Кирило и Методије - зачетници словенске писмености

Данашњи дан, 24. мај је дан у коме Српска православна црква и православни верници обележавају сећање на браћу Кирила (Ћирила) и Методија, учену браћу, мисионаре који су међу Словенима ширили веру хришћанску и писменост. Они су осмислили писмо глагољицу, чије име је настало од речи глагољити, односно говорити.

Рођени су у Солуну, удеветом веку окруженог Словенима. Потицали су из имућне и богате породице, жељни стицања знања. Ћирило је имао име Константнин, изучио је филозофију и теологију, а потом постављен као библиотекар Аја Софије. Методије је рођен као Михаил, а Методије је монашко име.

Моравски кнез Растислав је, у жељи да на подручју Велике Моравске и Паноније (подручје данашње средње Европе и Балкана) не јача утицај других владара желео да се и литургија служи на словенском језику. Позвани су и упућени Ћирило и Методије који су књиге на словенски превели, установили глагољицу. Латински клер се томе противио и водио је борбу против мисионара тврдећи да се света реч може преносити на три језика.

Срдачно су примљени код папе, од кога су добили и подршку. Ипак, Ћирило је у Риму и умро, те је мисију, уз много проблема наставио Методије. Након његове смрти, њихови ученици Клемент и Наум су осмислили писмо које су, у част Ћирила, назвали ћирилица.