Округли сто „Мониторинг, емисија и квалитет амбијенталног ваздуха“

Округли сто „Мониторинг, емисија и квалитет амбијенталног ваздуха“ одржан је у четвртак у Центру за стручно усавршавање Шабац. Скуп су у оквиру 36. Међународног конгреса о процесној индустрији Процесинг 23 организовали Друштво за процесну технику, при СМЕИТС-у и суорганизатори, Машински факултет у Београду и СЕТ Требиње, а под покровитељством Елиxир Гроуп-а.

(Фото: Глас Подриња)

Теме о којима у учесници разговарали биле су: какав ваздух дишемо и шта можемо да урадимо да га побољшамо, побијање митова, успостављање мониторинга који одражава утицај свих загађивача (индустрија, саобраћај, индивидуална ложишта и остали), утицај индустријских емисија на окружење, као и проширење система за мониторинг и модернизација опреме за праћење квалитета ваздуха у Шапцу.

др Слободан Тошовић (Фото: Глас Подриња)

Како је истакао модератор, др Слободан Тошовић, специјалиста екотоксикологије, идеја је да се дође до неких решења и пронађу одговори на кључна питања када је реч о квалитету ваздуха.

-Кад се стручњаци скупе, онда се очекују неки резултати. Из овога би требало да изађу неке констатације, закључци, на крају предлози, када говоримо о управљању ваздухом, који је један од основних супстрата животне средине. Ја сам екотоксиколог, бавим се отровима у животној средини. За мене је најважније како делује оно што изађе из димњака, аутомобила, са пољопривредних површина, као и шта се с тим дешава, да ли се то шири или евентуално мења свој састав да би дошло до рецептора. Рецептор смо ми, шуме, биљке и животиње. Ми бисмо данас требали да у сваком том делу који чини процес управљања ваздухом нађемо нека питања и одговоре. Та питања почињу од оног дела где је емисија, где се то емитује, ко, шта и колико емитује, затим, то што изађе како се мења и где иде даље, како рецептори реагују на све то и, што је важно, како све то меримо. Зато смо овде. Међу панелистима ће бити људи из Завода за јавно здравље који се баве локалном мрежом. Они ће имати могућност да нам кажу шта су до сада урадили и шта планирају, али имамо и људе који ће моћи да нам кажу каква је ситуација са националном мрежом и који су учествовали у формирању те мреже. Ту су, на крају, и представници Министарства заштите животне средине, као гости- објаснио је др Тошовић.

Проф. др Душан Тодоровић са Катедре за процесну технику Машинског факултета у Београду навео је да је квалитет ваздуха горућа тема, нарочито у зимском периоду.

Проф. др Душан Тодоровић (Фото: Глас Подриња)

-Квалитет ваздуха, емисије у ваздуху, је нешто са чим се практично свакодневно сусрећемо и ти проблеми су у медијима и друштву постали тема број један. Заиста јесте алармантна ситуација, поготово у зимским месецима када имамо индивидуална ложишта и посебне метеоролошке прилике чине да такви утицаји буду што лошији. Наравно, предстоји нам још доста тога у Србији у борби да допринесемо што бољем квалитету ваздуха и да се потрудимо да те мере које практично постоје у многим компанијама и стоје у стратешким документима Републике Србије буду што видљивије и што ефикасније- нагласио је проф. др Тодоровић.

(Фото: Глас Подриња)

Говорници на округлом столу били су и: Весна Митровић, начелница Одељења за заштиту ваздуха и озонског омотача у Министарству заштите животне средине, др Игор Драгичевић из Завода за јавно здравље Шабац и Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.