29. септембар 2022.29. сеп 2022.
Фото: Бета
Фискални савет Србије предложио мере за смањење неjеднакости и сиромаштва
Фискални савет предложио је данас мере социјалне и пореске политике за смањење неједнакости и ризика од сиромаштва у Србији, како би се обезбедила додатна подршка угроженим домаћинствима због поскупљења хране и енергената.
Како је предложено, због тога што деца до 18 година представљају најугроженију старосну групацију у Србији са стопом ризика сиромаштва од 24,2 одсто, која је осетно виша од опште популације (21,7 одсто), приоритет за смањење сиромаштва деце је повећање износа дечијег дохотка.
Фискални савет сматра да би повећања износа накнаде за четвртину и снажно повећање обухвата најугроженијих корисника за преко две трећине, са тренутних 245.000 на око 415.000 деце, омогућило да се стопа сиромаштва деце смањи на исподпросечан ниво од 19,1 одсто.
Савет је проценио да би ова реформа захтевала 14 милијарди динара "које је могуће обезбедити у буџету за 2023".
"Подаци показују да се у широј јавности преувеличава број и материјална угроженост старих лица без пензијских примања, док није довољно препозната угроженост старих лица са ниским пензијама и/или издржаваним члановима породице, нарочито у руралним деловима земље", саопштио је Фискални савет.
Како је наглашено, потребно је релаксирати превише ригорозне имовинске критеријуме за примање новчане социјалне помоћи у случају старачких домаћинстава, попут повећања дозвољеног земљишног поседа са један на 10 хектара.
Као додатна подршка предложено је укидање обавезе плаћања пензионог и инвадилског (ПИО) доприноса за пољопривредна домаћинства која поседују мање од 10 хектара земљишта.
"Подршку угроженим радницима са ниским зарадама и/или издржаваним члановима породице омогућило би прогресивније опорезивање и системска реформа пореза на доходак градјана у складу са добром европском праксом. Основни реформски сценарио подразумева удвостручавање неопорезивог цензуса на зараде, са 19.300 на 40.000 динара месечно, уз уводјење додатних неопорезивих цензуса од 20.000 динара за сваког издржаваног члана породице", навео је Фискални савет.
Како би се обезбедио непромењен ниво буџетских прихода, реформа би укључила и ограничено повећање стопе пореза на зараде са 10 одсто на 15 одсто, чиме се не би угрозила конкурентност домаће радне снаге.
"На овај начин би се оптерећење радника са просечном зарадом и издржаваним супружником и двоје деце смањило са тренутних 61,3 одсто на 45 одсто нето зараде", навео је савет.
Указано је да постоје могућности и потреба да се повећају буџетска издвајања за социјалну заштиту са три одсто на око 3,3 одсто бруто домаћег производа (БДП) како би се проширио обухват и повећали износи накнада социјалних програма циљаних на угрожене слојеве становништва.
"Скорашња унапредјења државне администрације и уводјење система социјалних карата омогућила су веродостојну проверу имовине и доходака потенцијалних примаоца, што чини програме таргетиране социјалне помоћи кредибилнијим и ефикаснијим", навео је Савет.
Оцењено је да је приходно неутрална зарада реформа пореза на доходак градјана неопходна да би се смањила неједнакост на тржишту рада и подржао инклузивнији привредни раст, а две деценије стар Закон о порезу на доходак градјана "више није у стању да адекватно излази у сусрет потребама друштва".
Такодје, потребна је реформа која би повећала прогресивност пореског система и боље заштитила угрожене грађане са ниским зарадама и издржаваним члановима породице.
Фискални савет је предложио као основни модел удвостручавање износа неопорезивог цензуса на 40.000 динара, увођење неопорезивог цензуса за сваког издржаваног члана од 20.000 динара и паралелно ограничено повећање пореске стопе са 10 одсто на 15 одсто, како не би дошло до урушавања конкурентности домаће привреде и домаће радне снаге.
"Не смемо заборавити реформе сектора образовања и владавине права које кључно одређују стопу неједнакости и кохерентност друштва у дугом року", нагласио је Фискални савет.
Навео је да су од кључне важности за Србију реформе образовног сектора како би будући радници имали квалитетна и конкурентна знања, као и реформе које омогућавају владавину права и равноправне тржишне услове за све привредне актере.
