29. април 2026.29. апр 2026.
Аутор: Andra Gavrilović (editor) - Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 . Год. 1. Digital National Library of Serbia (1901). Archived from the original on 2015-03-19. Retrieved on 2015-04-10., Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=18473682
Годишњица смрти Поп Луке Лазаревића
Пре тачно 174 године, у Шапцу је преминуо Лука Лазаревић, познатији као Поп Луак Лазаревић, учесник Првог српскогх устанка, једна од најважнјих личности ове борбе и први командант Шабачке тврђаве након ослобођења града у Устанку, практично први градоначелник Шапца. Преминуо је 29. априла 1852. године и сахрањен је у порти Саборног храма Светог Петра и Павла.
Лука Лазаревић је рођен у Свилеуви, 1774. године. Школовао се у Срему, а потом се оженио Маријом, ћерком имућног трговца. Када је она изненада преминула, посветио се деци и свештеничкој служби у Коцељеви и Љутицама.
Године 1800. јањичари убијају Ранка Лазаревића, његовог брата од стрица и већ онда је схватио да ће ускоро уследити борба. Четири године касније, када је устанак подигнут, оформио је прву чету, а он је изабран за војводу. Напустио је свештеничку службу и посветио се војевању. Наносио је тешке губитке у сваком сусрету са Османлијама, 1804. и 1805. године, да би се посебно истакао у Боју на Мишару, 1806. године. Предводио је коњицу која је била кључна за победу у том боју. Лука Лазаревић се суочио са Кулин Капетаном тога дана.
Био је рањен на Мишару, али се опоравио и наставио битке. Карађорђе, Вожд Устанка, сматрао га је својом десном руком. Када су ослободили устаници Тврђаву у Шапцу, 1807. године, постављен је за команданта Тврђаве. На том месту је био до 1813. године. Године 1811. постављен је за команданта сектора од Саве до Лознице.
После пропасти Првог српског устанка, Лука Лазаревић је избегао, на јпре у Срем, ондашњу Аустрију, где је боравио у више манастира, потом одлази у Штајерску област, а затим стиже до простора данашње Украјине и Русије. Тамо живи скромно, бавећи се трговином и узимањем спахилука у закуп.
На позив Милоша Обреновића, 1833. године се враћа у Србији и у Шабац. Шапчани су та њега приредили свечани дочек. Добио је на поклон ата, а доселио се у кућу, у главној улици, коју је добио на поклон. Био је противник Милоша Обреновића и династије. За време буне Томе Вучића Перишића, био је ухапшен по наредби Кнеза Михаила Обреновића. По смени династија, изабран је у државни савет.
Пензију је добио 1847. године, а пре тога је био у тешкој материјалној ситуацији. Преминуо је 1852. у Шапцу, где је и сахрањен. Улица која носи име по њему, у Шапцу, спаја Винаверов трг и улицу Краља Милутина.
Лука Лазаревић је рођен у Свилеуви, 1774. године. Школовао се у Срему, а потом се оженио Маријом, ћерком имућног трговца. Када је она изненада преминула, посветио се деци и свештеничкој служби у Коцељеви и Љутицама.
Године 1800. јањичари убијају Ранка Лазаревића, његовог брата од стрица и већ онда је схватио да ће ускоро уследити борба. Четири године касније, када је устанак подигнут, оформио је прву чету, а он је изабран за војводу. Напустио је свештеничку службу и посветио се војевању. Наносио је тешке губитке у сваком сусрету са Османлијама, 1804. и 1805. године, да би се посебно истакао у Боју на Мишару, 1806. године. Предводио је коњицу која је била кључна за победу у том боју. Лука Лазаревић се суочио са Кулин Капетаном тога дана.
Био је рањен на Мишару, али се опоравио и наставио битке. Карађорђе, Вожд Устанка, сматрао га је својом десном руком. Када су ослободили устаници Тврђаву у Шапцу, 1807. године, постављен је за команданта Тврђаве. На том месту је био до 1813. године. Године 1811. постављен је за команданта сектора од Саве до Лознице.
После пропасти Првог српског устанка, Лука Лазаревић је избегао, на јпре у Срем, ондашњу Аустрију, где је боравио у више манастира, потом одлази у Штајерску област, а затим стиже до простора данашње Украјине и Русије. Тамо живи скромно, бавећи се трговином и узимањем спахилука у закуп.
На позив Милоша Обреновића, 1833. године се враћа у Србији и у Шабац. Шапчани су та њега приредили свечани дочек. Добио је на поклон ата, а доселио се у кућу, у главној улици, коју је добио на поклон. Био је противник Милоша Обреновића и династије. За време буне Томе Вучића Перишића, био је ухапшен по наредби Кнеза Михаила Обреновића. По смени династија, изабран је у државни савет.
Пензију је добио 1847. године, а пре тога је био у тешкој материјалној ситуацији. Преминуо је 1852. у Шапцу, где је и сахрањен. Улица која носи име по њему, у Шапцу, спаја Винаверов трг и улицу Краља Милутина.
Д. Б.
Актуелно
Најновији број
30. април 2026.
