Изложба „Бања Ковиљача- Краљевска бања“ у Међуопштинском историјском архиву

Изложба „Бања Ковиљача- Краљевска бања“, отворена у Међуопштинском историјском архиву, приказује ретка документа која сведоче о историјату и традицији „подринске лепотице“ у којој су уживали и српски великани Кaрађорђе, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић... Стављена је под заштиту 1867. године, а бањско лечилиште постаје у време краља Петра I Карађорђевића.

Како је истакла ауторка, архивски саветник Гордана Филиповић, посетиоци могу видети ретка документа, почевши од административне припадности Бање Ковиљаче, која је прво била део рађевског среза, затим јадарског.

-Приказана су и документа из 1833. године, када су Османлије напустиле земљу и о сукобу капетана и мештана Бање Ковиљаче око турске земље, о првим лекарима у Србији, документ доктора Куниберта, који је био у служби кнеза Милоша Обреновића, Ериха Линденмајера, писца прве биографије о здравству у Србији из 18. века, заслужног за каптирање првог извора у Бањи Ковиљачи, документа о првим инжењерима у Србији. Краљевска бања је названа зато што је 1908. године краљ Петар I Карађорђевић изградио у својој резиденцији савремено сумпорно купатило, краљ Александар I Карађорђевић изградио је „курсалон“ 1932. године и због тога што је Бања Ковиљача имала посебну пажњу краљевских породица. У „курсалону“ се догодио први избор за мис Југославије, отворена прва кафана на Балкану, музичари су плаћали да у њему свирају, а направљен је по узору на француски- истакла је Филиповићева.

Међуопштински историјски архив је једини архив који има територијалну надлежност над два града- Лозницом и Шапцем и шест општина. Сврха изложби је да се јавност упозна са архивском грађом која се чува у депоима и то је један од многих разлога зашто је ова посвећена Бањи Ковиљачи.

-Одлучили смо се да прикажемо како је настала Бања, грађевине, ко их је градио, како је то некада било. Најважнија зграда је била „курсалон“ у којем су се дешавали сви догађаји забавног карактера. Поред лечилишта и купатила, „курсалон“ је био један од најпосећенијих објеката у тим грађевинама. Године 1910. Лозница и Бања Ковиљача су добиле железничку пругу која је спајала бању са Шапцем. Воз је превозио путнике из Шапца до главне железничке станице и саобраћао два пута дневно. Највише посетилаца је било викендом, где су виђенији људи посећивали и уживали у благодетима Бање Ковиљаче, тадашње Краљевске бање- навела је директорка Архива Светлана Станковић.