УНС: Економска несигурност претње и притисици препрека раду новинара

Економска несигурност је главна препрека раду новинара, а следе претње и притисци, показали су резултати анкете Удружења новинара Србије (УНС) спроведене међу новинарима и медијским радницима.

УНС је у саопштењу навео да се 91 одсто испитаника изјаснило да су у центру њихових професионалних проблема финансије. На питање шта највише утиче на њихов рад, испитаници су могли да дају неколико одговора, па су поред економске несигурности, истакнути претње и притисци, у 39 одсто случајева, односно нерегулисане радне обавезе, код њих 35 одсто.

Трећина испитаника, односно 34,3 одсто навела је да су новинарке и новинари у Србији цензурисани у великој мери, а још 30 одсто њих да су колеге повремено цензурисане. УНС је навео да се тек нешто мање од петине испитаника, односно 23,5 одсто изјаснило да није приметило цензуру.

Лична искуства испитаника

Изјашњавајући се о личним искуствима са цензуром, трећина испитаника је тврдила да никада није била изложена цензури, а 38,6 одсто тврди да се са цензуром сусреће повремено. Готово петина, односно 19,8 одсто новинарки и новинара лично је, према сопственом признању, константно цензурисано, наводи се у истраживању.

"Некој другој врсти притиска у вези са обављањем новинарског посла изложено је 57 одсто испитаника, док њих 43 одсто тврди да није било изложено притисцима, а исти однос одговора добијен је и на питање да ли су новинари лично претрпели претњу, вербални или физички напад", навео је УНС.

Од оних који су доживели неку врсту притиска, "само нешто више од четвртине, односно 26,8 одсто пријавило је притисак или напад".

Безбедност у обављању посла

На питање да ли се осећају безбедно радећи свој посао 44,6 одсто испитаника је одговорило потврдно, 17,8 одсто одрично, док се 37,6 делимично осећа безбедно. Новинарским удружењима или синдикатима се због напада и притисака за помоћ обраћала само петина испитаника, односно 19,6 одсто,

Њих 21,6 одсто сматра да новинарска удружења и синдикати не могу да пруже адекватну помоћ, док супротно мисли 12,7 одсто, а остатак, односно две трећине испитаника, мисли да у случају напада и притисака новинарска удружења и синдикати могу само делимично да помогну.

На питање да ли су задовољни активностима УНС у области заштите новинара 36,7 одсто испитаника одговорило је позитивно, а 45 одсто њих да је делимично задовољно активностима УНС. Највећи притисак на медије потиче од центара политичке моћи и то је потврдило две трећине испитаника, који су навели да притисци потичу и од политичких странака (45 одсто) и од државе (43 одсто)

УНС је навео да скоро четвртина (24 одсто) испитаника тврди да притисак потиче од власника медија и менаџмента. Да власник медија у великој мери утиче на уређивачку политику сматра 52 одсто испитаника, а 11 одсто њих сматра да власници медија уопште не утичу на уређивање, док 19 одсто сматра да власник делимично утиче на уређивачку политику, а 17 одсто није сигурно.

Медији и притисак

Да медији могу да се одупру притисцима сматра 27,3 одсто испитаних, 24,2 одсто сматра супротно, а 48,5 одсто мисли да медији само делимично могу да одговоре на притиске. Нешто више од петине испитаника, 22,8 одсто, сматра да у Србији постоје објективни медији, док 30 одсто њих сматра да такви медији не постоје.

Чак три четвртине испитаника сматра да постоје новинари који могу бити узор млађим колегама. У анонимној онлајн анкети учествовала су 103 медијска радника, од којих је 41 одсто жена и 59 одсто мушкараца.

Половина испитаника су старости између 30 и 50 година, док су друга половина људи млађи од 30 и старији од 50 година.