da to nije tačno.
U vladinoj delegaciji bili su potpredsednici Boris Milošević, Tomo Medved i Davor Božinović, kao i ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, ministarka kulture Nina Obuljen Koržinek i ministar pravosudja Ivan Malenica.
U Jasenovcu danas nema zajedničke državne komemoracije za žrtve tamošnjeg ustaškog logora iz Drugog svetskog rata zbog narušenih odnosa predsednika Zorana Milanovića koji dolazi iz Socijaldemokratske partije i premijera Andreja Plenkovića iz Hrvatske demokratske zajednice, ali i zbog epidemioloških razloga.
Delegacija Vlade položila je venac u devet časova, a sat vremena kasnije i delegacija Sabora Hrvatske koju je predvodio predsednik Sabora Gordan Jandroković.
U 11 časova venac će položiti predsednik Hrvatske Zoran Milanović u čijoj će delegaciji biti bivši predsednici Stjepan Mesić i Ivo Josipović, bivša premijera Jadranka Kosor, predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin i predstavnici Udruženja veterana Domovinskog rata i antifašista.
Zbog izostanka zajedničke državne delegacije, predstavnici naroda žrtava ustaškog logora, Srba, Jevreja i Roma, i antifašista dogovorili su da će položiti vence u 12 časova.
U njihovoj delegaciji biće predsednik Srpskog narodnog veća i Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus, predstavnik Roma Veljko Kajtazi i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin.
Zbog korona krize, drugu godinu za redom neće biti ni prigodnog komemorativnog programa.
Prošle godine, u prvoj godini predsedničkog mandata Zorana Milanovića, posle višegodišnjeg prekida, održana je jedinstvena komemoracija na kojoj je učestvovao kompletan državni vrh. Uz njih su bili i predstavnici naroda žrtava i antifašista.
Pre toga su od 2014. predstavnici Srpskog narodnog veća, Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske bojkotovali državne komemoracije i održavali svoje, zbog, kako su isticali, revitalizacije ustaštva i revidiranju istorije Drugog svetskog rata.
Bojkot je počeo u vreme desničarske Vlade premijera Tihomira Oreškovića, koju je predvodila Hrvatska demokratske zajednica (HDZ) na čelu s Tomislavom Karamarkom, ali je on neko vreme nastavljen i po dolasku politički umerenijeg Andreja Plenkovića na čelo HDZ i Vlade.
Podelama je doprinela i tadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović (HDZ) koja, za razliku od svojih prethodnika na toj poziciji, nije učestvovala na državnim komemoracijama, već je tamo odlazila sama, o čemu bi naknadno obaveštavala javnost.
Komemoracija u Jasenovcu posvećena je obeležavanju 22. aprila 1945. i proboju 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.
Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.
U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.
Do sada su poznata imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Medju stradalima bilo je više od 20.000 dece.
Бета
Актуелно
Најновији број
30. април 2026.