"У недостатку ових реформи, неједнакост тржишног дохотка ће у Србији остати непримерено висока, што ће поткопати напоре за смањење неједнакости и достизање инклузивнијег и кохерентнијег друштва", оценио је Фискални савет.
Како је предложено, због тога што деца до 18 година представљају најугроженију старосну групацију у Србији са стопом ризика сиромаштва од 24,2 одсто, која је осетно виша од опште популације (21,7 одсто), приоритет за смањење сиромаштва деце је повећање износа дечијег дохотка.
Фискални савет сматра да би повећања износа накнаде за четвртину и снажно повећање обухвата најугроженијих корисника за преко две трећине, са тренутних 245.000 на око 415.000 деце, омогућило да се стопа сиромаштва деце смањи на исподпросечан ниво од 19,1 одсто.
Савет је проценио да би ова реформа захтевала 14 милијарди динара "које је могуће обезбедити у буџету за 2023".
"Подаци показују да се у широј јавности преувеличава број и материјална угроженост старих лица без пензијских примања, док није довољно препозната угроженост старих лица са ниским пензијама и/или издржаваним члановима породице, нарочито у руралним деловима земље", саопштио је Фискални савет.
Како је наглашено, потребно је релаксирати превише ригорозне имовинске критеријуме за примање новчане социјалне помоћи у случају старачких домаћинстава, попут повећања дозвољеног земљишног поседа са један на 10 хектара.
Као додатна подршка предложено је укидање обавезе плаћања пензионог и инвадилског (ПИО) доприноса за пољопривредна домаћинства која поседују мање од 10 хектара земљишта.
"Подршку угроженим радницима са ниским зарадама и/или издржаваним члановима породице омогућило би прогресивније опорезивање и системска реформа пореза на доходак градјана у складу са добром европском праксом. Основни реформски сценарио подразумева удвостручавање неопорезивог цензуса на зараде, са 19.300 на 40.000 динара месечно, уз уводјење додатних неопорезивих цензуса од 20.000 динара за сваког издржаваног члана породице", навео је Фискални савет.
Како би се обезбедио непромењен ниво буџетских прихода, реформа би укључила и ограничено повећање стопе пореза на зараде са 10 одсто на 15 одсто, чиме се не би угрозила конкурентност домаће радне снаге.
"На овај начин би се оптерећење радника са просечном зарадом и издржаваним супружником и двоје деце смањило са тренутних 61,3 одсто на 45 одсто нето зараде", навео је савет.
Указано је да постоје могућности и потреба да се повећају буџетска издвајања за социјалну заштиту са три одсто на око 3,3 одсто бруто домаћег производа (БДП) како би се проширио обухват и повећали износи накнада социјалних програма циљаних на угрожене слојеве становништва.
"Скорашња унапредјења државне администрације и уводјење система социјалних карата омогућила су веродостојну проверу имовине и доходака потенцијалних примаоца, што чини програме таргетиране социјалне помоћи кредибилнијим и ефикаснијим", навео је Савет.
Оцењено је да је приходно неутрална зарада реформа пореза на доходак градјана неопходна да би се смањила неједнакост на тржишту рада и подржао инклузивнији привредни раст, а две деценије стар Закон о порезу на доходак градјана "више није у стању да адекватно излази у сусрет потребама друштва".
Такодје, потребна је реформа која би повећала прогресивност пореског система и боље заштитила угрожене грађане са ниским зарадама и издржаваним члановима породице.
Фискални савет је предложио као основни модел удвостручавање износа неопорезивог цензуса на 40.000 динара, увођење неопорезивог цензуса за сваког издржаваног члана од 20.000 динара и паралелно ограничено повећање пореске стопе са 10 одсто на 15 одсто, како не би дошло до урушавања конкурентности домаће привреде и домаће радне снаге.
"Не смемо заборавити реформе сектора образовања и владавине права које кључно одређују стопу неједнакости и кохерентност друштва у дугом року", нагласио је Фискални савет.
Навео је да су од кључне важности за Србију реформе образовног сектора како би будући радници имали квалитетна и конкурентна знања, као и реформе које омогућавају владавину права и равноправне тржишне услове за све привредне актере.
"У недостатку ових реформи, неједнакост тржишног дохотка ће у Србији остати непримерено висока, што ће поткопати напоре за смањење неједнакости и достизање инклузивнијег и кохерентнијег друштва", оценио је Фискални савет.
Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
