31. мај 2022.31. мај 2022.
Бета
У више од 90 одсто набавки цена и даље важнија од квалитета
У више од 90 одсто јавних набавки у Србији цена је и даље важнија од квалитета, објавила је данас Национална алијанса за локални и економски развој (НАЛЕД) на представљању анализе стања јавних набавки у области архитектонских, консултантских услуга и услуга програмирања.
Анализа је израђена у оквиру пројекта "Ефективне јавне набавке у служби економског раста" који спроводи НАЛЕД уз подршку Шведске агенције за међународни развој (Сида)
.
Циљеви пројекта су и промоција веће примене "зелених" и социјалних критеријума у јавним набавкама, као и подршка унапређењу система кроз израду мобилне апликације за набавке, еЛеарнинг платформе и регистра понуђача.
Према мишљењу чланова НАЛЕД-а, потребно је да наручиоци при планирању набавке истраже тржиште ради бољег састављања техничких спецификација, прецизније наводе предмет набавке и пажљиво одаберу додатне услове за учешће, како би подстакли конкуренцију, уместо да је ограниче.
Иако је за критеријуме квалитета чуло 87 одсто наручилаца, користи их тек трећина што указује на потребу за обукама како би их доследно и успешно примењивали.
Када су у питању архитектонске услуге које је анлизирао НАЛЕД, вредност улагања у изградњу аутопутева у 2019. години била је 346 милиона евра наспрам 133 милиона евра у 2011. години.
Електропривреда Србије је у плану за 2021. годину имала 290 набавки из грађевинског сектора од чега су 83 биле архитектонске, инжењерске и услуге планирања.
У услугама програмирања, НАЛЕД је узео у обзир 100 највреднијих уговора у 2019. години, од којих су два имала укупну вредност од 12 милиона евра.
"Од почетка примене новог Закона о јавним набавкама повећала се конкуренција и на примеру набавки архитектонских услуга видимо да је удео поступака са једном или две понуде смањен са 83 одсто на 69 одсто, али је то и даље висок проценат и цена и даље остаје главни критеријум за доделу уговора у чак 95 одсто случајева. Са више понуда имамо већу конкуренцију, а са више критеријума бољи квалитет јер најнижа цена често може довести до додатних трошкова", рекао је координатор за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Никола Комшић.
Навео је да су бројне косултантске услуге које су спроведене биле уствари изузете од примене закона зато што су се спроводиле на основу медјународних споразума односно донација добијених од међународних институција.
У анализи више стотина набавки, посебно код програмерских услуга уочена је велика употреба преговарачког поступка без објављивања јавног позива, критеријуми су ограничавали конкуренцију и неретко нису одговарали спецификацији.
У две трећине анализираних поступака процењена и уговорена вредност биле идентичне, а просечан број понуда у овим набавкама био је 1,12 док је цена била одлучујући фактор у 96 одсто случајева.
Слична ситуација уочена је и у набавци консултантских услуга (преводјење, саветовање, припрема и надзор пројеката) где је критеријум квалитета био коришћен у мање од 10 одсто поступака, а број понуда по набавци испод републичког просека од 2,5.
У овим набавкама уочени су и примери ограничавајућих услова – да понуђач за превођење има уговоре са 10 судских тумача за сваки од 10 различитих језика или да понуђач има најмање 10 адвоката од којих је бар двоје у претходних пет година саветовало јавног партнера, који је развијао пројекат изградње јавне гараже.
"Србија упоредо треба да решава све слабости у систему набавки. Приоритет је да се отвори надметање за све радове, добра и услуге који се плаћају јавним новцем, што тренутно није случај. Једнако је битно да наручиоци добију услуге и добра одговарајућег квалитета. Као што свако од нас када наручује нешто за себе брижљиво вага измедју цене и квалитета, то треба да чине и наручиоци из јавног сектора", рекао је Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија која је партнер на пројекту.
Директор Агенције за јавне набавке у Словенији Сашо Матас је рекоа да се у тој држави годишње обави више од 15.000 поступака, у вредности вец́ој од шест милијарди евра (више од 12 одсто БДП-а) и да је су кључ успешне набавке транспарентан систем, професионални јавни службеници и дигитално окружење које се мора ослањати на фер тржиште, доступно свима.
"Наше истраживање је показало да свака додатна понуда у просеку може да снизи цену за око четири одсто. У процесу смо развоја ИТ решења не само за транспарентне јавне уговоре, вец́ и за ажурну потрошњу на те уговоре, која ц́е бити доступна јавности. Али, поред све ове транспарентности, важно је да имамо и независне институције и механизме контроле", рекао је Матас.
