15. август 2022.15. авг 2022.
Фото: Бета
НБС: Штедња наставља да расте, динарска и даље исплативија од девизне
У Србији у првој половини године укупна штедња становништва бележи раст, а динарска је и даље исплативија од девизне, саопштила је данас Народна банка Србије (НБС).
"Појачавање глобалне неизвесности као последице избијања кризе у Украјини, која се крајем фебруара надовезала на двогодишњу пандемију, имало је за последицу рекордну тражњу грађана за страном готовином, што је довело до одређене промене валутне структуре штедње у корист девизне, на рачун динарских депозита", наводи се у саопштењу.
Та кретања су већ током априла заустављена, како је истакнуто, захваљујући активностима НБС којима је очувана стабилност курса динара према евру и омогућено несметано снабдевање домаћег финансијског сектора страном готовином, па је од јуна настављен раст динарске штедње.
Аализа исплативости штедње, урађена за период од јуна 2012. до јуна 2022. године, потврдила је већу исплативост штедње у домаћој валути, на шта утиче постигнута и очувана макроекономска стабилност дужи низ година, више каматне стопе на динарску штедњу у односу на штедњу у еврима и неопорезивање динарске штедње, навела је НБС и додала да су на већу исплативост утицале су благовремено донете мере монетарне и фискалне политике с циљем ублажавања негативних ефеката кризе изазване пандемијом и ескалацијом сукоба у Украјини.
У последњих десет година динарска штедња је повећана готово пет пута и крајем јуна 2022. године достигла је 85,9 милијарди динара. При томе, половина овог раста остварена је у последње три године, до избијања кризе у Украјини, и поред смањења каматних стопа и негативних утицаја пандемије. Истовремено је дошло и до позитивних промена у рочној структури у виду раста учешћа дугорочних депозита.
И девизна штедња бележи раст у последњих десет година, са 7,9 милијарди евра половином 2012. године на 13,2 милијарде евра половином 2022. године.
Штедња у домаћој валути орочена на годину дана и занављана у периоду од десет година била је исплативија од депозита положеног на исти рок у еврима. Тако би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2022. године добио више од 44.000 динара (готово 380 евра) више од штедише који би у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио истоветни износ, наводи се у саопштењу НБС.
Како је истакнуто, и незанављана штедња у домаћој валути орочена на годину дана у претходних десет година била је исплативија, и то у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода.
Динарски штедиша, који је од јуна 2021. године штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у јуну 2022. године више од 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио идентичан износ у еврима.
Што се тиче депозита орочених на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 89 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године, динарска штедња је била атрактивнија у свим двогодишњим потпериодима.
"Појачавање глобалне неизвесности као последице избијања кризе у Украјини, која се крајем фебруара надовезала на двогодишњу пандемију, имало је за последицу рекордну тражњу грађана за страном готовином, што је довело до одређене промене валутне структуре штедње у корист девизне, на рачун динарских депозита", наводи се у саопштењу.
Та кретања су већ током априла заустављена, како је истакнуто, захваљујући активностима НБС којима је очувана стабилност курса динара према евру и омогућено несметано снабдевање домаћег финансијског сектора страном готовином, па је од јуна настављен раст динарске штедње.
Аализа исплативости штедње, урађена за период од јуна 2012. до јуна 2022. године, потврдила је већу исплативост штедње у домаћој валути, на шта утиче постигнута и очувана макроекономска стабилност дужи низ година, више каматне стопе на динарску штедњу у односу на штедњу у еврима и неопорезивање динарске штедње, навела је НБС и додала да су на већу исплативост утицале су благовремено донете мере монетарне и фискалне политике с циљем ублажавања негативних ефеката кризе изазване пандемијом и ескалацијом сукоба у Украјини.
У последњих десет година динарска штедња је повећана готово пет пута и крајем јуна 2022. године достигла је 85,9 милијарди динара. При томе, половина овог раста остварена је у последње три године, до избијања кризе у Украјини, и поред смањења каматних стопа и негативних утицаја пандемије. Истовремено је дошло и до позитивних промена у рочној структури у виду раста учешћа дугорочних депозита.
И девизна штедња бележи раст у последњих десет година, са 7,9 милијарди евра половином 2012. године на 13,2 милијарде евра половином 2022. године.
Штедња у домаћој валути орочена на годину дана и занављана у периоду од десет година била је исплативија од депозита положеног на исти рок у еврима. Тако би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара, на крају периода орочења у јуну 2022. године добио више од 44.000 динара (готово 380 евра) више од штедише који би у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио истоветни износ, наводи се у саопштењу НБС.
Како је истакнуто, и незанављана штедња у домаћој валути орочена на годину дана у претходних десет година била је исплативија, и то у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода.
Динарски штедиша, који је од јуна 2021. године штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио би у јуну 2022. године више од 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио идентичан износ у еврима.
Што се тиче депозита орочених на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 89 одсто тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године, динарска штедња је била атрактивнија у свим двогодишњим потпериодима.
Бета
Актуелно
Најновији број
11. април 2024.
