Последњи мајски дан. Ужурбано се враћам са посла са два телефона, лаптопом у рукама и размишљам како ми је доста свега. У мислима рој, ноге саме знају пут, глава је на офф моду. Као у магли корачам добро познатом пречицом. Из мисли ме тргао звук: „Ја сам корен, ја сам грана. Само ми се чини да сам сама. Иза мене стоји моја мама...“Подижем поглед и изненађено видим шест девојчица и дечака како раздрагано певају песму „Мама“ Земље грува. Стихове прати увежбана кореографија и искрен осмех. Изненађена, одушевљена не знам да ли да застанем, или као незаинтересовано продужим својим путем како им не бих прекинула игру.
Приметили су ме и застали са певањем. И ту је чувени моблини телефон био спас. Правила сам се да ништа нисам видела, да ми је стигла порука и да баш баш журим. Наставили су са песмом и истом радошћу.
Морам да признам ми је тих неколико минута био најлепши део дана. Срећа, нада и вера у другачије. Неко ми је рекао да су они ретки, да се ретко виђају, као вилењаци. Е, па драги моји вилењаци, из Бере, хвала за осмех.
Знам да ће неки рећи: „Па шта. Деца певају“. Да, деца певају. Када сте последњи пут видели децу која се играју, певају и искрено радују, без мобилних телефона? Не, не мислим да су данашња деца „везана“ за екране више од нас. Знамо врло добро колико свако од нас дневно проведе минута/сати на друштвеним мрежама, пороверавајући мејлове, одговарајући на различите поруке, позиве. Да, некима од нас је то посао. А када не радимо? Не завраравајмо се. Нисмо баш најбољи примери деци и омладини. А то говори неко ко је пре неколико година био у категорији младих. Колико сте лајковали, поделили, прочитали текстова и објава о изузетним младима? А колико сте коментара оставили на вест из црне хрoнике о „дивљој, неваспитаној омладини“? Где је ту наша, ваша улога?
Сваки пут када помислите, или изговорите како данашња деца нису добра, васпитана и каква је омладина, сетите се да негде постоје вилењаци који руше све те предрасуде, само се о њима ретко говори и нису видљиви. Можда зато што су тако вредни, због тога се и крију, како не би други покварили њихову магију.
Браво за сва магична бића која опстају у времену лудила.
А ви, драги родитељи, баке, деке, тетке, ујаци, стирчеви, кумови, пријатељи, комшије, која је ваша супер моћ и коме сте данас били подршка, ослонац, ветар у леђа и инспирација?
Мама- Земља грува
Пресирам као моја мама
Она пресира као њена мама
То је пресија од милион година
А моја ћерка ради исто што и ја
Заборављам као мој тата
Спавам дуго као мој тата
И тај сан траје милион година
А моја ћерка ради исто што и ја...
Ја сам корен, ја сам грана
Само ми се чини да сам сама
Иза мене стоји моја мама
Иза моје маме њена мама...
М. Ж.