Анализа је израђена у оквиру пројекта "Ефективне јавне набавке у служби економског раста" који спроводи НАЛЕД уз подршку Шведске агенције за међународни развој (Сида)
.
Циљеви пројекта су и промоција веће примене "зелених" и социјалних критеријума у јавним набавкама, као и подршка унапређењу система кроз израду мобилне апликације за набавке, еЛеарнинг платформе и регистра понуђача.
Према мишљењу чланова НАЛЕД-а, потребно је да наручиоци при планирању набавке истраже тржиште ради бољег састављања техничких спецификација, прецизније наводе предмет набавке и пажљиво одаберу додатне услове за учешће, како би подстакли конкуренцију, уместо да је ограниче.
Иако је за критеријуме квалитета чуло 87 одсто наручилаца, користи их тек трећина што указује на потребу за обукама како би их доследно и успешно примењивали.
Када су у питању архитектонске услуге које је анлизирао НАЛЕД, вредност улагања у изградњу аутопутева у 2019. години била је 346 милиона евра наспрам 133 милиона евра у 2011. години.
Електропривреда Србије је у плану за 2021. годину имала 290 набавки из грађевинског сектора од чега су 83 биле архитектонске, инжењерске и услуге планирања.
У услугама програмирања, НАЛЕД је узео у обзир 100 највреднијих уговора у 2019. години, од којих су два имала укупну вредност од 12 милиона евра.
"Од почетка примене новог Закона о јавним набавкама повећала се конкуренција и на примеру набавки архитектонских услуга видимо да је удео поступака са једном или две понуде смањен са 83 одсто на 69 одсто, али је то и даље висок проценат и цена и даље остаје главни критеријум за доделу уговора у чак 95 одсто случајева. Са више понуда имамо већу конкуренцију, а са више критеријума бољи квалитет јер најнижа цена често може довести до додатних трошкова", рекао је координатор за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Никола Комшић.
Навео је да су бројне косултантске услуге које су спроведене биле уствари изузете од примене закона зато што су се спроводиле на основу медјународних споразума односно донација добијених од међународних институција.
У анализи више стотина набавки, посебно код програмерских услуга уочена је велика употреба преговарачког поступка без објављивања јавног позива, критеријуми су ограничавали конкуренцију и неретко нису одговарали спецификацији.
У две трећине анализираних поступака процењена и уговорена вредност биле идентичне, а просечан број понуда у овим набавкама био је 1,12 док је цена била одлучујући фактор у 96 одсто случајева.
Слична ситуација уочена је и у набавци консултантских услуга (преводјење, саветовање, припрема и надзор пројеката) где је критеријум квалитета био коришћен у мање од 10 одсто поступака, а број понуда по набавци испод републичког просека од 2,5.
У овим набавкама уочени су и примери ограничавајућих услова – да понуђач за превођење има уговоре са 10 судских тумача за сваки од 10 различитих језика или да понуђач има најмање 10 адвоката од којих је бар двоје у претходних пет година саветовало јавног партнера, који је развијао пројекат изградње јавне гараже.
"Србија упоредо треба да решава све слабости у систему набавки. Приоритет је да се отвори надметање за све радове, добра и услуге који се плаћају јавним новцем, што тренутно није случај. Једнако је битно да наручиоци добију услуге и добра одговарајућег квалитета. Као што свако од нас када наручује нешто за себе брижљиво вага измедју цене и квалитета, то треба да чине и наручиоци из јавног сектора", рекао је Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија која је партнер на пројекту.
Директор Агенције за јавне набавке у Словенији Сашо Матас је рекоа да се у тој држави годишње обави више од 15.000 поступака, у вредности вец́ој од шест милијарди евра (више од 12 одсто БДП-а) и да је су кључ успешне набавке транспарентан систем, професионални јавни службеници и дигитално окружење које се мора ослањати на фер тржиште, доступно свима.
"Наше истраживање је показало да свака додатна понуда у просеку може да снизи цену за око четири одсто. У процесу смо развоја ИТ решења не само за транспарентне јавне уговоре, вец́ и за ажурну потрошњу на те уговоре, која ц́е бити доступна јавности. Али, поред све ове транспарентности, важно је да имамо и независне институције и механизме контроле", рекао је Матас.
Извор: Бета
Актуелно
Најновији број
30. април 2025.
