Инфо

25. јануар 2023.25. јан 2023.
фото: Национална алијанса за локални економски развој

фото: Национална алијанса за локални економски развој

Неопходан нови план за сузбијање сиве економије

Прелиминарни подаци студије НАЛЕД-а о обиму сиве економије у Србији показују да је неформално пословање у паду, али је потребно одржати реформски залет и донети нови Програм за сузбијање сиве економије како би тај залет био одржан након важних корака као што су увођење еФискализације и еФактура - поручила је Јулија Устјугова, шефица канцеларије Међународног монетарног фонда у Србији, на панел дискусији „Макроекономски трендови у 2023“, коју је организовао НАЛЕД-ов Савез за фер конкуренцију.

Према њеним речима, ММФ за растуће економије у Европи, међу којима је и Србија, предвиђа снижавање стопе привредног раста са 4,3% у 2022. на мање од 2% у овој години, али се очекује да до преокрета у силазном тренду дође већ у другој половини године и настави се у 2024. Такође, ММФ очекује да ће инфлација и у Европи и у Србији током ове године падати захваљујући снижавању цена енергената и хране.

Pixabay


Устјугова је истакла да је потребно мерама монетарне политике даље активно радити на спуштању инфлације док би фискална политика требало да помаже том циљу и да обезбеди резерву за будуће кризне ситуације које су све чешће. Уз то, мере које се баве решавањем кризе растућих трошкова живота за грађане требало би да буду циљане јер су „широке мере“ скупе и подстичу раст цена. Такође, у фокусу би требало да остане обезбеђивање енергетске сигурности, као и обезбеђивање финансијске одрживости државних енергетских предузећа.

Председник Савеза за фер конкуренцију и генерални директор Атлантик групе у Србији Зоран Даљевић рекао је да НАЛЕД пружа подршку Влади Србије у припреми Програма за сузбијање сиве економије јер је решавање тог изазова један од основих предуслова за економски развој друштва. „Имајући у виду макроекономска кретања током прошле године, велики раст цена сировина и енергената и изазове са снабдевањем енергијом, јасно је да ће кретања и у 2023. бити врло интересантна и зато је важно да видимо шта можемо очекивати када је реч о пословању привреде током ове године“, додао је Даљевић.

Главни економиста ОТП банке у Србији Драгослав Величковић и директор сектора за управљање активом и пасивом у Ерсте банци Милош Зечевић сагласни су да битнијих померања када је реч о курсу евра и динара неће бити у 2023. јер су девизне резерве на веома високом нивоу, извоз расте брже од увоза и сви предуслови су ту да курс остане стабилан. Они очекују нешто нижи привредни раст у 2023. у односу на пројекције ММФ-а и Министарства финансија и предвиђају да ће се кретати око 1-1,5%.

Имајући у виду да Народна банка Србије подиже референтну каматну стопу (тренутно 5,25%) што утиче и на камате банака, Зечевић предвиђа да ће ове године централна банка наше земље ту стопу повећати за још највише 0,5 процентних поена, што ће утицати на смањење задуживања у динарским кеш кредитима, али да ће и стамбени кредити падати како због очекиваног раста еурибора до 3,4% током лета тако и због високих цена некретнина. Он је додао да банкарски сектор у Србији располаже великим износима слободног новца што ће смањити камате на штедњу, а на то утичу и камате по којима банке купују државне обвезнице.

Величковић је оценио да су централне банке касно кренуле са мерама за обуздавање инфлације. Он је навео да је сада највеће питање шта ће бити са инфлацијом, да ли ће бити сузбијена и да ли ће централне банке половином године кренути да обарају своје каматне стопе. Величковић је додао да цене енергената јесу пале у односу на пролеће и лето прошле године, али да у последња два месеца опет бележе раст што захтева опрез.


Урош Милосављевић из компаније КПМГ истакао је резултате анкете са више од 1.000 директора највећих глобалних компанија, који су сагласни да ће свет пасти у рецесију, али нису сагласни око питања колико ће бити озбиљна и колико ће трајати. Он је нагласио да би за Србију велика шанса могла да буде „неарсхоринг“ односно тренд у оквиру којег велике компаније скраћују своје ланце снабдевања и бирају добављаче што ближе својим погонима и кључним тржиштима, поучени лошим искуствима из периода ковида и рата у Украјини. 

 
НАЛЕД

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa