7. март 2023.7. мар 2023.

Ђедовић: Без снажног енергетског система нема отпорне економије
Нема отпорне економије без снажног и отпорног енергетског система и сигурног снабдевања електричном енергијом и енергентима, рекла је данас министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић на Копаоник бизнис форуму (КБФ).
Централна тема 30. КБФ је Отпорност економије у неизвесним временима - Кључни изазови за Србију и Западни Балкан.
Ђедовић је, говорећи на панелу о енергетској безбедности Србије рекла да је њено министарсво започело мандат у глобално најнеизвеснијем времену за енергетику у поледњих 50 година, у коме много тога не зависи од Србије, већ од међународних прилика и кретања на светским берзама.
"С друге стране Министарство има одговорност према грађанима да обезбеди да свега буде довољно и да се последице кризе што мање осете. Обезбедили смо довољно гаса у складиштма у Мађарској и Србији и минимално га до сада повлачили, а резерве нафтних деривата су 54 одсто веће у 2022. у односу на 2021. годину", рекла је Ђедовић.
Додала је да је Министарство успело да цена електричне енергије и гаса за домаћинства, упркос недавном повећању буде међу најнижима у Европи.
Истакла је да је сачувана конкурентност привреде и привлачење инвестиција, као и да се успело да се раст цена на глобалном тржишту не прелије у пуној мери на домаће тржиште.
Она је рекла да је у мају 2021. године Електропривреда Србије (ЕПС) за индустрију имала цену око 60 евра за мегаватсат, у јулу 2022. електричана енергија је на берзи била 372 евра, док се у Србији привреди продавала по пет пута нижој цени од 75 евра по мегаватсату.
Ђедовић је рекла да се посебна пажња посвећује дугогодишњим проблемима, неблаговременом инвестирању у производњу угља, нодостатку капацитета за обновљиве изворе, посебно у јавном сектору, унапређењу инфраструктуре и недовољној продуктивности у производњи јавних предузећа.
"Проблем је и колективна неефикасност у потрошњи електричне енергије што имате прилику да уочите у овом и хотелима поред, где је енормно топло и морате да држите отворене прозоре", рекла је Ђедовић.
Додала је да је производња угља у ЕПС-у четири пута мања у односу на Пољску и Немачку.
Истакла је да је стратешки циљ Министарства остварење енергетске независности по најнижој цени за грађане и привреду.
За остваривање тог циља потребно је, како је рекла, повећати капацитете за производњу електричне енергије, повећати број рута и снабдевача енергентима и спровести енергетску транзицију.
Она је рекла да се ради на завршетку интерконектора Србија-Бугарска што ће донети додатну сигурност за снабдевање гасом, да мора да се јача и унутрашња мрежа гасовода, а да ове године треба да се заврши и изградња термоелектране Костолац Б3 што ће обезбедити додатних пет одсто производњих капацитета ЕПС-а.
Планира се, како је рекла и покретање аукција за обновљиве изворе енергије и за приватни и јавни сектор, ради се и на побољшању регулаторног оквира за тај сектор и измени Закона о енергетици како би се више ускладо са регулативом ЕУ, а ради се и на реформи енергетских предузећа.
"Морамо да будемо енергетски ефикаснији, на јавни позив јавила се 151 јединица локалне самоуправе за мере за подстицање енергетске ефикасности. Инвестрали смо 2,6 милиарди динара и 20.000 домаћинстава су енергетски санирана, а додатних 70 милиона евра ће се још уложити у санацију 80.000 нових домаћинстава.
Централна тема 30. КБФ је Отпорност економије у неизвесним временима - Кључни изазови за Србију и Западни Балкан.
Ђедовић је, говорећи на панелу о енергетској безбедности Србије рекла да је њено министарсво започело мандат у глобално најнеизвеснијем времену за енергетику у поледњих 50 година, у коме много тога не зависи од Србије, већ од међународних прилика и кретања на светским берзама.
"С друге стране Министарство има одговорност према грађанима да обезбеди да свега буде довољно и да се последице кризе што мање осете. Обезбедили смо довољно гаса у складиштма у Мађарској и Србији и минимално га до сада повлачили, а резерве нафтних деривата су 54 одсто веће у 2022. у односу на 2021. годину", рекла је Ђедовић.
Додала је да је Министарство успело да цена електричне енергије и гаса за домаћинства, упркос недавном повећању буде међу најнижима у Европи.
Истакла је да је сачувана конкурентност привреде и привлачење инвестиција, као и да се успело да се раст цена на глобалном тржишту не прелије у пуној мери на домаће тржиште.
Она је рекла да је у мају 2021. године Електропривреда Србије (ЕПС) за индустрију имала цену око 60 евра за мегаватсат, у јулу 2022. електричана енергија је на берзи била 372 евра, док се у Србији привреди продавала по пет пута нижој цени од 75 евра по мегаватсату.
Ђедовић је рекла да се посебна пажња посвећује дугогодишњим проблемима, неблаговременом инвестирању у производњу угља, нодостатку капацитета за обновљиве изворе, посебно у јавном сектору, унапређењу инфраструктуре и недовољној продуктивности у производњи јавних предузећа.
"Проблем је и колективна неефикасност у потрошњи електричне енергије што имате прилику да уочите у овом и хотелима поред, где је енормно топло и морате да држите отворене прозоре", рекла је Ђедовић.
Додала је да је производња угља у ЕПС-у четири пута мања у односу на Пољску и Немачку.
Истакла је да је стратешки циљ Министарства остварење енергетске независности по најнижој цени за грађане и привреду.
За остваривање тог циља потребно је, како је рекла, повећати капацитете за производњу електричне енергије, повећати број рута и снабдевача енергентима и спровести енергетску транзицију.
Она је рекла да се ради на завршетку интерконектора Србија-Бугарска што ће донети додатну сигурност за снабдевање гасом, да мора да се јача и унутрашња мрежа гасовода, а да ове године треба да се заврши и изградња термоелектране Костолац Б3 што ће обезбедити додатних пет одсто производњих капацитета ЕПС-а.
Планира се, како је рекла и покретање аукција за обновљиве изворе енергије и за приватни и јавни сектор, ради се и на побољшању регулаторног оквира за тај сектор и измени Закона о енергетици како би се више ускладо са регулативом ЕУ, а ради се и на реформи енергетских предузећа.
"Морамо да будемо енергетски ефикаснији, на јавни позив јавила се 151 јединица локалне самоуправе за мере за подстицање енергетске ефикасности. Инвестрали смо 2,6 милиарди динара и 20.000 домаћинстава су енергетски санирана, а додатних 70 милиона евра ће се још уложити у санацију 80.000 нових домаћинстава.
Бета
Актуелно
Најновији број
24. април 2025.