18. новембар 2022.18. нов 2022.
Pixabay
Грађани да размисле пре одустајања од тужбе против банака
Грађани Србије треба добро да израчунају да ли им се исплати да на све чешће позиве банка да одустану од тужбеног захтева за враћање новца који је наплаћен за обраду кредита или да наставе спор, рекао је данас адвокат и пуномоћник грађана у споровима са банкама Драган Петрић.
Он је на конференцији за новинаре Удружења потрошача Ефектива рекао да банке све масовније шаљу писмене позиве или СМС поруке да грађни на већ припремљеном обрасцу одустану од тужбеног захтева иако су добили пресуду у првом степену у своју корист и да ће им због тога бити опроштени судски трошкови који износе до 80.000 динара.
"Мој савет је да се сваки од позива у консултацији са адвокатом пажљиво размотри и утврди који су бенефити од одустајања од тужбе. Ја ћу мојим клијентима саветовати да не прихватају позиве банака и наставе спор", рекао је Петрић.
Наплата трошкова обраде кредита започела је још, како су рекли у Удружењу, од 2.000 године, а 2018. године је Врховни касациони суд заузео правни став да банке могу наплатити те трошкове под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита који могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.
У септембру прошле године Врховни касациони суд је донео Допуну правног става о дозвољености уговарања трошкова кредита у коме се наводи да банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту.
Банке су у медувремену, према речима Петрића, изгубиле велики број спорова и последњих месеци агресивним позивима клијентима нуде да одустану од тужбеног захтева, плашећи их и претећи им да, ако не одсутану, да ће морати да врате сав новац.
Он је на конференцији за новинаре Удружења потрошача Ефектива рекао да банке све масовније шаљу писмене позиве или СМС поруке да грађни на већ припремљеном обрасцу одустану од тужбеног захтева иако су добили пресуду у првом степену у своју корист и да ће им због тога бити опроштени судски трошкови који износе до 80.000 динара.
"Мој савет је да се сваки од позива у консултацији са адвокатом пажљиво размотри и утврди који су бенефити од одустајања од тужбе. Ја ћу мојим клијентима саветовати да не прихватају позиве банака и наставе спор", рекао је Петрић.
У Удружењу Ефектива су рекли да је према проценама око 250.000 грађана претходних 20 година тужило банке због наплате трошкова обраде кредита и да су судови, углавном, доносили једнообразне пресуде у корист грађана, а да банке сад позивају те клијете и нуде им опрост судских трошкова ако одстану од даљег спора.
Наплата трошкова обраде кредита започела је још, како су рекли у Удружењу, од 2.000 године, а 2018. године је Врховни касациони суд заузео правни став да банке могу наплатити те трошкове под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита који могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.
У септембру прошле године Врховни касациони суд је донео Допуну правног става о дозвољености уговарања трошкова кредита у коме се наводи да банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту.
Банке су у медувремену, према речима Петрића, изгубиле велики број спорова и последњих месеци агресивним позивима клијентима нуде да одустану од тужбеног захтева, плашећи их и претећи им да, ако не одсутану, да ће морати да врате сав новац.
Актуелно
Најновији број
12. јун 2025.
